Da li je Amerika i dalje saveznik Evrope?

Od 1. februara, carine  od deset odsto biće primenjene na robu koja ulazi u Sjedinjene Države iz Velike Britanije, Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Holandije i Finske. Oni su, rekao je Tramp, „putovali na Grenland u nepoznate svrhe“ i optužio ih je da igraju „veoma opasnu igru“.

Slanjem trupa na Grenland u četvrtak tih osam zemalja je samo učinilo ono što je Tramp implicirao da je od njih očekivao. Od pre povratka u Belu kuću prošle godine, američki predsednik se žalio na zanemareno stanje bezbednosti Grenlanda. Poslednjih nedelja Tramp je tvrdio da se odbrana ostrva svodi na „dva para psećih sanki kao zaštitu, od kojih je jedan nedavno dodat“.

Od Božića Tramp je postao glasniji o svojoj želji da pripoji Grenland SAD, tvrdeći da on čini ključnu komponentu njegovog satelitskog odbrambenog sistema „Zlatna kupola“. Više puta je rekao da Kina i Rusija takođe imaju ostrvo na nišanu i da se brodovi i podmornice koje pripadaju obema zemljama „roje“ kod obala Grenlanda – nešto za šta su stručnjaci pronašli malo dokaza.

Samo Amerika, tvrdi Tramp, može da brani ostrvo. Stoga, ako se do 1. juna ne postigne dogovor „o potpunoj i sveobuhvatnoj kupovini Grenlanda“ između Danske i SAD, carine nametnute osam zemalja koje su poslale trupe na ostrvo povećaće se na 25 odsto.

Ovo pogoršanje odnosa između Evrope i Amerike usledilo je nakon neuspešnog samita na tu temu u Vašingtonu prošle srede između američkog državnog sekretara Marka Rubija, potpredsednika Džej Di Vensa i ministara spoljnih poslova Grenlanda i Danske.

Nakon sastanka, danski ministar Lars Loke Rasmusen izjavio je da je sastanak završen „fundamentalnim neslaganjem“. „Nismo uspeli da promenimo američki stav.“ Jasno je da predsednik ima želju da osvoji Grenland“, dodao je.

Sledećeg dana Danska je saopštila da će pojačati svoje vojno prisustvo na ostrvu. Sedam evropskih saveznika takođe je poslalo grupu vojnika, čija je misija bila da pronađu načine za jačanje bezbednosti Grenlanda „u svetlu ruskih i kineskih pretnji na Arktiku“. Njihovi nalazi bi činili osnovu za seriju vežbi NATO-a koje će biti sprovedene kasnije ove godine.

Kao znak koliko je kriza postala ozbiljna, Trampova objava o carinama izazvala je neočekivano snažnu reakciju pogođenih zemalja. Nakon kriznih razgovora u subotu, one su u nedelju popodne izdale zajedničko saopštenje, upozoravajući Ameriku da predsednikove pretnje prete „opasnom silaznom spiralom“ – reči koje će se ponoviti u izjavama drugih evropskih zvaničnika, uključujući šeficu Komisije Ursulu fon der Lajen i finskog predsednika Aleksandra Stuba.

Kir Starmer je izjavio da je „primena carina na saveznike zbog težnje ka kolektivnoj bezbednosti saveznika NATO-a potpuno pogrešna“, navodno je to ponovio Trampu telefonom kasnije u nedelju uveče.

Šta je Tramp rekao kao odgovor još uvek nije objavljeno. Ipak, Starmerove reči su izazvale podsmeh Kirila Dmitrijeva, jednog od Putinovih ključnih pregovarača sa SAD oko Ukrajine, koji je tvitovao: „Uspaničeni Starmer naziva Tatine carine ‘potpuno pogrešnim’.“ Dmitrijev je proveo nedeljno popodne radosno objavljujući komentare o evropskom odgovoru – koristeći VPN da bi zaobišao rusku zabranu platforme X u tom procesu.

Mnogo toga ostaje nejasno o tome kako bi Trampove pretnje carinama uticale na Evropu. EU primenjuje takozvanu „zajedničku spoljnu carinu“, što znači da se svaki proizvod koji napušta blok carini po istoj stopi, bez obzira na to iz koje je zemlje potekao.

Moguće je da Amerika nametne carine za svaku zemlju članicu EU pojedinačno iako bi to zahtevalo da sprovodi stroge provere „pravila porekla“ koje bi bile logistički opterećujuće. Međutim, ono što je jasno jeste da će ako stupe na snagu, ove carine u suštini „pocepati“ trgovinski sporazum između EU i SAD koji je dogovoren – ali što je ključno, još nije ratifikovan – između Amerike i bloka prošle godine.

Sinoć su se ambasadori svih 27 zemalja članica EU sastali u Briselu kako bi razgovarali o tome kako da odgovore na Trampove pretnje. Nekoliko poslanika Evropskog parlamenta je reklo da će pozvati blok da otkaže trgovinski sporazum sa Amerikom.

Francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da će zatražiti od EU da primeni svoj „instrument protiv prisile“. Nazvana trgovinskom „bazukom“ bloka, ova mera je posebno osmišljena da se suprotstavi trećim zemljama koje pokušavaju da izvrše ekonomsku ucenu država članica ograničavanjem uvoza robe i usluga.

Postoje i druge mere koje bi Evropa zajedno sa Britanijom mogla da sprovede, u zavisnosti od toga koliko su spremne da pojačaju tenzije, piše Spektejtor. To uključuje isključivanje Amerike iz evropskih nabavki odbrambene opreme, zabranu ili povećanje poreza američkim tehnološkim firmama kao što su X i Meta, uvođenje ciljanih carina na proizvode iz politički važnih država (npr. burbon iz Kentakija) ili čak izbacivanje američkih trupa iz vojnih baza širom kontinenta.

Slično tome, Britanija bi mogla da otkaže svoj trgovinski sporazum sa Amerikom, koji je takođe dogovoren prošle godine, ali još nije završen. U drastičnijoj meri, državna poseta kralja Čarlsa SAD – očekivana na proleće – mogla bi biti otkazana.

Za Trampa, poznatog kao vatreni obožavalac kraljevske porodice, ovo bi bio efikasan metod, koji bi ga, doduše, razbesneo, da se saopšti koliko su njegove carine štetne za transatlantske odnose.

Nažalost, izgleda da će svaka opcija koju Velika Britanija i EU izaberu podrazumevati određeni stepen samonanošenja bola. Ipak, čini se da je Tramp gurnuo Evropu predaleko – nečinjenje, za sada, nije na stolu.

Nakon Venecuele, kada je Tramp početkom meseca odobrio vojnu operaciju otmice predsednika Nikolasa Madura kako bi se suočio sa pravdom u Americi, Evropljani su oprezni. Tek prošle nedelje, američki predsednik je odbio da isključi mogućnost preduzimanja vojne akcije protiv Grenlanda – poteza koji bi u suštini značio da najjača članica NATO-a napadne manju, slabiju.

Za sada, Starmer i njegovi evropski saveznici će učiniti sve što je u njihovoj moći da se angažuju sa Trampom putem diplomatskih kanala. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je takođe juče razgovarao sa predsednikom telefonom dok raste zabrinutost zbog stepena u kojem Trampovi postupci signaliziraju nepopravljiv slom u savezu.

Danska je izjavila da Grenland nije na prodaju; malo je verovatno da će Tramp odustati. Manje od dve nedelje pre nego što stupe na snagu njegove nove carine, Evropa će ovo vreme provesti razrađujući plan za koji se nada da će sprečiti određenu ekonomsku štetu – i pitajući se da li još uvek imaju saveznika u Americi.