Šok-bombe i biber-sprej na ljude koji čekaju pomoć: Šta se događa u Gazi? (VIDEO)

Ovo su prve zabeležene žrtve na jednom od punktova ove organizacije, iako su, prema rečima svedoka i zdravstvenih radnika, stotine ranije stradale od izraelskih snaga na putevima koji vode ka tim mestima.

Izraelski napadi širom Gaze istog dana su usmrtili još najmanje 54 osobe, uključujući 14 dece, navode bolnički izvori.

Organizacija Gaza Humanitarian Foundation (GHF) optužila je pokret Hamas za izazivanje nereda u centru za distribuciju hrane, što je dovelo do panike i stampeda.

GHF je saopštio da ih je izraelska vojska u sredu upozorila da se Hamas infiltrirao među okupljene, ali nije pružila dokaze o tome.

Svedoci su izjavili da su čuvari GHF-a bacali šok-bombe i koristili biber-sprej na ljude koji su pokušavali da uđu u centar pre nego što je otvoren, što je izazvalo paniku na uskom, ograđenom ulazu.

Od početka rada ove grupe krajem maja, stotine Palestinaca je ubijeno u pucnjavama izraelskih vojnika na putevima koji vode do ovih punktova, prema izjavama svedoka i zdravstvenih zvaničnika.

Sva četiri GHF-ova centra nalaze se u vojnim zonama pod izraelskom kontrolom, a izraelska vojska tvrdi da su njene snage ispalile samo hice upozorenja kako bi kontrolisale gomilu.

Više od dva miliona Palestinaca u Gazi živi u katastrofalnoj humanitarnoj krizi, a teritorija se nalazi na ivici gladi, kažu stručnjaci za bezbednost hrane.

Distribucija hrane često haotična

Distribucija hrane na GHF mestima često je haotična. Kutije sa hranom su ostavljene složene na zemlji unutar centra, a kada se otvore, gomile navale da uzmu šta mogu, prema svedočanstvima i video zapisima koje je sam GHF objavio.

U video snimcima koje je nedavno dobila agencija AP od američkog izvođača koji radi sa GHF-om, vidi se kako koriste suzavac i šok-bombe da zadrže gomilu iza metalnih ograda ili da ih rasteraju. Čuju se i pucnji.

Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava saopštila je u utorak da je od maja ubijeno 875 Palestinaca dok su tražili hranu.

Od tog broja, 674 su ubijeni na putu ka GHF punktovima. Ostatak je navodno ubijen dok su čekali kamione sa pomoći koji ulaze u Gazu.

Ubijeno desetine dok Izrael otvara novi vojni koridor

Izraelski napadi ubili su, piše AP,  22 osobe u gradu Gazi, uključujući 11 dece i tri žene, i još 19 u Han Junisu.

Napadi u centralnoj Gazi ubili su 13 ljudi, uključujući troje dece. Izraelska vojska je saopštila da je u poslednja 24 sata pogodila više od 120 meta širom Pojasa Gaze, uključujući vojne tunele Hamasa i skladišta oružja.

Ministarstvo zdravlja Gaze saopštilo je u sredu da su bolnice primile ukupno 94 tela u poslednja 24 sata, dok je 252 ranjenih.

Takođe, u sredu je izraelska vojska objavila otvaranje novog koridora – četvrtog po redu – koji preseca Han Junis, gde su izraelske snage zauzele zemljište za koje tvrde da je deo pritiska na Hamas.

U prošlosti su ove uske trake zemlje bile ozbiljna prepreka tokom pregovora o primirju, jer je Izrael isticao da želi da zadrži kontrolu nad njima.

Evropska grupacija prodaje delove za bombe koje ubijaju decu u Gazi

Najveći evropski proizvođač raketa, MBDA, prodaje ključne komponente za bombe koje su isporučene u hiljadama komada Izraelu i korišćene u brojnim vazdušnim napadima, u kojima istraživanja ukazuju da su stradala palestinska deca i drugi civili, piše Gardijan.

Kako zabrinutost raste zbog toga koliko evropske kompanije mogu profitirati na račun razaranja Gaze, istraživanje Gardijana, u saradnji sa nezavisnim redakcijama Disclose i Follow the Money, ispitalo je lanac snabdevanja bombom GBU-39 i načine na koje je ona korišćena tokom sukoba.

MBDA poseduje fabriku u Alabami u Americi koja proizvodi „krila“ koja se ugrađuju na bombu GBU-39, koju proizvodi Boeing. Ta se krila otvaraju nakon lansiranja, omogućavajući bombi da bude navođena ka cilju.

Prihodi američke kompanije MBDA Incorporated prelaze kroz MBDA UK, sa sedištem u Herfordširu, Engleska, koja zatim prenosi ostvarenu dobit na MBDA grupu, čije je sedište u Francuskoj.

MBDA je prošle godine podelila gotovo 350 miliona funti dividendi svojim trima akcionarima – najvećoj britanskoj odbrambenoj kompaniji BAE Systems, francuskom Airbusu i italijanskom Leonardu.

U septembru je britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami suspendovao određene dozvole za izvoz oružja Izraelu, navodeći rizik od „ozbiljnih kršenja“ međunarodnog humanitarnog prava.

Lami je rekao da je ova mera usmerena na „opremu koja bi mogla biti korišćena u aktuelnom sukobu u Gazi“.

Koristeći otvorene izvore informacija i analize stručnjaka za naoružanje, istraživanje je potvrdilo 24 slučaja u kojima je bomba GBU-39 korišćena u napadima u kojima su ubijeni civili.

U svakom od tih napada među stradalima je bilo dece. Mnogi od napada dogodili su se noću, bez upozorenja, u školskim zgradama i kampovima sa šatorima gde su bile smeštene raseljene porodice.

Nekoliko ovih slučajeva su istraživali Ujedinjene nacije i Amnesty International, koji su ih označili kao sumnjive ratne zločine.

MBDA je potvrdila da ima ugovor sa kompanijom Boeing za isporuku krila i navela da „poštuje sve relevantne nacionalne i međunarodne zakone koji se odnose na trgovinu oružjem u zemljama u kojima posluje… sve te zemlje imaju izvozne politike i primenjuju stroge režime kontrole izvoza“.

Oko 2 sata ujutro, 26. maja ove godine, bomba je probila krov škole Fahmi al-Jarjavi u starom delu grada Gaze, dok su desetine porodica koje su tu tražile utočište spavale.

Lokalna hitna služba saopštila je da je te noći ubijeno 36 ljudi, polovina od njih deca, dok je zgrada bila zahvaćena plamenom. Na snimku koji je zabeležio jedan posmatrač vidi se devojčica, osvetljena vatrom, kako posrće dok pokušava da pronađe izlaz.

Dete je bila petogodišnja Hanin al-Vadie, i preživela je – jedva.

Nekoliko nedelja kasnije još je bila u bolnici, sa opekotinama drugog i trećeg stepena i dubokim psihološkim traumama. Njeni roditelji i njena jedina sestra ubijeni su u napadu.

Međunarodno humanitarno pravo zabranjuje napade na civilnu infrastrukturu, kao što su škole, i zahteva preduzimanje mera za minimizaciju štete. Nepoštovanje tih pravila može predstavljati ratni zločin.

„Oni koji izvode napade imaju zakonsku obavezu da preduzmu mere predostrožnosti kako bi izbegli povređivanje civila – čak i u slučajevima kada se na lokaciji može nalaziti vojna meta – uključujući i obavezu da ne gađaju mesta na kojima se nalaze civili“, rekla je Donatela Rovera, glavna istražiteljka u Amnesty Internationalu.

Davanje blagovremenog upozorenja radi evakuacije, tamo gde je to izvodljivo, takođe je zakonski zahtev. Svedoci su rekli da takvo upozorenje nije dato pre napada na školu Fahmi al-Jarjavi.

Izraelska vojska je tada saopštila da je meta bio navodno komandno-kontrolni centar unutar škole, koji su navodno koristili Hamas i Palestinski islamski džihad za prikupljanje obaveštajnih podataka u svrhu napada, dodajući da su preduzeli „brojne korake“ kako bi smanjili rizik po civile, uključujući upotrebu preciznog naoružanja.

Kasnije su eksperti za oružje identifikovali fragmente bombe GBU-39 u ruševinama. Snimci sa mesta događaja jasno prikazuju krila bombe, koja se često odvoje prilikom udara u metu.

Od samo nekoliko potvrđenih slučajeva u 2023. godini, podaci ukazuju na to da je izraelska vojska drastično povećala upotrebu bombi GBU-39 tokom 2024. godine.

Jedan od najtežih napada desio se u noći 26. maja 2024, kada su izraelski avioni bombardovali Kuvajtski mirovni kamp 1 u Rafi, izazvavši ogroman požar koji je zahvatio niz šatora.  Ministarstvo zdravlja Gaze zabeležilo je 45 ubijenih i 249 ranjenih.

„GBU-39 bombe često su korišćene za napade na škole i mesta gde su ljudi tražili sklonište“, rekao je Trevor Bal, saradnik u organizaciji Armaments Research Services, koja prima određena sredstva od Evropske unije.

Gardijan je uputio izraelskoj vojsci (IDF) detaljne opise devet napada. Portparol je odbio da komentariše pojedinačne slučajeve, rekavši da nemaju vremena ni informacija da ih ispitaju. Ipak, insistirali su da IDF ne gađa civile ni civilne objekte.

„IDF deluje isključivo na osnovu vojne nužnosti i u strogom skladu sa međunarodnim pravom. IDF preduzima sve moguće mere predostrožnosti kako bi smanjio štetu po civile i civilne objekte.“

Naveli su da se u svakom slučaju razmatrala osetljivost lokacija, uz cilj da se ograniči šteta po civile, u okviru „stroge procedure odobravanja“.

Dodali su da Hamas redovno koristi civilne zgrade – uključujući bolnice, škole i džamije – za skladištenje oružja i za lansiranje napada.

Trgovina oružjem

U promotivnim materijalima za svoj patentirani Diamond Back sistem krila, kompanija MBDA ga opisuje kao „ključnu komponentu“ Boeingove bombe. Stručnjaci za naoružanje kažu da se GBU-39 uvek prodaje s krilima, a MBDA je jedini poznati dobavljač.

Ne postoje javni finansijski izveštaji za MBDA Inc, pa se njihovi prihodi i dobit ne mogu videti javno. Međutim, prema finansijskom izveštaju, ti prihodi se konsoliduju u britanskoj filijali MBDA UK, a dobit se zatim prenosi na glavnu grupaciju MBDA.

Najnoviji dostupni izveštaj MBDA UK iz 2023. pokazuje da ta filijala predstavlja veliki deo poslovanja, doprinoseći sa više od 40 odsto prihoda.

„MBDA profitira od naoružavanja Izraela“, rekao je Sem Perlo-Friman, koordinator istraživanja u organizaciji Kampanja protiv trgovine oružjem (Campaign Against the Arms Trade).

„Šta bi MBDA mogao da uradi ako ne želi da bude saučesnik u naoružavanju Izraela jeste da proda MBDA Inc. Mi bismo podržali britansku vladu da preduzme sve mere u okviru svojih nadležnosti da zaustavi genocid. Osim embarga na oružje, to uključuje i uvođenje sankcija kompanijama koje naoružavaju Izrael, kao i zabranu britanskih investicija u takve kompanije.“

Uprkos oštrim rečima i pretnjama dodatnim sankcijama nakon što je Izrael prekinuo primirje u martu, i nalazima Ujedinjenih nacija da su metode ratovanja u Gazi u skladu sa genocidom, evropski lideri nisu preduzeli dalje korake kako bi sprečili domaće fabrike oružja da ostvaruju profit.

U izveštaju iz prošlog meseca, specijalna izvestiteljka UN za ljudska prava na okupiranim palestinskim teritorijama, Frančeska Albanezse, istraživala je profit kompanija ostvaren tokom sukoba. Zaključila je: „Ovaj izveštaj pokazuje zašto genocid koji sprovodi Izrael i dalje traje: jer je za mnoge unosan“.

Iako MBDA i Boeing nisu pomenuti među 40 kompanija navedenih u izveštaju, Albanese je rekla da je njeno istraživanje „samo vrh ledenog brega“.

„Zaustavljanje toga neće biti moguće bez pozivanja privatnog sektora na odgovornost“, naglasila je.

Etnički kodeks MBDA ukazuje na ovu obavezu, navodeći da je kompanija „posvećena tome da uloži maksimalne napore u identifikaciji i sprečavanju negativnih, direktnih i indirektnih uticaja koje njene aktivnosti mogu imati na ljudska prava, osnovne slobode i zdravlje i bezbednost ljudi“.

U odgovoru za Gardijan, kompanija je odbila da kaže da li je razmatrala prodaju svoje američke podružnice ili prekid isporuke delova za opremu koja se prodaje Izraelu. Dodali su:

„Aktivnosti koje bi mogle uključiti kompaniju u nezakonite prakse su zabranjene.“

Portparol Stejt departmenta izjavio je da SAD podržavaju pravo Izraela da se brani, te da su Donald Tramp i njegov državni sekretar fokusirani na mir u regionu.