Francuski parlament o asistenciji pri umiranju

Agencija Frans pres je prenela glavne tačke tih tekstova sa izmenama usvojenim tokom dve nedelje rasprave u parlamentu.

Predlog jednog od ta dva zakona stvara mogućnost „prava na potpomognutu smrt“.

Da bi bio podoban, podnosilac zahteva mora da ispuni pet uslova:

– da je punoletan (18 godina u Francuskoj)

– da ima francusko državljanstvo, ili da stalno i redovno boravi u Francuskoj

– da pati od „ozbiljnog i neizlečivog stanja, bez obzira na uzrok, koje je opasno po život, u uznapredovaloj ili terminalnoj fazi“.

Koncept „uznapredovale faze“ karakteriše se „ulaskom u nepovratan proces obeležen pogoršanjem zdravstvenog stanja bolesne osobe što utiče na kvalitet njenog života“.

– podnosilac zahteva mora da bude u „konstantnoj fizičkoj ili psihološkoj patnji“ koja je „ili otporna na lečenje ili nepodnošljiva u zavisnosti od osobe“ ako je „izabrala da ne prima ili da prekine“ lečenje.

Samo psihološka patnja „ni u kom slučaju ne može omogućiti da neko ima koristi od potpomognutog umiranja“, navodi se u tekstu.

– podnosilac zahetva mora da bude „sposoban da izrazi svoju volju. Osoba čiji je razum ozbiljno narušen“ ne može biti podobna.

Osoba koja želi da dobije pomoć pri umiranju traži to od lekara, a to ne može da učini tokom onlajn konsultacije.

Lekar je odgovoran za proveru podobnosti pacijenta.

Da bi se procenili kriterijumi, uspostavlja se kolegijum. Lekar organizuje sastanak na kojem učestvuju najmanje jedan specijalista patologije, negovatelj uključen u lečenje pacijenta i on sam.

Lekar može pozvati i druge zdravstvene radnike koji su uključeni u lečenje osobe.

Lekar na kraju donosi odluku sam.

Lekar mora da obavesti pacijenta o svojoj odluci „u roku od 15 dana od zahteva“.

Tekst zatim predviđa „period razmišljanja od najmanje dva dana“ pre nego što pacijent može da potvrdi svoj zahtev.

Ako potvrda dođe više od tri meseca nakon obaveštenja, lekar ponovo procenjuje prirodu zahteva.

Isto važi i ako je datum određen za primenu smrtonosne supstance, tri meseca nakon obaveštenja.

Pacijent može povući svoj zahtev u bilo kom trenutku.

Za primenu supstance, podnosioca zahteva prati lekar ili medicinska sestra, koji mogu biti različiti od prvog lekara odgovornog za propisivanje smrtonosne supstance.

Pacijent bira mesto i datum primene smrtonosne supstance, kao i ljude koji će ga okružiti kada za to dođe vreme.

Samostalna primena je pravilo, a primena od strane pratećeg lekara ili medicinske sestre je izuzetak, kada pacijent „fizički nije u mogućnosti da to uradi“.

Visoki organ za zdravlje je odgovoran za definisanje „smrtonosnih supstanci koje se mogu koristiti“.

Bilo koji lekar ili medicinska sestra mogu se pozvati na „klauzulu savesti“ koja im omogućava da odbiju pružanje pomoći pri umiranju. Zatim moraju da dostave imena drugih osoba stručnjaka koji su spremni da to urade.

Drugi zakon predviđa izvršno pravo na palijativnu negu.

Takođe uključuje stvaranje „domova za podršku i palijativnu negu“ koji nude alternativu bolnici.

Ti smeštaji će nuditi specijalizovanu negu za „osobe na kraju života čije se zdravstveno stanje stabilizovalo“ i koje ne mogu ili ne žele da ostanu kod kuće.