Foto: EPA/RAMIL SITDIKOV / POOLSada se jasno da je u toku kampanja ruskih dronova i njihove „flote u senci“ ne bi li doveli do poremećaja, a ponekad i haosa, u evropsko vazdušno i pomorsko saobraćanje.
Kako može da odgovori evropski NATO?
Dokazi o ruskom učešću su jasni. I iako to samo po sebi nije novo, razmera operacija Kremlja ubrzava se od napada dronova na Poljsku 9-10. septembra, piše George Janjalia, direktor operacija u kompaniji za upravljanje bezbednosnim rizicima u Ukrajini i bivši oficir specijalnih snaga i vojnih obaveštajnih službi u gruzijskoj vojsci, za CEPA.org.
Najvidljivije, dronovi su zatvorili operacije na dva najveća kontinentalna aerodroma u Kopenhagenu i Minhenu ali bilo je i mnogih drugih upada, uključujući formacije bespilotnih letelica iznad vojnih baza.
Danski i nemački zvaničnici jasno veruju da je Rusija odgovorna za niz od najmanje 42 incidenta do 6. oktobra.
Kao što je nemački kancelar Fridrih Merc rekao 29. septembra: „Dozvolite mi da to formulišem rečenicom koja na prvi pogled može zvučati šokantno… mi nismo u ratu, ali više ni nismo u miru sa Rusijom“.
Šta učiniti? Prvo, odgovor mora biti zakonit, brz i vidljiv.
Poljska je u septembru pokrenula konsultacije po NATO članu 4, a NATO je rasporedio letelice sistema za rano otkrivanje i kontrolu (AWACS) kako bi pojačao nadzor duž istočnog krila.
Ove mere su neophodne za praćenje i pružanje uveravanja, ali ostaju reaktivne. Više nadzora otkriva više kršenja bez njihove odvraćanja.
Rastući tempo opterećuje kapacitet odgovora Evrope, ostavljajući saveznike zaglavljenim u ciklusu posmatranja.
Neophodno je nametnuti troškove.
Prvo, rešavati problem neprijateljskih dronova na načine koji ne ugrožavaju civilno vazduhoplovstvo. EUROCONTROL i Evropska agencija za bezbednost vazduhoplovstva (EASA) upozoravaju da ometači mogu ometati signale satelitske navigacije, što ih čini nesigurnim za upotrebu u blizini aerodroma.
Bezbedniji pristup je višeslojno otkrivanje u kombinaciji sa metodama suzbijanja koje ne koriste ometanje i koje stvaraju dokaze upotrebljive na sudu. Vlade bi trebalo da dozvole policijskim ili žandarmerijskim helikopterskim timovima da rade uz podršku vojnih senzora, da odobre alate za preuzimanje radio-frekvencija koji ispunjavaju vazduhoplovne standarde, da koriste mreže za hvatanje ili interceptore sa lomljivim mecima gde pravila to dopuštaju, i da održe potpun lanac čuvanja dokaza kako bi se incidenti mogli javno pripisati.
Drugo, zakonito zadržavati brodove “ flote u senci“ dovoljno dugo da im se nametnu stvarni troškovi.
Unutar teritorijalnih mora i luka, obalske vlasti i službenici kontrole država lučkog državlja (Port State Control) mogu zahtevati dokumenta, proveravati posade i bezbednosne standarde, i zadržavati neusklađene brodove u skladu sa Pariskim memorandumom o razumevanju i procedurama Međunarodne pomorske organizacije.
Danska i Švedska već koriste usluge nadzora pomorskog saobraćaja (Vessel Traffic Services – VTS) u Danskim moreuzima, koji predstavljaju prirodno usko grlo.
Vlasti mogu uputiti tankere visokog rizika da se usidre, pregledati njihovu registraciju i osiguranje od odgovornosti i štete (P&I osiguranje), i zadržati ih dok se nedostaci ne otklone ili dok sud ne donese odluku.
Ovaj efekat može se pojačati formiranjem zajedničkih timova za inspekciju, uz podršku tužilaca koji su dežurni i spremni da reaguju.
Treće, odgovoriti na sajber-operacije zakonitom reciprocitetom. Međunarodno pravo dozvoljava neprijateljske ali legalne radnje, zvane retorzije, kao i proporcionalne protivmere suočene sa pravno pogrešnim delom.
U praksi ovo može značiti onesposobljavanje neprijateljskih servera za komandu i kontrolu, zaplenu ilegalnih ometača i kontrolera dronova, isključivanje odgovornih subjekata iz evropskog hostinga i gašenje nezakonitih transmisija.
Svaka mera treba biti pregledana kako bi se osiguralo da ostane zakonita, proporcionalna i bezbedna za civilno vazduhoplovstvo.
Četvrto, koristiti sankcije i pomorske usluge da se stvori pritisak na moru. Najnoviji paket Evropske unije snizio je cenovni kap na naftu na 47,60 dolara po barelu sa ciljem da se zadrži 15 odsto ispod Urals referentne vrednosti.
Države članice treba da to sprovode u lukama i teritorijalnim vodama zahtevajući proverljivo P&I osiguranje i registraciju, uskraćujući usluge brodarima koji pokušavaju da izbegnu propise, i ciljano obilazeći rizične brodove koristeći bazu podataka THETIS Evropske agencije za bezbednost mora (EMSA).
THETIS je centralni sistem inspekcija i zadržavanja koji koriste evropske lučke vlasti za evidentiranje rezultata, označavanje rizičnih brodova i praćenje sprovođenja mera.
Posvećena ćelija za „flotu u senci“ unutar THETIS‑a, napajana anomalijama iz sistema automatske identifikacije (AIS) i neprozirnim informacijama o vlasništvu, povećala bi broj zadržavanja i primorala na skupe preusmeravanja i kašnjenja.
Peto, ubrzati i pojednostaviti javno izveštavanje. Članice NATO‑a treba da objavljuju verifikovane radarske zapise, izveštaje o inspekcijama ili satelitske snimke u roku od par sati kako bi pokazale šta se dogodilo, odvratile ponavljanja i održale poverenje javnosti. Evropska agencija za bezbednost vazduhoplovstva (EASA), EUROCONTROL i Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO) daju standarde izveštavanja koji omogućavaju brze, pravno odbranjive objave bez otkrivanja osetljivih podataka.
Kombinovani centri za vazdušne operacije (CAOC) NATO‑a u Uedemu i Torejonu mogli bi da upravljaju stalnim 24‑časovnim protokolom objavljivanja tako da svaki prekršaj proizvede dokumentovani odgovor i, po potrebi, kontrolisani presretanje.
Logično pitanje glasi: zašto ove mere već nisu standard? Odgovor leži u pravnim ograničenjima, pravilima bezbednosti vazduhoplovstva i strogim dokaznim zahtevima koji čine vlade opreznim.
Protivdron mere moraju biti odobrene za upotrebu u blizini aerodroma, pomorska zadržavanja moraju slediti međunarodno pravo, i svaka akcija mora proizvesti dokaze dovoljno jake za upotrebu na sudu.
Da bi ove predloge postale rutina, potrebne su čvrste pravne nadležnosti, dogovoreni operativni postupci i resursi za brzo dokumentovanje i pregled svake akcije.
Hoće li Rusija uzvratiti? Veoma je moguće, ali rizik se može ublažiti delovanjem striktno u skladu sa zakonom i naglašavanjem bezbednosti: bez širokog ometanja u blizini aerodroma, bez pretresa koji krše pravo mora i bez tajnih lansiranja sa teritorije saveznika.
Držeći mere zakonitim i transparentnim, članice NATO‑a uskraćuju Rusiji narativ o eskalaciji dok joj istovremeno nameću stvarne troškove za njene kampanje iz „senke“.
Evropa se suočava sa takmičenjem izdržljivosti i prava. Kada budu potkrepljene pravnim ovlašćenjima i standardizovanim procedurama, ovih pet mera su trenutne, odbranjive i reverzibilne ukoliko Rusija prekine svoju kampanju.
Korišćene zajedno, mogu povećati troškove danas i izgraditi trajnu silu odvraćanja sutra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
