Evropska zemlja donela neočekivanu pobedu Putinu

Plan je trebalo da obezbedi Kijevu finansiranje za najmanje dve godine i da pruži Ukrajini stabilnost dok se rat na terenu ponovo eskalira, piše Politiko.

Evropski lideri su bili toliko uvereni u dogovor da su već razgovarali o tome kako bi Ukrajina trebalo da potroši novac. Francuska je želela da se oružje kupi u Evropi dok je Finska insistirala da Zelenski može da dobije opremu gde god želi, verujući da bi previše uslovljavanja pomoći samo usporilo isporuku oružja.

Ali kada je diskusija prekinuta za ručak bez ikakvog dogovora o korišćenju ruske imovine, postalo je jasno: Belgija, zemlja sa 12 miliona stanovnika, neće dozvoliti da se bilo kakav plan reparacionog kredita ostvari. Za mnoge u Briselu, ovo je bio šok jer Belgija gotovo nikada ne preuzima ulogu blokatora u evropskoj politici, preneo je Index.hr.

Premijer Bart De Vever zaustavlja plan

Odlučujući udarac zadao je belgijski premijer Bart De Vever, 54-godišnji flamanski nacionalista poznat po svojim duhovitim dosetkama i neobičnom stilu, ali ovog puta je bio izuzetno ozbiljan. Upozorio je svoje kolege da je rizik od ruske odmazde zbog eksproprijacije njihove državne imovine neodrživ.

Ako Moskva dobije sudski spor protiv Belgije ili Euroklira, belgijskog depozitara koji čuva ruska sredstva, Belgija bi morala sama da vrati sav novac. „To je potpuno ludo“, rekao je.

Kako su sati prolazili, De Vever je insistirao da se konačni zaključci samita ponovo prepišu, brišući svaku referencu na korišćenje ruske imovine za finansiranje Kijeva. Belgijska blokada je poljuljala evropsko jedinstvo u ključnom trenutku. Da je sporazum postignut, evropski lideri bi poslali snažnu poruku Vladimiru Putinu o svojoj dugoročnoj podršci Ukrajini i sopstvenoj spremnosti da preuzmu rizike.

Umesto toga, unutrašnje podele su oslabile i Zelenskog i EU, baš kao što američki predsednik Donald Tramp ponovo insistira na sporazumu sa Moskvom i miru koji mnogi u Evropi vide kao veoma nepovoljan za Ukrajinu. Evropske diplomate upozoravaju da bi odlaganje finansiranja moglo oslabiti poziciju Ukrajine pred moguću novu diplomatsku inicijativu.

Brisel blokiran, Ukrajina na ivici finansijskog haosa

Situacija ostaje zamrznuta dok se rat približava prekretnici. Ukrajina klizi ka finansijskom ponoru, Tramp vrši pritisak na Zelenskog da potpiše nepovoljan sporazum sa Putinom, a Belgija nastavlja da blokira evropski plan. Za Kijev, koji se već suočava sa erozijom vojnih zaliha i usporavanjem isporuka zapadne pomoći, svaka nedelja neizvesnosti mnogo znači.

„Rusi se sigurno zabavljaju“, rekao je jedan zvaničnik EU upoznat sa pregovorima.

Lideri EU žele da donesu konačnu odluku na samitu 18. decembra. Ali pitanje ostaje: mogu li Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta da ubede De Vevera da promeni mišljenje? Za sada, Belgija ne popušta, a zvaničnici Brisela sve više priznaju da pregovori liče na „neprobojni zid“.

Za sada, nema znakova popuštanja. „Još nisam impresioniran. Nećemo stavljati rizike vredne stotine milijardi na belgijska leđa. Ni danas, ni sutra, nikada“, rekao je De Vever u televizijskom obraćanju.

Kako je pošlo po zlu

Prema rečima više od 20 zvaničnika i diplomata koji su anonimno razgovarali sa Politikom o pregovorima, evropski plan je počeo da se raspliće kako su se pojačale tenzije između De Vevera i novog nemačkog kancelara, Fridriha Merca.

De Vever je došao na vlast nakon teških koalicionih pregovora u februaru, a samo tri nedelje kasnije Merc je pobedio na nemačkim izborima. Obojica su temperamentni političari. Merc je odmah nakon pobede izjavio da Evropa mora težiti „potpunoj nezavisnosti“ od Sjedinjenih Država i upozorio da bi NATO mogao da nestane, što je izazvalo nervozu među susednim zemljama.

U septembru je Merc dodatno uznemirio belgijsku stranu kada je javno pozvao na korišćenje zamrznute ruske imovine za Ukrajinu, u vreme kada je Belgija vodila osetljive interne razgovore sa Briselom. Nekoliko izvora tvrdi da je „išao solo“ i proturio politiku javnosti pre nego što je Belgija bila spremna.

Nekoliko dana kasnije, fon der Lajen je takođe govorila o inicijativi, uveravajući da „neće biti zaplene imovine“ i da će sredstva biti iskorišćena kao kaparo za reparacije koje bi Rusija ionako morala da plati. Podrška je rasla, ali su belgijski prigovori bili sve glasniji, navodi Politiko.

Belgijska vlada interno nekoordinisana

Belgijski ambasador pri EU Peter Murs je izgleda signalizirao da je Belgija spremna da popusti, ali ključni problem je bio što Murs nije bio u direktnom kontaktu sa premijerom. Sve odluke donosi De Vever, a on je bio čvrsto protiv zadiranja u Evroklir, ključno finansijsko čvorište Belgije.

Tek kada je stigao na samit, evropski lideri su shvatili koliko je ozbiljan. Za mnoge u evropskim institucijama, to je bio jedan od „najgorih komunikacijskih nesporazuma“ unutar EU poslednjih godina.

Složenost belgijske politike je dodatno otežala situaciju. De Vever je usred domaće borbe da se dogovori o budžetu od 10 milijardi evra, tako da je mogućnost da Belgija jednog dana mora da plati Rusiji deset puta veći iznos nezamisliva.

Pritisak SAD i Trampovi planovi

Vašington takođe doprinosi problemima EU. Prema rečima dvojice diplomata, američki zvaničnici su jasno stavili do znanja Briselu da žele da vrate zamrznuta sredstva Rusiji nakon mirovnog sporazuma i da ih iskoriste za zajedničku obnovu Ukrajine, u kojoj bi SAD uzele 50 odsto profita.

Ovo je dočekano sa nevericom u evropskim prestonicama, ali i kao upozorenje da će prostor za manevar uskoro biti još manji. Tramp je sve otvorenije zahtevao da Ukrajina i Rusija postignu dogovor, što izaziva ozbiljnu zabrinutost među evropskim vladama koje se plaše da bi takav dogovor bio prilagođen Kremlju.

Rizici za Belgiju: Evro, Evroklir i sumnjivi dronovi

Belgijska strana je takođe zabrinuta zbog potencijalne destabilizacije evra ako investitore uplaši presedan eksproprijacije imovine. Evroklir, ključna institucija, direktno lobira kod kabineta premijera, tvrdi Politiko.

Postoje i bezbednosne pretnje. U novembru su dronovi poremetili saobraćaj iznad briselskog aerodroma i preleteli kasarne, što su vlasti protumačile kao moguće rusko izviđanje. Belgijski zvaničnici nisu krili strah da bi odluka o korišćenju ruske imovine mogla dovesti do odmazde „hibridnim napadima“.

Orban kao dodatna pretnja

Još jedna neizvesnost je Viktor Orban: ruska imovina je zamrznuta samo zato što je svih 27 članica EU glasalo svakih šest meseci za produženje sankcija. Ako Orban promeni mišljenje, imovina bi mogla biti oslobođena i Belgija bi se ponovo našla u centru finansijske i političke oluje.

EU se približava ključnom samitu, ali pravno održivo rešenje možda čak i ne postoji. Sve opcije nose rizike: otvaranje nacionalnih budžeta, zajedničko zaduživanje ili privremeni hitni zajam. Ali bez dogovora, Ukrajina bi se mogla suočiti sa ozbiljnim kolapsom svog finansijskog sistema.

Estonski ministar Jonatan Vsevjov upozorava: „Ovo nije računovodstvena vežba. Pripremamo najvažniji Evropski savet u modernoj istoriji.“

Pitanje koje visi nad Briselom je isto kao i u svakoj krizi: može li Unija od 27 zemalja, sa različitim interesima, unutrašnjim problemima i političkim rivalstvima, doneti zajedničku odluku kada je to najvažnije?

Jedan diplomata je sumirao odgovor bez iluzija: „Niko to danas ne može znati.“