Do sledeće runde transatlantske drame ostalo je malo: Da li je Evropa spremna za novi rolerkoster sa Trampom?

Samo u prošloj nedelji, izjave američkog predsednika Donalda Trampa o želji da „poseduje Grenland“, o evropskoj slabosti i njegov prezir prema doprinosima članova NATO-a u Avganistanu jasno su pokazale da stari svetski poredak više ne postoji i da se neće vratiti.

Pored toga, Trampova ideja o Odboru za mir za Gazu koji bi uključivao i predsednika Belorusije i poslata pozivnica ruskom predsedniku Vladimiru Putinu učinila je nedelju posebno neobičnom.

Najbolje raspoloženje je sažeo kanadski premijer Mark Karni u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, koji je razbesneo Trampa.

„Nalazimo se usred pukotine, a ne tranzicije“, rekao je Karni, i pozvao ono što je nazvao „srednjim silama“ da se udruže.

Karni je naglasio da se pravila uspostavljena posle Hladnog rata više ne poštuju, a da mnoge zemlje osećaju da moraju da se organizuju da bi zaštitile svoje interese u svetu koji više nije predvidiv i uređen.

„Ako nisi za stolom, ti si na meniju“, rekao je on.

Postoje znaci da je Zapad sada shvatio da je otvoreni otpor bolji pristup od tihe prilagodljivosti. Pored besa zbog Trampovih izjava o Avganistanu, Evropljani su jednako bili zgroženi i jasno su to rekli zbog Trampove pretnje da će osam evropskih država biti kažnjeno carinama zato što podržavaju trenutni status Grenlanda kao dela Danske.

Evropa je pretila osvetničkim carinama na američku robu kao odgovor na Trampove carinske pretnje, a Evropski parlament je zauzvrat zaustavio proces ratifikacije trgovinskog sporazuma između EU i SAD.

Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nemačka i Italija odbile su pozive da se pridruže Trampovom Odboru za mir, jer nisu želele da budu podređene njemu kao predsedniku tog tela.

„Očigledno imam zabrinutost zbog toga što bi Putin bio na Odboru za mir“, rekao je britanski premijer Kir Starmer nakon što je Tramp izjavio da se ruski lider složio da se pridruži. Moskva to još nije potvrdila.

„Prelazi se mnogo crvenih linija“

Do srede je Tramp povukao pretnju carinama i ublažio retoriku o mogućem vojnom preuzimanju Grenlanda.

„Uspeli smo da izdržimo, da ne eskaliramo, ali i da ostanemo čvrsti“, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

A onda je došao težak deo.

„Znamo da moramo sve više i više da radimo na nezavisnoj Evropi“, dodala je.

Belgijski premijer Bart De Vever bio je direktniji.

„Bili smo zavisni od Sjedinjenih Država, pa smo odlučili da budemo popustljivi, ali sada se prelazi toliko crvenih linija da moraš da izabereš između sopstvenog dostojanstva“, rekao je.

„Ako sada popustiš, izgubićeš dostojanstvo, a to je verovatno najdragocenija stvar koju možeš imati u demokratiji – svoje dostojanstvo.“

Ako je Evropa išta naučila, to je da je ostalo verovatno samo nekoliko nedelja (ili manje) do sledeće runde transatlantske drame – bilo da je reč o Grenlandu, Ukrajini, carinama ili nekoj drugoj temi koja postane Trampov fokus.

„Neposredna pretnja je privremeno zaustavljena, i vojna opcija je sada skinuta sa stola. Dok se ponovo ne vrati“, rekao je Gregoar Rus, direktor programa za Evropu i Rusiju u Chatham House.

Rus smatra da je prava pretnja za Evropu ekonomska dominacija SAD, koja se ogleda u evropskoj zavisnosti od uvoza američkog prirodnog gasa.

„EU ostaje strukturno izložena pritisku svog najbližeg saveznika i taj američki pritisak može se primenjivati na mnogo načina bez prelaska granice sile“, napisao je prošle nedelje.

Da li će Evropljani pokazati jedinstvo i hitnost kao odgovor na ovu „rolerkoster“ situaciju – to je drugo pitanje.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je takođe prošle nedelje bio u Švajcarskoj, rekao je da do sada to nije učinjeno.

Referišući se na film „Groundhog Day“ (Dan mrmota), Zelenski je rekao:“Samo prošle godine, ovde u Davosu, završio sam govor rečima:’Evropa mora da zna kako da se brani’. Prošla je godina i ništa se nije promenilo“.

Nije sasvim tačno. Kako je vojni analitičar Mik Rajan, takođe i vanredni saradnik Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), napisao na svom blogu Futura Doctrina: „Evropa se značajno promenila tokom rata i povećala je svoju vojnu, ekonomsku i obaveštajnu podršku Ukrajini“.

Evropska unija je formirala fond za Ukrajinu kako bi kupovala oružje, odobrila je milijarde kredita i povećala sopstvenu vojnu proizvodnju, iako je počela sa vrlo niske osnove.

Ali donošenje odluka u EU je sporo i komplikovano: kada su u pitanju pitanja odbrane i bezbednosti, usaglašavanje 27 vlada je kao jurcanje za vevericom po dvorištu.

Evropa „još uvek brine o vrednostima kojima je stari poredak stremio“, napisao je komentator Martin Sandbu u Financial Timesu ovog vikenda.

„Evropa utelovljuje taj poredak u načinu na koji članice dele svoj suverenitet. Ali nikada neće služiti kao globalna osovina dok ozbiljno ne shvati napor koji bi to zahtevalo“, tvrdi Sandbu.

Već postoji plan od 400 strana. Pre dve godine, Mario Dragi, bivši italijanski premijer i, kao i Karni, bivši šef centralne banke, napisao je izveštaj koji je postavio izazov pred Evropu: masivne investicije u zajedničke vojne sposobnosti, brže donošenje odluka i bolja iskorišćenost inovacija.

Ističući da se očekuje da će evropska radna snaga do 2040. godine opadati za 2 miliona godišnje, Dragi je upozorio da „geopolitička stabilnost slabi, a naše zavisnosti su se pokazale kao ranjivosti“.

Karni je otišao korak dalje od Dragijeve procene, upozoravajući da se stari poredak zasnovan na pravilima raspada pred „intenziviranjem rivaliteta velikih sila, gde najmoćniji sprovode svoje interese, koristeći ekonomsku integraciju kao prinudu“.

„Nostalgija nije strategija, ali verujemo da iz pucanja možemo izgraditi nešto veće, bolje, jače, pravednije“, rekao je kanadski premijer na kraju svog govora u Davosu, koji je izazvao stojeće ovacije publike.

De Vever, belgijski premijer, rekao je da tranzicija može biti opasna, podsećajući na reči italijanskog filozofa Antonija Gramšija: „Ako staro umire, a novo se još nije rodilo, onda živite u vremenu čudovišta“.

„Na njemu je (Trampu) da odluči da li želi da bude čudovište – da ili ne“, rekao je De Vever.