„Evropa došla do bolne spoznaje“: Šta sve piše u izveštaju za Minhensku bezbednosnu konferenciju

Kako prenosi Gardijan ovaj izveštaj priprema scenu za punu ideološku konfrontaciju sa Belom kućom predsednika Donalda Trampa na predstojećem godišnjem sastanku stručnjaka za bezbednosnu politiku koji počinje u petak.

Sada već ozloglašen govor potpresednika SAD Džej Di Vensa na prošlogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji kada je tvrdio da evropske elite suzbijaju slobodu govora i otvaraju brane za masovnu migraciju obeležio je trenutak kada je Evropa shvatila da joj Trampova administracija neće više biti pouzdan trgovinski i bezbednosni partner, piše Gardijan.

Od tada su evropski lideri i tim Donalda Trampa vodili niz bitaka oko tema kao što su američko zalaganje da primora Ukrajinu da napravi ustupke Rusiji, Trampove pretnje o preuzimanju Grenlanda i nizu američkih protekcionističkih mera od carinskih barijera do unutrašnjih investicionih zabrana.

Na tu podelu je jasno ukazao u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prošlog meseca kanadski premijer Mark Karni koji je upozorio na rascep između SAD i njihovih zapadnih saveznika, navodi Gardijan.

Vensova procena evropskog pada ojačana je u najnovijoj američkoj bezbednosnoj strategiji u kojoj su evropski lideri optuženi da nadgledaju ‘cvilizacijsko brisanje’. Nedavno je Tramp omalovažio hrabrost sa kojom su se evropski pripadnici NATO snaga borili u Avganistanu, što je duboko uvredilo evropske vojne lidere, podseća Gardijan.

Vens se ne očekuje u Minhenu ove godine ali će doći državni sekretar SAD Marko Rubio, i najavljen je dolazak kongresne delegacija SAD.

Anketa naručena za izveštaj pokazuje da su Evropljani sve više spremni da deluju bez američkog vođstva i kažu da im ono više nije neophodno.

U izveštaju Minhenske bezbednosne konferencije Tramp se optužuje da ima težnju za destrukcijom i za zauzimanjem strane Vladimira Putina.

„Većina Evrope posmatra kako SAD padaju u ‘kompeitivan autoritarijanizam’ sa rastućom zabrinutošću ili čak užasom pitajući se koliko je zaista otporna američka demokratija“, piše u izveštaju.

U izveštaju se navodi da su se SAD okrenule od liberalnih principa koji su podržavali posleratni poredak i da Vašington možda donosi posleamerički poredak.

„Dok zagovarači politika predsednika Trampa veruju da će one ‘učiniti Ameriku ponovo velikom’ kritićari kažu da su one suštinski jednake ‘samoubistvu supersile“, kaže se u izveštaju.

Evropski lider su shvatili da je zavisnot od američke vojske i prilagođavanje dostiglo svoje granice, dodaje se u izveštaju.

„Evropljani su nedavno morali da priznaju da je gotovo nemoguće odbaciti trgovinske sporazme koji su suprotni pravilima otvorene trgovine ili govoriti protiv očiglednih kršenja suvereniteta drugih zemalja ako je neko uveliko zavistan od vojne pomoći zemlje koju optužuje za taktike prinude i ukidanja postojećih normi“, kaže se u izveštaju.

Ukazuje se da je to posebno „bolna spoznaja“ za Evropljane i neke njihove partnere u Indo-pacifiku koji su se dugo oslanjali na Vašington da bude zadužen za najteži deo odbrane njihovih interesa.

U izveštaju Mihnenske bezbednosne konferencije predlaže se evropskim liderima da se prilagode tehnikama Trampove administracije i da budu smeliji u donošenju odluka i načinu komunikacije. Navodi se da oni koji brane međunarodna pravila i institucije treba da budu isto toliko smeli kao oni koj žele da ih unište.

Izveštaj ukazuje da je „oslanjanje na sterilna saopštenja, predvidljive konferencije i opreznu diplomatiju“ u svetu gde su protivnci postali mnogo nemilosrdniji i mnogo inovativniji, recept za neuspeh.

Navodi se da u eri politike koja razara, oni koj samo stoje po strani su pod stalnim rizikom da budu zatrpani.

Dodaje se da obzirom na količinu rušenja koje se već događa nije više dovoljno angažovati se u reakcijama, i naporima malog obima da se ponovo izgradi status kvo.

„Oni koji se protive politici razaranja moraju da ojačaju neophodne strukture, naprave nove održivije nacrte i sami postanu hrabri graditelji. Suviše toga je u pitanju, zapravo, sve je u pitanju“, kaže se u izveštaju.

U izveštaju se takođe odbacuje Vensova tvrdnja da su evropske elite postale autoritarni cenzori. Navodi se da dok su vodeće ličnosti u Trampovoj administraciji optužile Evropsku uniju i pojedinačne evropske vlade za cenzuru, a Urkajinu da ne odražava demokratske vrednosti, one su se u velikoj meri uzdržale od bilo kakvih oštrih kritika Moskvi, uprkos nastavljene ruske represije i međunarodne agresije.

„Nova američka nacionalno bezbednosna strategija čak ni ne uključuje deo koji je posvećen Rusiji. Dok je Bajdenova administracija smatrala podršku Ukrajini kao samoodbranu protiv ruske agresije, kao strateški interes i moralnu dužnost Tramp i njegov tim često pokazuju uznemirujuću naklonost ruskom predsedniku Vladimiru Putinu“, piše u dokumentu.