Foto: EPA-EFE / ERDEM SAHINDesetine hiljada ljudi izašlo je na ulice Turske, ali nisu svi podržavaoci pritvorenog Ekrema Imamoglua, političkog rivala predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Oni su ogorčeni jer veruju da je hapšenje gradonačelnika Istanbula prelomna tačka, da zemlja klizi sa autoritarne demokratije ka otvorenoj autokratiji, piše u redakcijskom komentaru britanski list Gardijan.
Vlasti su uhapsile više od 1.400 demonstranata, uključujući brojne novinare. Sužavaju prostor za izveštavanje o pokretu koji Erdogan opisuje kao „zlo“, ali koji je pokrenut besom zbog kumulativne političke represije i lošeg stanja u ekonomiji.
Prema podacima stranke, oko 13 miliona ljudi je reagovalo tako što je podržalo Imamoglua kao predsedničkog kandidata, pridruživši se tako 1,7 miliona članova stranke CHP-a.
Erdogan je, takođe, bio gradonačelnik Istanbula koji je bio zatvoren – da bi potom politički trijumfovao.
Međutim, to se desilo u politički nestabilnijem okruženju.
Erdogan je učvrstio vlast, preživeo masovne proteste u Gezi parku 2013. godine, a pokušaj vojnog udara tri godine kasnije iskoristio da pokrene široku čistku koja je učvrstila njegovu moć i potisnula širu opoziciju.
Ograničenja u pogledu broja mandata onemogućavaju mu da se ponovo kandiduje 2028. godine. Međutim, postoji strah da planira da to učini ili promenom ustava ili raspisivanjem prevremenih izbora.
Nedavni poziv zatvorenog osnivača PKK-a, Abdulaha ODželana, da borci polože oružje, postavio je pitanja o tome da li vlada pokušava da pridobije podršku pro-kurdske političke stranke.
Biralište je bilo jedno od poslednjih mesta gde su turski građani mogli zaista da iskažu svoje mišljenje, iako su političari opozicije, uključujući Imamoglua, često bili ograničeni pre i nakon izbora.
Ljudi su bili besni zbog kaznene inflacije, a vlada je sada potrošila čak 25 milijardi dolara na stabilizaciju lire zbog samoinfligovane krize.
Slika Imamoglua kao prijatnog i pristupačnog političara takođe je privukla konzervativne birače koji su se ranije klonili njegove stranke. Ali, pretpostavlja se da se Erdogan nada da će bes splasnuti i da će ekonomska situacija biti bolja pre sledećih izbora.
Drugi aspekt trenutne situacije je međunarodni. Američki predsednik Donald Trump, koji voli “snažne” lidere, opisao je Erdogana kao dobrog lidera.
Evropa je zaokupljena Ukrajinom i napuštanjem američke bezbednosti, što znači da traži veću bezbednosnu saradnju sa Ankarom. Lideri koji su ranije kritikovali Erdogana sada su zapanjujuće suzdržani.
Ipak, evropske vlade imaju prednost ako odluče da je koriste, a trebalo bi da to učine.
Kod kuće, CHP tvrdi da prelazi sa dnevnih uličnih protesta na druge metode, kao što su ekonomski bojkoti.
Ali ovi protesti su pokazali zapanjujuću koaliciju formalne političke opozicije i frustrirane mlade ljude sa sopstvenim stavovima i taktikama. Taj odnos bi mogao da se raspadne.
Međutim, njihove razlike su do sada bile plodno tlo i mogle bi da dovedu do spontanijeg, manje predvidivog i možda uspešnijeg pokreta nego što Erdogan anticipira.
Sledeći predsednički izbori neće biti pre 2028. godine. Međutim, hapšenje Imamoglua prošle nedelje zbog navodnih korupcionaških i terorističkih veza teško da je moglo imati sumnjiviji trenutak.
Desilo se nekoliko dana pre nego što ga je njegova stranka CHP trebalo da nominuje za predsedničkog kandidata.
Noć pre njegovog hapšenja, Univerzitet u Istanbulu poništio je njegovu diplomu, koja je potrebna da bi se kandidovao za predsednika. Obe odluke su široko kritikovane kao politički motivisane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
