Evropa o strahovima od sporazuma Putina i Trampa: „Mogli bismo ostati fusnota u istoriji“

Uoči iznenadnog samita na Aljasci u petak između Putina i američkog predsednika Donalda Trampa, jedan evropski diplomata, koji nije želeo da bude imenovan jer nije ovlašćen da javno govori, rekao je za CNN: „U opasnosti smo da postanemo fusnota u istoriji.“

Neizvesnost oko ruskih predloga

Deo evropskog straha proizilazi iz činjenice da se gotovo ništa ne zna o tome šta je Kremlj predložio da se okonča rat u Ukrajini. Putin nije pružio nikakve detalje, a američki izaslanik Stiv Vitkof nije ništa rekao nakon sastanka sa njim prošle srede.

„Veoma je komplikovano. Nešto ćemo dobiti zauzvrat, nešto ćemo trgovati. Biće trgovine teritorijom, u korist obe strane“, rekao je Tramp nakon što je Vitkof napustio Moskvu.

U Evropi se plaše da takav ishod neće koristiti nikome osim Putinu. Nema znakova da je odustao od svojih maksimalističkih zahteva – kako teritorijalno, tako i u smislu ostavljanja Ukrajine bez bezbednosnih garancija.

„U Parizu, Berlinu i Londonu ne vide da je ova američka administracija zainteresovana za oduzimanje tuđe teritorije, i to je duboko zabrinjavajuće“, rekao je diplomata.

Zajednička poruka evropskih sila

U zajedničkom saopštenju u subotu, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i EU su rekle: „Ostajemo posvećeni principu da se međunarodne granice ne smeju menjati silom.“ Saopštenje su potpisale i Poljska i Finska.

Evropski zvaničnici su veći deo dana proveli pokušavajući da dobiju pojašnjenje od potpredsednika SAD Džej Di Vensa.

Institut za proučavanje rata (ISW) sa sedištem u Vašingtonu kaže da je od 6. avgusta Trampova administracija četiri puta različito opisala Putinove navodne uslove za prekid vatre. Jedino što je zajedničko svim verzijama jeste da Putin zahteva povlačenje ukrajinskih snaga iz svih delova Donjecke oblasti koje još uvek drže – uključujući velike gradove poput Slavjanska, Kramatorska i Kostjantinovke.

Opasnost od gubitka „odbrambenog pojasa“

ISW upozorava da bi prihvatanjem takvog zahteva Ukrajina napustila svoj „odbrambeni pojas“ u Donjecku, ključnu liniju utvrđenja od 2014. godine, čime bi se izložila novoj ruskoj agresiji.

„Ukrajina bolje od bilo koga zna da bi predata teritorija bila lansirna daska za nove ruske napade“, rekao je analitičar Mik Rajan.

Istorijske paralele se povlače i sa Minhenskim sporazumom iz 1938. između britanskog premijera Nevila Čemberlena i Adolfa Hitlera, nakon čega su nacisti ubrzo okupirali Čehoslovačku.

Neizvesni zahtevi i granice

Nije jasno da li će Putin insistirati na predaji drugih regiona – Hersona i Zaporožja – čiji su glavni gradovi još uvek pod ukrajinskom kontrolom, ili bi prihvatio zamrzavanje linije fronta duž trenutnih linija. Takođe se postavlja pitanje da li će zahtevati da Ukrajina prizna ruski suverenitet nad Krimom, što ukrajinski ustav zabranjuje.

Evropski lideri su rekli da polazna tačka za pregovore treba da bude trenutna linija fronta i da prekid vatre mora prethoditi svakoj diskusiji o teritoriji. Takođe su pozvali na „čvrste i kredibilne bezbednosne garancije“ za Ukrajinu, ali do sada nije bilo naznaka da bi Kremlj prihvatio evropske snage kao garanciju prekida vatre, posebno ako uključuju članice NATO-a.

Zavisnost od SAD i politički rizici

Analitičarka Rim Momtaz iz Američkog instituta za međunarodnu politiku Karnegi fondacije kaže da su Evropljani od Trampove inauguracije „kupili neograničen broj karata da se voze na njegovoj vrtešci“ i da „vrište od straha, ali ne „izalaze“. Plaćaju, dodaje ona, cenu za nerazvijanje strateške autonomije, na kojoj francuski predsednik Emanuel Makron insistira već osam godina.

„Bilo koji dogovor između SAD i Rusije mora da uključuje Ukrajinu i EU, jer se radi o bezbednosti Ukrajine i cele Evrope“, rekla je šefica spoljne politike EU Kaja Kalas.

Prema Rajanu, Evropa je u većoj opasnosti nego što bi trebalo da bude jer SAD uopšte nemaju jasnu strategiju za Ukrajinu. „Postoje samo bes, impulsi, objave na društvenim mrežama, stalne promene pravca i Trampova želja da osvoji Nobelovu nagradu za mir“, kaže on.