Budućnost kontinenta na stolu: Evropa ulazi u nedelju krizne diplomatije, evo o čemu je reč

Njihova misija: kako Evropu učiniti snažnim globalnim akterom u sve surovijem svetu, piše Politico.

To podrazumeva povećanje ekonomske konkurentnosti EU, smanjenje zavisnosti od SAD i pomoć Ukrajini da izdrži Rusku iscrpljujuću, četvorogodišnju invaziju.

Predstojeći dani će pokazati da li „Evropa može da se okrene i postane zaista ujedinjena, potpuno zrela i nezavisna“, rekao je bivši italijanski premijer Enriko Leta za Politico.

Baš kao što je potpisivanje Mastrihtskog ugovora 1992. „Evropu učinilo onim što je postala tokom poslednjih 35 godina. Sada moramo ponovo učiniti isto“, rekao je Leta

Lideri će svoju kriznu diplomatiju voditi sa konferencijske sale u Briselu do zamka u belgijskoj unutrašnjosti, a potom i do Minhena, gde se održava najveća svetska konferencija o međunarodnoj bezbednosti.

Pored toga, poslanici Evropskog parlamenta sastaće se u Strazburu da razgovaraju o otključavanju trgovinskog sporazuma EU sa SAD i o odobravanju dugoročnog budžeta za period 2028–2034, dok će ambasadori svih zemalja članica u utorak održati razgovore u Briselu.

Sreda: sastanak šefova odbrane EU

Na dnevnom redu postoji samo jedna tačka kada se ministri odbrane EU okupe u Briselu u okviru Saveta za spoljna pitanja: podrška Ukrajini.

Ukrajinski ministar odbrane Mihajlo Fedorov, koji je imenovan prošlog meseca nakon što je obavljao funkciju ministra digitalne transformacije, trebalo bi da prisustvuje i izvesti šefove odbrane EU o „najhitnijim“ potrebama svoje zemlje dok se bliži četvrta godišnjica pune ruske invazije, rekao je evropski zvaničnik upućen u sastanak za Politico.

Zvaničnik je zatražio anonimnost zbog osetljivosti razgovora.

Fedorov će verovatno zatražiti dodatne sisteme protivvazdušne odbrane, uključujući Patriot i NASAMS, koji su dugo bili na vrhu liste želja Kijeva. Na sastanku će se takođe razmatrati „saradnju u odbrambenim inovacijama“, što je kod za dronove i druge nove vojne tehnologije.

Sreda: sastanak šefova odbrane EU (nastavak)

Sastanak bi trebalo da natera „Evropu da hitno razmišlja o pravom planu B za sopstvenu bezbednost“, jer se SAD sve više povlače iz transatlantskog saveza, rekao je Fabris Potije, direktor konsultantske kompanije Rasmussen Global.

„Evropa mora biti sposobna da stoji na sopstvenim nogama u slučaju da ostanemo sami“, rekao je za Politico.

Nakon sastanka uslediće neformalna večera i večernja konferencija za štampu EU vrhunske diplomate Kaje Kalas.

Četvrtak: ekonomski samit evropskih lidera

Kriza u Ukrajini biće u drugom planu kada se lideri 27 zemalja članica EU okupe u malom belgijskom selu Rijkhoven kako bi se pozabavili ekonomskim problemima bloka.

Zaključani u dvorcu Alden Bizen iz 16. veka, razgovaraće o tome kako učiniti EU bogatijom; od pojednostavljenja zakonodavstva do jačanja jedinstvenog tržišta i smanjenja zavisnosti od ključnih sirovina iz drugih delova sveta.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola održaće kratko obraćanje na celodnevnom samitu, informišući lidere o procesu odobravanja trgovinskog sporazuma EU–SAD (glasanje svih poslanika o ukidanju tarifa na američku industrijsku robu i jastoge sada se očekuje u martu).

Bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi i bivši italijanski premijer Enriko Leta takođe će se obratiti liderima i „podeliti svoja viđenja o evropskoj konkurentnosti“, prema pismu poziva upućenog liderima od strane predsednika Evropskog saveta Antonija Koste.

I Dragi i Leta napisali su izveštaje o tome kako učiniti Evropu konkurentnijom.

Iako ni SAD ni Kina nisu pomenute po imenu, Kosta je u pismu naglasio da se EU sada nalazi u „svetu povećane — i ne uvek fer — ekonomske konkurencije i trgovinskih neravnoteža“.

Kao što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prošlog meseca: „Suština je da se svet trajno promenio. I mi moramo da se menjamo zajedno sa njim.“

Četvrtak će biti dan kada EU pokuša da odredi kurs kroz taj promenjeni svet.

Petak do nedelje: Minhenska konferencija o bezbednosti

Vraća se fokus na odbranu na godišnjoj Münchenskoj konferenciji, na kojoj će prisustvovati mnoge važne ličnosti — uključujući fon der Lajen, nemačkog kancelara Fridriha Merca, generalnog sekretara NATO-a Marka Ruttea, američkog sekretara za spoljnu politiku Marka Rubija i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Zvanično, teme koje će biti obrađene ove godine biće evropska bezbednost i odbrana, kao i budućnost transatlantskih odnosa. Nezvanično, pitanje koje će svi postavljati glasiće da li EU ima ikakvu šansu da stoji na sopstvenim nogama bez pomoći Vašingtona.

Rute ne misli tako, rekavši prošlog meseca poslanicima EU da „nastave da sanjaju“ ako veruju da Evropa može to da uradi bez SAD.

„Ne može“, rekao je otvoreno.

Direktor Rasmussen Global, Fabris Potije, rekao je da evropske „obaveštajne službe stalno upozoravaju da bi Rusija mogla biti spremna da napadne evropskog saveznika dok je Tramp još na vlasti“, i naglasio da Evropa mora biti spremna „da deluje samostalno i vodi složene vojne operacije“.

Do kraja nedelje možda neće biti odgovora na tako velika pitanja, ali lideri EU će se nadati da će bar usmeriti pravac kretanja.