Zašto se Vučiću ljulja fotelja i hoće li ga spasiti Evropska unija?

Sukobi između demonstranata i snaga bezbednosti traju u Srbiji već šest dana, bez znakova da protesti gube zamah.

Masovni protesti su izbili u Srbiji u novembru 2024. godine nakon što se betonska nadstrešnica na nedavno renoviranoj železničkoj stanici u severnom gradu Novom Sadu srušila, usmrtivši 16 ljudi. Ova tragedija je šokirala zemlju i postala simbol kako korupcija elite, koja je cvetala pod Vučićevom vlašću, može bukvalno da ubije.

Ključni zahtev demonstranata bio je pravedna istraga o uzrocima katastrofe u Novom Sadu. Kasnije su protesti prerasli u veliki studentski štrajk.

Za razliku od tradicionalnih demonstracija opozicije, ovaj protest se pokazao posebno opasnim za srpske vlasti. Nema lidere sa kojima bi vlada mogla da pregovara, a po potrebi i da ih zastraši ili diskredituje.

Protesti 28. juna, tempirani za Vidovdan (praznik od posebnog značaja u srpskoj istoriji), pokazali su da pokret nije izgubio snagu – naprotiv. Demonstranti su takođe dodali zahtev za vanredne parlamentarne izbore.

Od jula, predsednik Srbije pokušava da se obrati demonstrantima isključivo sa pozicije sile.

Ipak, akcije snaga bezbednosti samo su pojačale otpor.

Prema rečima srpske opozicije, nedavni događaji su konačno dokazali da Vučić više ne može da se osloni na lojalnu većinu. Umesto toga, njegovo glavno oružje je širenje straha od građanskog rata ako se protesti nastave.

„Neće biti građanskog rata u Srbiji, ali neće biti ni milosti za bandite i huligane“, izjavio je Vučić 14. avgusta kao odgovor na proteste.

Za sada, predsednik Srbije kaže da više voli da ne uvodi vanredno stanje, već da priprema „neočekivane odluke“ kao odgovor na antivladine demonstracije.

Zanimljivo je da domaći događaji nisu izazvali oštre kritike Zapada.

Stav EU se pokazuje izuzetno povoljnim za Vučića.

„Od početka studentskih protesta EU je usvojila pristup ‘sačekaj i vidi’”, napisao je u Danasu komentator srpske spoljne politike Boško Jakšić.

Tajna ove podrške leži u Vučićevoj sposobnosti da ubedi Brisel da samo on može garantovati stabilnost u zemlji i da će, ako podnese ostavku, radikali, koji bi mogli da započnu novi rat, na primer, da povrate Kosovo, gotovo sigurno preuzeti vlast.

Štaviše, predsednik Srbije je uspeo da zainteresuje vodeće zemlje EU ekonomskim sporazumima.

Kao rezultat toga, stav EU je izazvao razočaranje među srpskom omladinom u vezi sa evropskim integracijama.

Ćutanje EU ne garantuje Vučićev uticaj na vlast. Bez zapadne podrške, protesti traju devet meseci i samo se pojačavaju.

Istovremeno, ćutanje EU osigurava da sukob u Srbiji bude što duži i krvaviji.