Grčka se bori protiv razgorevanja epidemije posle početnog uspeha 1Grčka Foto: Beta/AP/Thanassis Stavrakis

Radnici u jarko žutim prslucima stoje na pristaništu u glavnoj grčkoj luci Pirej i pozdravljaju stotine putnika brodova s maskama, dajući im letke sa sanitarnim uputstvima, a nekima i proveravajući temperaturu.

„Da li želite test na korona virus? Da, besplatno je. Tamo, pod belom nadstrešnicom, videćete natpis“, kažu putnicima koji se iskrcavaju.

Besplatni testovi na licu mesta za putnike koji se vraćaju s grčkih ostrva na kojima je došlo do širenja epidemije, najnoviji su deo arsenala mera koje vlasti koriste da bi se izborile s razgorevanjem KOVIDA-19 u zemlji koja je za sada uspela da izbegne najgore tokom pandemije.

Uvedena su nova lokalizovana ograničenja, uključujući policijski čas od ponoći za barove, restorane i kafee i zabranu velikih skupova, uglavnom na popularnim turističkim odredištima kao što je egejsko ostrvo Mikonos.

Marija Skopeliti, čiji suprug i sin rade na Mikonosu, rekla je posle testiranja u Pireju da više od dve trećine ljudi na Mikonosu ignoriše lične mere zaštite. „Logično je to jer je tamo puno mladih ljudi, ne možete ih ograničiti“.

Broj potvrđenih slučajeva zaraze i smrti u Grčkoj i dalje je manji nego u mnogim drugim evropskim zemljama. U utorak, ukupan broj slučajeva u toj zemlji s oko 11 miliona stanovnika iznosio je nešto manje od 9.000, umrle su ukupno 243 osobe, a 31 je u utorak bila intubirana u odeljenjima bolnica za intenzivnu negu.

Belgija je, poređenje radi, sa sličnih 11,5 miliona stanovnika, prijavila skoro 82.000 potvrđenih slučajeva i gotovo 10.000 smrtnih, što je jedna od najvećih stopa smrtnosti od pandemije po glavi stanovnika na svetu.

Ali novi grčki potvrđeni slučajevi spiralno rastu poslednjih nedelja, dostigavši rekordna 284 u nedelju.

„Da, zabrinut sam, naravno da sam zabrinut i zvonimo na uzbunu“, rekao je za AP Gikas Majorkinis, profesor higijene i epidemiologije u Atini. „Zato preduzimamo mere, uključujući i upotrebu maski za sve“.

Čini se da mere deluju, rekao je Majorkinis koji radi u odboru naučnika koji savetuju grčku vladu.

„Za sada se čini da je dramatičan porast broja slučajeva… sprečen“, rekao je, primetivši da je špic u prvoj nedelji avgusta mogao doneti više od 400 novih slučajeva dnevno, što se do sada ipak nije dogodilo.

„Usporavanje ovog dramatičnog porasta došlo je relativno ranije od prirodnog razvoja punog drugog talasa i podudara se s preduzimanjem mera za obaveznu upotrebu maski i s pojačanim ograničenjima u oblastima s najviše slučajeva“, rekao je Majorkinis.

Čini se da je, kao mala zemlja koja je jedva izašla iz brutalne decenijske finansijske krize, Grčka izgledala izuzetno dobro tokom početne faze pandemije u proleće, kada je Evropa, posle Azije, postala drugi kontinent gde se korona virus eksponencijalno širio.

Vlada je uvela zatvaranje širom zemlje, naredivši ljudima da ostanu kod kuće, zatvarajući kompanije i granice. Takođe se borila da ojača slab zdravstveni sistem, iscrpljen višegodišnjim smanjivanjem budžeta, najavljujući zapošljavanje hiljada privremenih zdravstvenih radnika i povećanje kapaciteta za intenzivnu negu.

Činilo se da ta strategija deluje. Grčka je bila pošteđena potresnih prizora koji su postali uobičajeni u drugim mediteranskim zemljama – Italiji i Španiji: preplavljenih mrtvačnica, desetkovanih staračkih domova i uznemirenih lekara intenzivne nege, primoranih da odaberu koga da pokušaju da spasu, a koga da puste da umre zbog nedostatka opreme i prostora.

Ali, nijedna zemlja ne može opstati u vakuumu, sigurno ne ona koja se još bori s recesijom koja je izbrisala četvrtinu njene ekonomije.

U nastojanju da spase turističku industriju koja joj je od životne važnosti, Grčka je početkom leta dočekala strane posetioce i postepeno ukinula gotovo sva ograničenja.

Neizbežno, broj potvrđenih slučajeva korona virusa je porastao.

Kritičari su optužili Vladu da je otvorila turizam bez koherentnog plana, a njeni zvaničnici to žestoko odbijaju.

„Da li je turizam odgovoran za porast broja slučajeva u Grčkoj? Odgovor je kategoričan: Ne!“, izjavio je prošle nedelje zamenik ministra unutrašnjih poslova Nikos Hardaljas. Glavni krivci, rekao je on, bili su veliki privatni skupovi, naročito venčanja, i gradjani koji ignorišu zaštitne mere poput socijalne distance.

Putnici koji dolaze iz inostranstva činili su samo 17 odsto novih slučajeva, rekao je Hardaljas, dok je 83 odsto slučajeva bilo domaće prenošenje virusa.

Hardaljas je u utorak rekao da je obavljeno 360.200 testiranja medju skoro tri miliona međunarodnih dolazaka od 1. jula – kada je Grčka otvorila granice turistima, i 23. avgusta, i da su samo 723 osobe bile pozitivne.

Portparol Vlade, Steljos Pecas, insistirao je prošle nedelje da je Grčka „bila i nastavlja da bude na boljem epidemiološkom nivou u poređenju s drugim zemljama“.

Pecas je takođe porast broja zaraženih pripisao ljudima koji ignorišu zaštitne mere, i primetio da je prosečna starost pozitivnih na korona virus opala na 36 godina, sa 48 kolika je bila u martu.

Vlasti su posebno digle uzbunu zbog letnje scene zabave na ostrvima, u šta su se upustili i strani turisti, i Grci na odmoru.

Na Mikonosu, policija se „igrala mačke i miša“ sa organizatorima zabava koji su njihovim priredjivanjem u privatnim vilama pokušali da izbegnu ograničenja uvedena u barovima i klubovima.

U jednom slučaju, policija je prekinula zabavu sa skoro 500 gostiju, od kojih je bar jedan par, iz Španije, potom dospeo u hotel-karantin jer je bar jedno od njih odmah bilo pozitivno na virus na testu.

Stručnjake sada najviše zabrinjava širenje virusa u ustanovama u kojima su najslabiji: u domovima za stare i bolnicama.

Loš je znak što su već prijavljene epidemije u dva staračka doma i u dve bolnice. Uvedene su dodatne mere, uključujući obavezne testove na korona virus za zaposlene koji se vraćaju sa odmora.

„Postoji napor da se smanji rizik“, rekao je Majiorkinis. „Ne možemo ga eliminisati, ali ga možemo smanjiti“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.