Evropski čelnici podeljeni oko inicijative „Kupujmo evropsko“

Okupljeni u zamku okruženom jarkom u istočnoj Belgiji, lideri će razmeniti ideje o tome kako Evropa može povratiti ekonomsku konkurentnost u odnosu na SAD i Kinu u vreme ekonomskih pretnji i političkih previranja, preneo je Index.hr.

Različite preferencije

Pitanje opadajuće konkurentnosti Evrope dugo je opterećivalo EU, ali je postalo hitno nakon što su bolne slabosti otkrivene iznenadnim gubitkom ruskog gasa 2022. godine, trgovinskim ratovima Donalda Trampa i pokušajima Kine da postigne ekonomsku dominaciju kroz ogromne državne subvencije.

U takvim okolnostima, EU razmatra politiku evropskih preferencija, nekada tabu, koja bi evropskim kompanijama dala prednost u strateškim sektorima kao što je čista tehnologija. Inicijativa „Kupuj evropsko“, koju dugo zagovara Francuska, mogla bi da znači uvođenje obaveze za vlade da daju prednost domaćoj robi u javnim nabavkama.

Kasnije ovog meseca, izvršna vlast EU će objaviti Zakon o industrijskom ubrzanju, koji bi trebalo da postavi ciljeve za evropski udeo u nizu strateških proizvoda, kao što su solarni paneli i električna vozila.

Makronova „odbrambena mera“

Francuski predsednik Emanuel Makron je ove nedelje izjavio evropskim novinama da bi evropska preferencija trebalo da se fokusira na određene strateške sektore, kao što su čiste tehnologije, hemikalije, čelik, automobilska industrija i odbrana, „inače će Evropljani biti zbrisani“.

Opisao je politiku kao „odbrambenu meru“ i ključnu jer se „suočavamo sa nelojalnom konkurencijom koja više ne poštuje pravila Svetske trgovinske organizacije“.

S druge strane, grupa severnoevropskih zemalja koje se zalažu za slobodnu trgovinu upozorila je na tu ideju. Zajednički dokument nordijskih i baltičkih zemalja i Holandije navodi da bi evropska preferencija „mogla stvoriti rizik od dodavanja još jednog sloja složene regulacije“ i odvraćanja investicija.

Švedski premijer Ulf Kristerson rekao je da je oprezan prema bilo kakvoj protekcionističkoj agendi. „Ako je osnovna ideja inicijative ‘Kupuj evropsko’ pokušaj zaštite evropskih preduzeća izbegavanjem trgovine ili partnerstava sa drugim zemljama, onda sam veoma skeptičan“, rekao je za Fajnenšel tajms.

Nemačko-italijanski obrt

Nemački kancelar Fridrih Merc i italijanska premijerka Đorđa Meloni zaobišli su ovo pitanje u nedavnom zajedničkom dokumentu, ali su pronašli zajednički jezik o „zakonodavnom ograničenju“, odnosno smanjenju regulative EU. Obojica bi voleli da agenda EU za deregulaciju ide još dalje.

Jačanje nemačko-italijanskog partnerstva pokrenulo je pitanja o zdravlju francusko-nemačkih odnosa, tradicionalno motora evropskog projekta. Uprkos približavanju francusko-nemačkih odnosa od Mercovog izbora, Pariz i Berlin se suprotstavljaju oko ključnih ekonomskih pitanja.

Merc je skeptičan prema konceptu „Kupuj evropsko“ i zalaže se za agresivniji program deregulacije i trgovinskih sporazuma. Merc i Makron se takođe ne slažu oko dugo očekivanog trgovinskog sporazuma EU sa Merkosurom. Dok je nemački lider pozvao na brzo stupanje na snagu sporazuma sa južnoameričkim zemljama, Makron ga je odbacio kao „loš dogovor“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je oprez u vezi sa inicijativom „Kupuj evropsko“. Govoreći u Evropskom parlamentu u sredu, rekla je da je evropska preferencija „neophodan instrument“ u strateškim sektorima.

Tržišta i deregulacija

„Ali želim da budem jasna, to je tanka linija kojom treba hodati“, rekla je, dodajući da svaki predlog mora biti „potkrepljen snažnom ekonomskom analizom i u skladu sa našim međunarodnim obavezama“. Pitanje politike „Kupuj evropsko“ je samo jedan deo šire agende samita, koji se održava u Alden Bizenu u Limburgu, imanju koje su osnovali Tevtonski vitezovi u 13. veku.
Lideri će takođe razgovarati o deregulaciji, fragmentiranim tržištima kapitala koja ograničavaju zelene i digitalne investicije i preprekama jedinstvenom evropskom tržištu koje otežavaju trgovinu.

Fon der Lajen je rekla poslanicima Evropskog parlamenta da postoji „previše pozlaćivanja“, dodatnih slojeva nacionalne regulative koji otežavaju poslovanje. Navela je primer kamiona u Belgiji kojem je dozvoljeno da teži 44 tone, ali može da preveze samo 40 tona kada prelazi u Francusku.

Donošenje odluka

Lideri će čuti Marija Dragija i Enrika Letu, dva bivša italijanska premijera koji su izradili izveštaje kojima se utvrđuje ekonomska agenda. Dragi je prošle nedelje upozorio da je trenutni globalni ekonomski poredak „mrtav“ i da Evropa rizikuje da istovremeno postane „podređena, podeljena i deindustrijalizovana“.

Rekao je da Evropa treba da pređe „iz konfederacije u federaciju“, dodajući da pravo veta pojedinačnih država članica na ključne politike ostavlja zemlje „ranjivim na to da budu izdvojene jedna po jedna“.

Priznajući teškoće EU u donošenju odluka, fon der Lajen je rekla da je otvorena za napredak sa zakonodavstvom o integraciji tržišta kapitala EU u manjem formatu ako svih 27 članica ne uspe da postigne dogovor. „Moramo da krenemo napred i srušimo barijere koje nas sprečavaju da budemo istinski globalni gigant“, rekla je, misleći na planove za integraciju evropskog finansijskog sistema.