Jedan akter će izostati, ali će biti glavna tema: Sutra počinje evroazijski samit u Kini, srešće se lideri tri svetske sile

Međutim, kada se indijski premijer Narendra Modi, ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping sastanu sa ostalim šefovima država u Tjenđinu na 25. samitu Šangajske organizacije za saradnju (SCO), jedan akter će izostati – američki predsednik Donald Tramp.

„Za ovaj konkretan samit, možda SAD nisu fizički za stolom, ali Sjedinjene Države su uvek prisutne“, rekla je Jun Sun, direktorka programa za Kinu u vašingtonskom Stimson Centru.

Ipak, Tramp će biti glavna tema razgovora u Tjenđinu, piše CNN.

„Jedina stvar o kojoj će sigurno govoriti biće Sjedinjene Američke Države, njihova politika, njihovi carinski nameti“, predviđa Sušant Sing, predavač južnoazijskih studija na Univerzitetu Jejl.

Dobar primer za to je indijski premijer Modi. On će stići u Tjenđin svega nekoliko dana nakon što je Trampova administracija uvela visoke carine od 50 odsto na indijsku robu koje su jedne od najvećih u aktielni9m Trampovim carinskim nametima.

Bela kuća je ovu meru delimično predstavila kao kaznu jer Indija kupuje rusku naftu.

Trampov neočekivano oštar pristup Indiji, koju je nedavno nazvao „mrtvom“ ekonomijom, na veliko nezadovoljstvo Nju Delhija, predstavlja preokret u odnosu na decenije američkog nastojanja da izgradi partnerstvo s ovom južnoazijskom silom kao demokratskom protivtežom Kini.

„To je ogroman zaokret. Potpuni preokret“, rekao je Sing sa Univerziteta Jejl.

Analitičari navode da je Trampov oštar udarac tarifama naterao premijera Modija da napravi određene ustupke Kini i oprezno se približi Siju, u trenutku kada su dve velike susedne sile već istraživale mogućnosti za poboljšanje svojih hladnih odnosa.

„Modi nije imao izbora osim da postigne dogovor sa predsednikom Sijem“, rekao je Sing.

Ovo će biti prva Modijeva poseta Kini od 2018.

Odnosi između dve azijske sile ozbiljno su narušeni 2020. nakon što su kineski i indijski vojnici brutalno nasrnuli jedni na druge u prvom od niza nasilnih sukoba u spornom pograničnom regionu Himalaja.

Ali nakon višegodišnjeg zastoja, obe zemlje su nedavno ponovo počele da izdaju turističke vize svojim građanima i najavile su obnavljanje direktnih letova koji su bili obustavljeni tokom pandemije kovida-19.

Godinama je indijski ministar spoljnih poslova isticao da odnosi između dve zemlje neće biti normalizovani dok se tenzije na spornoj granici ne reše.

Sama Modijeva prisutnost u Tjenđinu predstavlja određenu stratešku rekalibraciju i pokazatelj nove geopolitičke ranjivosti Indije.

Najbolji prijatelj Kremlja

Manje od tri nedelje nakon što je Donald Tramp raširio crveni tepih za Vladimira Putina na američkoj vojnoj bazi na Aljasci, ruski predsednik dolazi u posetu Kini u trenutku kada Moskva i dalje nemilosrdno bombarduje Ukrajinu raketama.

On neće samo učestvovati na samitu u Tjanđinu, već će 3. septembra prisustvovati i velikoj vojnoj paradi u Pekingu, zajedno sa Si Đinpingom i severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, čime će biti postavljen scenski prikaz čvrstog saveza između ove tri sile.

Trampove povremene i nepredvidive inicijative prema ruskom lideru verovatno neće uticati na tzv. „partnerstvo bez granica“ između Rusije i Kine.

Ovaj odnos se u poslednjim godinama samo produbio, dok je trgovina preko granica dostigla nove visine. Istovremeno, obe zemlje nastavljaju da sarađuju u oblasti bezbednosti, što je najnovije potvrđeno najavom da su obavile svoju prvu zajedničku patrolu podmornica u Pacifiku.

Analitičari kažu da je „lepak“ koji sve više zbližava ove nekadašnje neprijateljske susede njihova zajednička percepcija SAD kao pretnje.

„Postoji jedna poznata izreka u kineskoj političkoj zajednici“, kaže Sun iz Stimson centra. „Kina i Rusija mogu da dele patnje, ali ne i sreću“.

Kina, suočena sa usporenom domaćom ekonomijom, takođe se bori sa svojim dugotrajnim i teškim trgovinskim ratom sa SAD.

U međuvremenu, Rusija, sa mnogo manjom ekonomijom i međunarodnom izolacijom izazvanom invazijom na Ukrajinu, očajnički traži pomoć od Kine, što Moskvu čini slabijim partnerom u ovom odnosu.

Prema izveštajima, najviši kineski diplomata je evropskim zvaničnicima rekao da Kina ne može da prihvati ruski poraz u Ukrajini.

To bi predstavljalo „veliku katastrofu za kinesku sigurnosnu arhitekturu ako bi Rusija pala ili postala zapadnjačka“, smatra Klaus Sung, analitičar specijalizovan za odnose Kine i Rusije u Mercator institutu za kineske studije u Berlinu.

Novi svetski poredak

Godine 2022, samo nekoliko dana pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, Putin i Si su se sastali na marginama Zimskih olimpijskih igara u Pekingu i pozvali na „formiranje polocentričnog svetskog poretka“.

Njihove vlade već godinama se bune protiv globalne dominacije SAD, koja traje od raspada Sovjetskog Saveza.

Haotična spoljna politika predsednika Trampa – obeležena napadima na dugogodišnje saveznike i gotovo trenutnim rušenjem globalne slobodne trgovine – stvara nove mogućnosti za Kinu, drugu najveću ekonomiju na svetu.

Dok se lideri okupljaju na samitu Organizacije za šangajsku saradnju (SCO) u Tjanđinu, praćenom vojnim paradi povodom pobede u Drugom svetskom ratu u Pekingu, očekuje se da će kineski lider Si Đinping predstaviti Kinu kao stabilnu i pouzdanu alternativu nepredvidivoj politici Vašingtona.

Jun Sun iz Stimson centra objašnjava da Kina želi da pokaže svojim susedima da je „dobronameran lider“ i „dobronameran hegemon“ – pouzdan i predvidiv.

Iako SCO ima ozbiljne strukturne probleme, uključujući sukobe među članicama i partnerskim državama (kao što su Indija i Pakistan, Tadžikistan i Kirgistan, Jermenija i Azerbejdžan), ovaj samit nudi privlačnu alternativu za zemlje koje su zabrinute zbog sve nepredvidljivije uloge SAD na svetskoj sceni.