Grčka brzom reakcijom zauzdala širenje bolesti

„Grčka vlada je nametnula stroge mere socijalnog distanciranja u mnogo ranijoj fazi epidemije nego druge zemlje južne Evrope. Ovako brza reakcija je pomogla da Grčka izbegne tragičnu krizu zdravstvenog sistema sa kojom su suočene mnogo bogatije države“, piše Blumberg i dodaje da zbog toga ona predstavlja „jedan zapažen, a možda i iznenađujući, primer“.

Kako se u tekstu pod naslovom „Grčka pokazala kako se treba nositi sa krizom“ dalje navodi, odluka da se obustave neesencijalne ekonomske aktivnosti i ograniči kretanje pre nego što su to učinile druge zemlje je smanjilo pritisak na inače slab sistem zdravstvene zaštite u ovoj zemlji, koja je prema broju kreveta raspoloživih na intenzivnoj nezi u odnosu na broj stanovnika među poslednjima u Evropi.

„Premijer Kirijakos Micotakis se pokazao kao glas razuma na međunarodnoj pozornici. Grčki politički sistem kao celina, uključujući i glavnu opozicionu stranku Siriza, reagovao je vrlo pribrano, a građani veoma savesno poštuju pravila izolacije, što je delom rezultat oštrih kazni koje vlada sprovodi u slučaju njihovog kršenja“, piše Blumberg.

Kada je reč o ekonomskom uticaju ovako strogih mera, naročito na turizam, ističe se da je velika verovatnoća da će Grčka, budući da je brzo odgovorila na epidemiju, „moći da se vrati na noge ranije nego druge zemlje“.

U tekstu pod naslovom „Heroji ere virusa korona – najbolji naučnici“, Njujork tajms je izdvojio glavnog naučnog koordinatora za medicinski odgovor na epidemiju Sotiriosa Ciodrasa, navodeći da „svi prate kada se on obraća naciji svakog dana u šest sati posle podne i izveštava o najnovijim podacima o broju zaraženih, hospitalizovanih i preminulih“ i istakao da je on „vrstan stručnjak sa dugom karijerom“, koji je studirao infektivne bolesti na Harvardu.

Grik JuEsEj riporter tvrdi da je preko 200 političara u američkom Kongresu, Beloj kući i Stejt departmentu, i mnogi drugi lideri i zvaničnici u Vašingtonu, dobilo izveštaj o „grčkom impresivnom, vodećem u svetu odgovoru na pandemiju“, uz napomenu da je „mala Grčka postala uzor za ostatak sveta“, a, osim toga, navodi se i da je američki ambasador u Grčkoj Džofri Pjat uputio pohvale premijeru Micotakisu što je „shvatio težinu situacije“ i zbog njegovog „realističnog pristupa u suzbijanju epidemije“, ali i građanima Grčke zato što se „dosledno pridržavaju uvedenih mera“.

U Grčkoj su sve prodavnice osim prehrambenih zatvorene samo četiri dana pošto je prijavljen prvi smrtni slučaj, dok su Italija i Španija to učinile posle 18, odnosno 30 dana.

Zabrana kretanja je uvedena nedelju dana kasnije, svako ko napusti kuću mora sa sobom da ima obrazac u kojem navodi razlog izlaska i ličnu kartu, a policijske patrole prate kretanje građana i kažnjavaju svakog ko prekrši pravila sa 150 evra.

Sve ove mere doprinele su tome da je u Grčkoj do sada zabeleženo 2.011 zaraženih i 91 preminuli od virusa korona, što je daleko manje od Italije, Španije i Francuske, mediteranskih zemalja slične klime i „opuštenog“ mentaliteta koji je, kako ističu mnogi kritičari, bio glavni krivac za sporu reakciju vlasti i naglo širenje epidemije.