„Evropa je razlog zašto Putin neće stati“: Kako se „diplomatski ples“ nastavlja u kojem je Ukrajina izmučena, Vašington i Brisel ne čine ništa, a Moskva kupuje vreme

Putin se igra sa Trampom, koji ga je nedavno zamolio da neko vreme obustavi bombardovanje. Putin je pristao, a zatim se povukao, započevši masovne napade na stambene objekte, infrastrukturu, porodilište, autobus koji je prevozio rudare i putnički voz.

Kada su ga pitali kako se oseća zbog Putinove izdaje, Tramp je rekao da „nije iznenađen“. Ubrzo nakon toga, Kremlj je objavio da neće biti „proboja“ na sledećoj rundi razgovora u Abu Dabiju. I tako se diplomatski ples nastavlja – Ukrajina je izmučena, Vašington i Brisel ne čine ništa, a Putin kupuje vreme.

Neuspeh u zaustavljanju ovog rata je predmet žestoke debate, ali nema nikakve veze sa „tačkama spoticanja“, žrtvama, „bezbednosnim garancijama“ ili ustupcima. Putin nije zainteresovan za zaustavljanje ili pregovore. Njega ne zanimaju ni poslovni dogovori sa Trampom u kojima svi dobijaju. Nije ga briga za njegove vojnike. Želi da uništi Ukrajinu, zatim Evropu i Ameriku, piše u kolumni za Kijev post kanadsko-američka novinarka Dajana Fransis.

Svaka odluka koju donese ili obećanje koje prekrši, osmišljeno je da zaustavi, razbesni, oslabi ili slomi njegove neprijatelje. On je kao „pljačkaš“ u uličici, samo sa mitraljezom, a ne džepnim nožem, koji želi vaš novčanik i vaš život, ništa manje. Nije spreman da potpiše prekid vatre, bezbednosnu garanciju, održi obećanje ili poštuje zajednički ugovor o resursima za razvoj nafte na Arktiku sa Amerikancima.

Putin je sociopata koji projektuje moć svojim palatama, pozlaćenim kancelarijama i stražarima koji brzo trče po Arktiku. Ali umesto da ovo istaknu i demonizuju, svetski mediji prosipaju mastilo insistirajući da je Tramp – a ne Putin ili Evropa ili Rusija – problem.

Neki čak tvrde bez dokaza da Putin kontroliše Trampa ili da je pokojni pedofil Džefri Epstin bio u dosluhu sa Putinom kako bi kontrolisao Trampa, tajkune i zapadne lidere da bi podstakao geopolitičku agendu. Takve dezinformacije koje podržava Kremlj imaju za cilj da odvrate pažnju.

Putinov rat bi mogao da se završi ako bi se ukrajinski saveznici sabrali. Ruska ekonomija je manja od njujorške, polako bankrotira i može se zaustaviti ako saveznici urade nekoliko stvari – napadnu njenu vojsku i infrastrukturu raketama dugog dometa, zaplene tankere za prevoz nafte širom sveta koji isporučuju njenu naftu i zabrane putovanja svim Rusima.

Ali ništa od toga se ne dešava jer prepreka okončanju ovog genocidnog rata nije Rusija. To je Evropa. Mnogi njeni političari, posebno nemački, su kompromitovani. Njeno rukovodstvo je podeljeno i decenijama su ga infiltrirali operativci Kremlja.

Prestižna Minhenska konferencija o bezbednosti i mnogi ekspertski centri uzimaju novac od ruskih i ukrajinskih oligarha. Godinama su propovedali o mudrosti „približavanja Istoka i Zapada“ i ignorisali pretnju.

Nedavni žestoki govor Zelenskog o Evropi u Davosu izložio je istinu i put ka miru. „Trampova podrška je potrebna“ jer bezbednosne garancije neće funkcionisati bez Sjedinjenih Država, a zatim je otvoreno izjavio: „Evropa ne bi trebalo da bude salata malih i srednjih sila, već ujedinjena snaga. Evropa voli da razgovara o budućnosti, ali izbegava da preduzme akcije danas, akcije koje definišu kakvu ćemo budućnost imati.“

Evropa je kriva za ovaj nered. Oslanjala se na američku zaštitu posle rata i Tramp ju je morao naterati da konačno preuzme svoju ulogu. Još uvek nema vojsku. Ove godine, Evropska unija je odbila da da Ukrajini stotine milijardi ruske imovine koja je zamrznuta nakon invazije 2022. godine. Razlog? Pravna neprikosnovenost imovine morala je biti očuvana radi zaštite evra i evropskih finansijskih institucija. (Pravi razlog? Zaplena bi rezultirala odlivom kapitala iz evropskih banaka, gde se krije i pere većina prljavog novca sveta.)

Ovo je moral preokrenulo. Rezultat je kontinent – bogatiji od Kine – koji će ući u istoriju kao pomagač i podstrekač najveće bezbednosne krize protiv samog sebe od Drugog svetskog rata.

Evropa je razlog zašto Putin neće stati. Njene nacije se ponašaju kao uplašeni posmatrači koji su sledeći u redu za napad. Dakle, zašto bi Putin stao ako mu je dozvoljeno da siluje, pljačka i vrši invaziju? Zašto bi kapitulirao, odustao od Donbasa, obećao da neće dići u vazduh nuklearni reaktor ili prestao da ubija Ukrajince ako neće biti ozbiljnih posledica? Zašto bi Putin deeskalirao ili stao kada Zapad ne bombarduje Rusiju ili ne uništava njen izvoz u inostranstvo?

Dakle, Putin degradira, skreće sa koloseka i izbegava mirovne pregovore jednostavno zato što ima „dozvolu“ za to od nemoćne Evrope. Rusija sabotira mirovni proces zaobilazeći njegove protokole. Pre poslednjeg sastanka, posrednik Kremlja Kiril Dmitrijev odleteo je u Majami na tajne razgovore sa Amerikancima iako nijedan razgovor nije trebalo da bude održan bez prisustva Ukrajine.

Nedavno je američki državni sekretar Marko Rubio objavio da su razrađene bezbednosne garancije koje bi uključivale francuske i britanske trupe u Ukrajini, uz podršku Sjedinjenih Država. Međutim, Kremlj je odmah odbacio tu ideju, a predsednički pomoćnik Jurij Ušakov je tvrdio da se „niko nije oko toga složio sa ruskom stranom“.

Jedini siguran način da se zaustavi Rusija jeste uništavanje njenih prihoda od nafte. Ukrajinci uništavaju ruska naftna postrojenja, a prihod Moskve od nafte je pao za 25 odsto. Ali Amerika nije uvela drakonske sankcije ruskim kupcima nafte koje je prošle godine usvojio Kongres.

A Evropa je upravo potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Indijom, omogućavajući joj da nastavi da kupuje, rafiniše i reeksportuje rusku naftu za prodaju u Evropi. „Oni finansiraju rat protiv sebe“, istakao je američki ministar finansija Skot Besent.

Računica za Putina je da je zaustavljanje rata rizičnije nego njegov nastavak, napisao je ruski opozicionar Gari Kasparov. „Ratni virus“ održava sistem u životu. Putin ne može sebi priuštiti poraz, a u njegovom pogledu na svet, čak i prekid vatre izgleda kao poraz. To čini smislene mirovne pregovore nemogućim, rekao je.

Još gore, Putin zna da ga kupovina vremena održava. Što duže izdržava, veća je verovatnoća da će se NATO savez raspasti zajedno sa podrškom Ukrajini, ili će Tramp prisiliti Ukrajinu da prihvati užasan mir koji je čini neodrživom.

Međutim, jedan stručnjak sugeriše da bi Putinova taktika odlaganja mogla da se obije o glavu ako Tramp ne uspe da zadrži kontrolu nad Kongresom na srednjoročnim izborima. Ako se to desi, Trampovi velikodušni uslovi koji su sada ponuđeni Moskvi mogli bi da nestanu ako Kongres promeni stav.

Sve to ostavlja Zelenskom dve opcije, kažu izvori. Ostati uz američke pregovaračke napore čak i ako to znači prihvatanje teritorijalnog kompromisa u zamenu za mir i pridruživanje Evropskoj uniji. Alternativno, ojačati ukrajinsku vojsku i nastaviti da iscrpljuje Rusiju svojim dronovima i digitalnom supremacijom.

Srećom, ni vreme nije u potpunosti na Putinovoj strani. Bivši američki izaslanik Kurt Volker primećuje da globalna pozicija Rusije brzo slabi i da bi se mogla odlučiti za dogovor. Njen sirijski saveznik je nestao, kao i Iran i Venecuela, a ekonomski sporazum Kine sa Amerikom je Putinova najgora noćna mora.

Jedina konstanta tokom ovog previranja je da Ukrajinci ostaju odlučni i snalažljivi. Anketa ove nedelje pokazala je da se 52 odsto Ukrajinaca protivi predaji Donbasa Rusiji, a 65 odsto je spremno da izdrži rat koliko god je potrebno.

Tragedija za ove neverovatne ljude je u tome što su previše njihovih saveznika kukavice ili potpuno nestali u akciji.