Aleksandar Vučić, Foto: EPA/ANDREJ CUKICPosle decenije na vlasti, veterani autoritarne vlasti neizbežno se suočavaju sa pitanjem hoće li pojačati represiju, učvrstiti svoj krug kapitalističkih prijatelja i istisnuti ostatke nezavisnih medija ili će se prikloniti opozicionim pozivima na reforme, a pred tim izborom je sada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše Fajnenšel tajms.
To se mnogo puta dogodilo širom sveta u decenijama posle Hladnog rata, navodi FT i ukazuje da se autokrate uvek odlučuju za prvi pristup i postaju tvrdokorniji.
„Sada se sa antivladinim protestima na ulicama glavnog grada suočava i Vučić. Osam godina kao predsednik Srbije, a pre toga kao premijer, vladao je intervencionističkom rukom, ali je vodio više ‘upravljanu demokratiju’ nego potpunu autokratiju“, navodi list i ukazuje da je Vučić na sličan način lukavo balansirao i na globalnoj sceni.
Predsednik Srbije ima srdačne odnose sa Moskvom, ali joj nije toliko prijateljski nastrojen da bi razbesneo Evropsku uniju i Sjedinjene Države, uz prodaju oružja Ukrajini, a udvarao se Pekingu za milijarde dolara kineskih ulaganja u industriju i infrastrukturu, dodaje FT.
Srbija je samo kandidat za članstvo u EU, ali Vučić ima bliske veze sa liderima bloka poput Ursule fon der Lajen ili francuskog predsednika Emanuela Makrona, ne samo zbog najavljivanja mogućnosti da bi evropske rudarske kompanije mogle da eksploatišu nalazišta litijuma u zemlji.
Vučić je izgradio dobre odnose i sa bliskim saradnicima Donalda Trampa u prvom mandatu američkog predsednika i njegova rutina „zaštite“ možda zaslužuje da je proučavaju i druge države, dodaje list, koji napominje da mu „kod kuće“ ipak „ponestaje puta“.
„Frustracije zbog njegove neodgovorne i netransparentne vladavine prerasle su u proteste, a iskra za njih je bio pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu prošlog novembra, kada je poginulo 16 ljudi. Stanicu su renovirale kineske kompanije u okviru inicijative Pojas i put, a Vučićevi protivnici za urušavanje krive državnu korupciju, loše upravljanje i slab nadzor, što smatraju obeležjima njegovog režima“, dodaje se u tekstu.
Podseća se da protesti traju od novembra, ali se tek u poslednje vreme insistira na vanrednim izborima, uz ocenu da su prošle nedelje održani najnasilniji protesti do sada, sa sukobima sa policijom u nekoliko gradova.
Vučić bi teoretski još mogao ukloniti prepreke za medije koji nisu bliski državi, otvoriti politički teren za opoziciju i pokrenuti istinski nezavisnu istragu o skandalima poput urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, ukazuje FT i dodaje da bi takvi potezi pomogli dugo zaustavljenoj kandidaturi Srbije za pristupanje EU.
Reforme, međutim, nisu način na koji se autokrate ponašaju, a Vučić se ponaša u skladu s tim i sve žešće se obračunava. EU i Velika Britanija su mu predugo ugađale, jer je realpolitika odražavala želju da Srbija ne uđe u rusku orbitu, smatra FT.
U tekstu se naglašava da takav pristup više nije održiv i da se Vučić mora podstaći da bude odgovorniji i da održi zaista poštene izbore, što je neophodan uslov za članstvo u EU.
„Alternativa je da Srbija sklizne na put kojim je, nažalost, krenula Gruzija, postajući lažna demokratija nad kojom EU nema uticaja i sa čijim ekscesima se više ne može učiniti ništa, osim davanja izjava negodovanja“, predviđa FT.
Prema autorima, čini se da su SAD za sada napustile prostor Balkana, ali da EU i Velika Britanija to nisu učinile i da bi trebalo da deluju, koristeći svoju ekonomsku moć.
„Ako to ne učine i Srbija nastavi da ide autoritarnim putem, neće biti kriv samo Vučić, već i njegovi zapadni podržavaoci, koji skreću pogled“, zaključuje se u tekstu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
