Falon: Ako Srbija izabere dalju eskalaciju, sigurno će imati rusku podršku

Članak koji je napisao za britanski Telegraf, Falon započinje nedavnom objavom poslanika SNS u Skupštini Srbije Vladimira Đukanovića koji je pre neki dan na Tviteru objavio: “Sve mi se čini da će Srbija biti prinuđena da krene u denacifikaciju Balkana.”

Iako smo, navodi Falon, s pravom fokusirani na tešku situaciju Ukrajine, trebalo bi da obratimo pažnju na bure baruta koje je zapadni Balkan. Preko svog srpskog zastupnika, Rusija ponovo ispituje evropsku slabost.

Nezavisne zemlje poput Kosova i Bosne i Hercegovine su sledeća linija fronta: krhke demokratije, ali obe su izvan NATO-a i EU”, upozorava Falon.

“Direktno iz Miloševićevog udžbenika”

Falon ističe da Srbija, koja je “navodno još uvek kandidat za članstvo u EU”, kupuje ruske avione i tenkove, nije ni blizu uvođenju sankcija zapada Rusiji, te navodi da je predsednik Aleksandar Vučić je upravo potpisao trogodišnji sporazum za snabdevanje gasa sa Moskvom.

Takođe, navodi i to da Vučić promoviše zasebne institucije za “zaštitu” srpske manjine na Kosovu.

“Vučić je, podsetimo, bio ministar za informisanje (Slobodana) Miloševića; najnovija granična kriza, oko registarskih tablica i ličnih karata, je direktno iz Miloševićevog udžbenika. Granični sporovi, podstaknuti “crnim operacijama” mogu se lako preliti u širi sukob”, upozorava on.

“Mladim demokratijama treba više od čekaonice EU”

Bivši britanski ministar je pre četiri godine, nakon posete Mariupolju, upozorio na ranjivost istočne Ukrajine.

Sada tvrdi da je “Zapad delovao premalo i prekasno”, uskrativši Ukrajini status kandidata za članstvo u EU, te da su članice NATO saveza odbile da isporuče oružje koje im je bilo potrebno za pravilnu odbranu.

Evropska investiciona banka nije podržala ukrajinske regione koji su zaostali, a Rusiji je bilo dozvoljeno da uguši trgovinu u Azovskom moru, uz samo malo neodobravanje Brisela.

“Na Balkanu pravimo iste greške. Zemlje poput Srbije dobile su “pristupni” status, ali bez realnih izgleda da se uskoro pridruže EU: ankete u Beogradu sada pokazuju da se javno mnjenje kreće protiv toga.

Moramo li zaista ponovo gledati rakete kako padaju na Sarajevo i Prištinu pre nego što Zapad preduzme korake

EU odaje dužno poštovanje liderima poput Vučića, ali ne čini ništa da pomogne u izgradnji jačih građanskih institucija ili da ukaže na udaljavanje od demokratskih normi.

Ne vidi se da Zapad brani vrednosti koje zagovara. Državno sponzoriranim medijima je dozvoljeno da izguraju slobodnu štampu i veću političku odgovornost”, piše on.

Falon ističe da, koliko god dugo trebalo da se Putin zaustavi u Ukrajini, “trebalo bi da naučimo te lekcije”.

“Mladim demokratijama treba više od čekaonice: EU bi trebala ponuditi trenutni privremeni pristup svojim tržištima i svojim strukturnim fondovima. Status kandidata bi Crnoj Gori, Kosovu i BiH pružio bolju zaštitu.

Slabi pravosudni i pravni sistemi trebaju biti ojačani. Trebali bismo povećati prisustvo NATO-a tamo i jasno staviti do znanja da nam je svima važan ustavni i teritorijalni integritet ovih zemalja”, kategoričan je Fallon.

Spomenuo je i veliku ulogu koju bi trebala imati Velika Britanija:

“Trebali bismo pojačati naše diplomatsko i vojno prisustvo i na Kosovu i u BiH. Već imamo našeg bivšeg šefa odbrane, glavnog maršala vazduhoplovstva Sir Stjuarta Piča, kao specijalnog izaslanika.

Osim što pomaže u borbi protiv ozbiljnog kriminala i sigurnosti, on ima širu misiju jačanja građanskog društva i demokratskih institucija: trebali bismo mu dati resurse koji su mu potrebni.”

“Ako Srbija izabere dalju eskalaciju, sigurno će imati rusku podršku”

Prema Falonu, balkanski ratovi su predstavljali završili knjigu 20. veka, a Putin i Rusija nisu zaboravili kako su bili poniženi sukobom na prištinskom aerodromu 1999.

“Ako Srbija izabere dalju eskalaciju, sigurno će imati rusku podršku. Putin je već pokušao da destabilizuje region: pre šest godina državni udar koji je podržavala Rusija pokušao je sprečiti Crnu Goru da se pridruži NATO-u.

To je zaustavljeno, ali Rusija nije izgubila interesovanje. Svejedno da li pobedi ili izgubi u Ukrajini, Putin ne želi da vidi više zemalja koje dobijaju formalnu zaštitu Zapada”, upozorava on.

“Dakle, još jednom su naše zapadne vrednosti – slobodni izbori, otvoreni mediji, odgovorna vlada, nezavisno pravosuđe – na kocki.

Ne smemo pogrešit tako što pretpostavimo da su oni kompatibilni samo sa punopravnim članstvom u EU ili NATO-u. Naprotiv, trebali bismo posegnuti izvan naših zidova: olakšati i ubrzati kandidatima da se pridruže, i imati bolje poticaje za to”.

Falon na kraju ocenjuje da je u prošlosti Evropa pronalazila načine da pomiri najteže etničke i verske podele i da je uspešno izvozila taj sistem demokratije širom svijeta.

“Sada na našem sopstvenom kontinentu videli smo demokratiju pod raketnim napadom u Kijevu. Hiljade je pobijeno u poslednjem balkanskom sukobu. Moramo li zaista ponovo gledati rakete kako padaju na Sarajevo i Prištinu pre nego što Zapad poduzme korake?”, pita on.