„U NATO-u prijatelji mogu postati neprijatelji i onda ostajete sami“: Je l’ se to Danskoj vraća karma Kiparske krize iz 1974?

Danska se suočava sa prilično teškom situacijom sa najneverovatnijom partnerskom nacijom – SAD – oko Grenlanda. Američki predsednik Donald Tramp je odlučan da preuzme potpunu kontrolu nad Grenlandom od Danske, koja je, kao i Amerika, članica NATO-a.

U stvari, članica NATO-a suočava se sa žestokom vojnom pretnjom od države članice bezbednosnog saveza. Ali za Dansku to bi mogao biti trenutak vraćanja karme, piše Indija tudej.

Godine 1974, tokom kiparske krize, kada su se rasplamsale tenzije između dve članice NATO-a – Grčke i Turske – Danska je navodno saopštila da mandat vojne grupacije nije da brani nijednu državu članicu od druge.

„NATO je posvećen odbrani država članica od ratobornih država koje nisu članice, ali ne jedne od drugih, ne od drugih država članica, poput Turske ili, sada, Sjedinjenih Država. Dakle, Danska, dobrodošla u klub – i zapamtite da su vaše vlade takođe tvrdile da nije posao NATO-a da brani bilo koju državu članicu od druge države članice NATO-a“, napisao je bivši grčki ministar finansija i ekonomista Janis Varufakis na mreži X.

NATO savez je formiran 1949. godine kako bi zaštitio države članice od spoljnih pretnji, posebno od SSSR-a. Član 5 pravila NATO-a kaže da je napad na jednu članicu napad na sve. Ali šta ako napad dolazi iznutra grupe? I to od najjače članice NATO-a koja u suštini vodi grupu? Povelja NATO-a o tome ne govori ništa.

Tramp je počeo da izaziva bes i Evropske unije (EU), i zemalja NATO-a ponovljenim izjavama o preuzimanju kontrole nad Grenlandom, ogromnim arktičkim ostrvom koje zvanično pripada Danskoj. Ako bi SAD pokušale da silom zauzmu Grenland, to bi efikasno moglo biti smrtna presuda za NATO, mišljenje je nekoliko evropskih stručnjaka i lidera.

Evropske zemlje su podržale Dansku i angažovale trupe za izviđačku misiju koja je uglavnom simbolična, pri čemu su zemlje poput Velike Britanije i Norveške poslale samo jednog do dva vojnika. Ovo je razbesnelo Trampa, koji je uveo carinu od deset odsto evropskim zemljama koje stoje uz Dansku.

Šta je bila Kiparska kriza između Grčke i Turske?

Sukob između Danske i SAD daje osećaj deža via iz 1974. godine kada su Grčka i Turska bile u sukobu oko mediteranskog ostrva Kipar.

I Grčka i Turska su se pridružile NATO-u 1952. godine kako bi ojačale južnu stranu grupe protiv komunizma. Ali su imale stara rivalstva, posebno oko Kipra.

Kipar je dobio slobodu od Britanije 1960. godine. Uglavnom je imao grčko stanovništvo, ali i Turke. Nova pravila su dala Grčkoj, Turskoj i Britaniji pravo da intervenišu ako je potrebno.

Godine 1974, grupa na Kipru, koju su podržavali grčki vojni vladari, pokušala je da pripoji ostrvo Grčkoj. Ovim pučem je smenjen predsednik Makarios. Turska je ovo videla kao pretnju kiparskim Turcima i izvršila je invaziju 20. jula 1974. godine.

Kako se navodi, u prvoj invaziji su zauzeta neka područja kako bi se zaštitio turski narod.

Razgovori između Grčke i Turske su pokrenuti nakon prve turske invazije, ali su propali, pa je Turska ponovo izvršila invaziju u avgustu.
Ovog puta, Turska je zauzela oko 36 odsto ostrva. Ovo je podelilo Kipar na grčki i turski deo, što traje i danas.

Spor je rezultirao smrću hiljadama ljudi.

Kada se NATO nije umešao u grčko-turski sukob

Grčka je bila ljuta. Želela je da NATO zaustavi Tursku, članicu. Ali NATO nije ništa učinio.

SAD, velika sila u NATO-u, a sada i najveća, pokušale su da pregovaraju, ali nisu naterale Tursku da se povuče. Nakon toga, Grčka se povukla iz vojnog dela NATO-a u znak protesta od 1974. do 1980. godine. Smatrala je da je alijansa nije uspela da je zaštiti od druge članice.

Ovo je pokazalo slabu tačku NATO-a još u samim 1970-im. Bio je to savez namenjen odbrani od spoljnih pretnji, a ne borbama između saveznika.

Povelja ne pokriva napade iznutra. Stoga je na Kipru NATO ostao napolju, ostavljajući Grčku i Tursku da same reše problem. SAD su pomogle u razgovorima, ali Grčkoj nije stigla vojna pomoć.

Sada se Danska suočava sa nečim sličnim.

Ako SAD preduzmu akciju na Grenlandu, NATO, iako raspoređen, možda neće pomoći u punom kapacitetu.

Mora se napomenuti da je u kiparskom sukobu Grčka potrošila više na oružje jer se plašila Turske, čak i u NATO-u. Ali to nije slučaj sa Danskom. U poređenju sa SAD, koje su potrošile bukvalno preko bilion dolara na odbrambeni budžet, Danska je navodno potrošila samo oko deset milijardi dolara u 2025. godini.

Situacija je slična porodici gde se braća svađaju, a ponekad stariji ostaju van toga. Iako su ovde „starešina“ same SAD.

NATO je preživeo problem 1974. godine, ali raskol između dve države članice i dalje postoji.

Kada je Grčka napustila alijansu, ona je oslabila. Ali Grčka se na kraju vratila, a fokus NATO-a se pomerio na veće pretnje.

Međutim, danas, ako Tramp postupi onako kako tvrdi da bi, to bi moglo ozbiljno da podeli grupu.

Grenlandski narod, uglavnom Inuiti, želi da odlučuje o svojoj budućnosti. Imaju izvesnu samoupravu, ali Danska se bavi odbranom i spoljnim poslovima.

EU je podržala Dansku, ali NATO nema jasno pravilo za ovo pitanje. Njegov Član 4 dozvoljava članicama da razgovaraju o pretnjama, ali Član 5 je za oružane napade spolja.

U NATO-u prijatelji mogu postati neprijatelji i onda ostajete sami.