Gaza i Zapadna obala su sada kao Hrvatska u ratu sa Srbijom: Slavoj Žižek u autorskom tekstu za Danas

Na sličan način, Trampova tvrdnja da je već okončao osam ratova je ismevana. Međutim, mislim da Trampove mirovne napore ne treba odbaciti kao smešnu prevaru – njegova mešavina diplomatske aktivnosti i upotrebe brutalne vojne i ekonomske sile da se zaustavi rat je u suštini model „mira za naše vreme“, model kako bi (ekonomski i vojni) ratovi mogli biti i biće okončani u našem dobu.

Nakon trijumfalne turneje „Eras Tour“ Tejlora Svifta, sada vidimo ništa manje trijumfalnu Trampovu mirovnu turneju širom sveta.

U oktobru 2025. godine pojavile su se dve velike vesti o Donaldu Trampu. Prva se tiče trgovinskog rata između SAD i Kine, druga Trampovog uspeha u nametanju prekida vatre u ratu na Bliskom istoku, čina koji će ojačati njegov imidž globalnog mirotvorca.

Čini se da ova dva čina pokazuju u suprotnim pravcima – na Trampa kao globalnog mirotvorca naspram Trampa koji se bavi brutalnim ekonomskim ratom. Moja tvrdnja je da između njih nema suštinske razlike – u oba slučaja Tramp deluje na potpuno isti način.

Počnimo sa prvim činom: Tramp je najavio da će uvesti dodatnih sto odsto carine na robu iz Kine, pored carina od trideset odsto koje su već na snazi, počev od 1. novembra ili ranije. Pretnja je masovna eskalacija nakon višemesečnog trgovinskog primirja između dve zemlje.

Trampova objava je povezana sa tim što je Peking pooštrio kontrolu izvoza svojih izuzetno važnih retkih zemnih elemenata, koji su potrebni za proizvodnju mnogih elektronskih uređaja. Tržišta su u petak zabeležila nagli pad nakon Trampovih početnih komentara, a Dou Džons je pao za 878 poena, ili 1,9 odsto. S&P 500 je pao za 2,7 odsto, a tehnološki nabijen Nasdaq je pao za 3,5 odsto.

Da li je ovo bila samo strateška provokacija, preterana odluka koja ima za cilj da ojača poziciju SAD u budućim pregovorima? Sumnjam da ni sam Tramp nije siguran u to – videće kako će se situacija razvijati. Iznenadni i neočekivani zaokret je jedan od Trampovih zaštitnih znakova, a da ne pominjemo njegovo zalaganje za nedosledne političke poteze – nakon što je savetovao EU da agresivno odgovori na upad ruskih dronova, on prelazi na obnovljeni prijateljski dijalog sa Putinom.

Ako se ova logika dovede do krajnosti, lako se može zamisliti lokalni rat između EU i Rusije u Istočnoj Evropi dok se nastavlja izgradnja direktne podmorske železničke veze između Rusije i SAD. Tramp sada obezbeđuje više oružja Ukrajini, ali (kako voli da istakne) plaćaju ga države EU… Tramp vodi posao kao elektronski rat i rat kao posao.

Detalj iz kratkog otvorenog sukoba između SAD i Irana govori sve. Iran je 22. juna 2025. godine izveo uzvratne udare na SAD, ciljajući američku vojnu bazu u Kataru, kako kažu zvaničnici, istim brojem raketa koje su SAD bacile na Iran tokom svog ničim izazvanog napada dan ranije. Reakcija SAD?

Tramp je rekao da su iranski zvaničnici unapred obavestili SAD o napadu. Ubrzo nakon toga, zauzeo je optimističan ton u objavi na Truth Social-u – u oštroj suprotnosti sa njegovim komentarima u subotu u kojima je pretio novim napadima na Iran i njegovim komentarima u ponedeljak ujutru u kojima je sugerisao da želi promenu režima u Iranu. Tramp je nazvao napade „veoma slabim“ i zahvalio Iranu za najavu.

Činilo se da je insinuirao da su udari „oko za oko“ između SAD i Irana završeni. „Drago mi je da mogu da izvestim da NIJEDAN Amerikanac nije povređen i da nije pričinjena gotovo nikakva šteta. Najvažnije je da su sve izbacili iz svog ‘sistema’ i, nadam se, više neće biti MRŽNJE. Želim da se zahvalim Iranu što nas je rano obavestio, što je omogućilo da nijedan život nije izgubljen i da niko ne bude povređen“, rekao je Tramp.

Takođe, ova reakcija pokazuje svest o tome kako, ako neko želi mir, treba dati neprijatelju šansu da sačuva obraz, ali u tome postoji i skriveno poniženje – takav čin zahvalnosti, ako se izvodi javno, poništava dimenziju spasavanja obraza neprijatelja.

Do sada je vrhunski čin Trampovog mirotvorstva bio prekid vatre u Gazi i, kako su brojni komentatori brzo primetili, ono što se ne pominje u mirovnom sporazumu gotovo je važnije od onoga što se u njemu pominje, počevši od sudbine Zapadne obale.

Međutim, mislim da je pogrešno samo istaći ove praznine kao signale da će Izrael dobiti sve što želi zaobilaznim putem. Praznine otvaraju mogući prostor za borbu.

Da, Tramp je ignorisao Palestince u svojim „pregovorima“ koji su bili održavani brutalnim pragmatičnim pritiskom i strateškim proračunom bez osećaja za pravdu. Sporazum je sklopljen između SAD i proameričkih arapskih zemalja (Egipta, Saudijske Arabije, Emirata, plus Turske), i tek nakon toga Tramp je izvršio pritisak na Izrael da ga prihvati, priznajući da Gaza neće postati deo Izraela, već da će – barem dugoročno – njome upravljati sami Palestinci.

Tramp, naravno, nije bio neutralni posrednik – izvršio je pritisak na Izrael jer je bio svestan da njegov projekat mira bolje odgovara dugoročnim interesima Izraela nego projekat Velikog Izraela koji sprovodi izraelska ekstremistička vlada.

Tramp je rekao da bi izraelske snage mogle da nastave borbe u Gazi „čim kažem reč“ ako Hamas ne poštuje sporazum o prekidu vatre, dobro znajući da IDF već krši uslove sporazuma.

Ova radikalna pristrasnost Trampa postaje jasno vidljiva ako brzo pogledamo spisak Palestinaca koje je Izrael oslobodio i fokusiramo se na one koji nisu bili na spisku.

Ističe se odsustvo dva imena: Marvana Bargutija, palestinskog Mandele koji je sada u zatvoru i služi četiri doživotne kazne. Iako su njegove palestinske akreditive besprekorne, on se zalaže za pregovore sa Izraelom i rešenje o dve države, plus on je jedini palestinski akter koji može da pobedi islamističke radikale na izborima – zato predstavlja mnogo veću opasnost za izraelske radikalne cioniste nego Hamas.

Druga ličnost je Abu Safija, direktor bolnice Kamal Advan u severnoj Gazi, koga je Izrael uhapsio i koji je u zatvoru bez optužbe skoro deset meseci. Safija je svakodnevno rizikovao svoj život lečeći pacijente – ličnosti poput njega biće očajnički potrebne ako se Palestincima dozvoli da upravljaju svojim životima u Gazi.

Gaza i Zapadna obala su sada kao Hrvatska u vreme građanskog rata između Hrvatske i Srbije u bivšoj Jugoslaviji početkom 1990-ih, kada je jugoslovenska vojska podržavala Srbe.

U to vreme među zapadnim novinarima koji govore engleski jezik kružila je šala: Tuđman (predsednik Hrvatske) želi mir u Hrvatskoj, Milošević (srpski vođa) želi deo Hrvatske, a vojska koja bombarduje hrvatske gradove želi da se pop.ša po Hrvatskoj.

Na današnjem Bliskom istoku, Palestinci žele mir, izraelska većina želi bar deo okupiranih teritorija, a ubilački neofašistički cionisti žele da se popiš..ju po Palestincima…

Trampov mir znači da će se genocid u Gazi tretirati kao da se nije dogodio ili, ako se uopšte i pomene, zvučaće kao parafraza Brehtove izreke iz njegove Prosjačke opere: „Šta je pljačka banke u poređenju sa osnivanjem nove banke!“ – sada možemo reći: „Šta je nezakonito ubistvo nekoliko stotina Jevreja u poređenju sa legitimnom samoodbranom Izraela (što podrazumeva potpuni genocid)?“

To apsolutno ne bi trebalo dozvoliti – ono što Izrael radi na okupiranim teritorijama trebalo bi zauvek da bude upisano u naše istorijsko pamćenje, baš kao i holokaust. Šta god da se desi, ne samo Netanjahu, već i većina lidera „slobodnog Zapada“ od Starmera do Merca, uključujući i samog Trampa, trebalo bi da budu stigmatizovani kao ono što jesu, kao ratni zločinci.

Trampov „mir za naše doba“ je mir u kojem će počinioci genocida nastaviti da budu slavljeni kao mirotvorci. U današnjem izraelskom političkom životu, ličnost slična Bargutiju i Abu Safiji jeste lider stranke Hadaš Ajman Odeh, koji je smenjen iz Kneseta tokom Trampovog govora 13. oktobra 2025. godine jer je držao transparent na kojem je pisalo „Priznajte Palestinu“ – provokator?

Stranka Hadaš je jedina stranka u Izraelu koja uključuje palestinske i jevrejske članove, ona se zalaže za saradnju između Palestinaca i Jevreja – i upravo taj veoma umeren stav čini Odeha sada najomraženijom osobom u Izraelu, mnogo omraženijom od „terorista“.

Što se tiče sporazuma o prekidu vatre, Odeh insistira da, iako je ovaj sporazum izuzetno nepravedan, on bar otvara prozor nade da će se ublažiti nepodnošljiva patnja Palestinaca u Gazi. U svojim intervjuima, on naglašava da je prvi zadatak danas jednostavno učiniti sve što je moguće da se zaustavi genocidno nasilje kojem su Palestinci izloženi.

I trebalo bi da zauzmemo isti stav prema Trampovom aktuelnom mirotvorstvu u Ukrajini – ako će to dovesti do bilo kakvog rezultata, to će nesumnjivo biti nepravedan i brutalno pragmatičan mir, ali će to biti mir koji će omogućiti Ukrajincima da se izvuku iz noćne more u kojoj se nalaze, da predahnu i donesu niz teških odluka.

Ali zar ja ovde ne govorim kao Tramp koji je nedavno napisao povodom rata između Ukrajine i Rusije: „Vreme je da se zaustavi ubijanje i da se napravi DOGOVOR! Dosta krvi je proliveno.“? Putin je rekao isto nekoliko puta, samo što je za krvoproliće okrivio Ukrajinu.

Ne zaboravimo da su agresori po pravilu za mir – mir za njih znači da žele da u miru uživaju u plodovima svoje okupacije i da svaki otpor njihovoj okupaciji osuđuju kao ratno huškanje.

Nakon što je Hitler okupirao veći deo Evrope 1940. godine, on je definitivno želeo mir na okupiranim teritorijama, a De Golova poruka francuskom narodu 1940. godine bila je upravo: „Ne, rat nije završen!“ Hitlerova ponuda mirovnog sporazuma Velikoj Britaniji 1940. godine bila je nesumnjivo iskrena i on je bio duboko razočaran kada ju je Čerčil odbio, obećavajući britanskom narodu krv, znoj i suze.

Dakle, ne postoji principijelan a priori odgovor na dilemu kada prihvatiti nametnuti nepravedni mir – to zavisi od okolnosti. Jedno je, međutim, jasno – kada se mir potpiše na gigantskoj gomili kostiju genocida i potvrdi pobedu njegovih počinilaca, to je, preokrenuvši Fon Klauzevičevu čuvenu definiciju rata, samo nastavak rata drugim sredstvima.

I poražena strana ima ne samo pravo već i dužnost da postupi na isti način – da koristi mir kako bi nastavila svoju borbu drugim (političkim, kulturnim, ekonomskim) sredstvima.