„Grenland je idealno rešenje“: Kako tenzije oko arktičkog ostrva idu naruku Rusiji u vezi s pitanjem Ukrajine?

Rusima nije. Tokom proteklih nedelja odgovor Moskve na Trampovo kockanje oko Grenlanda bio je podjednako dezorijentišući. Zvaničnici Kremlja su se smenjivali između lažnog saosećanja prema stanovnicima arktičkog ostrva i otvorenog entuzijazma za Trampove napore da ga dovede u američki zagrljaj, piše Politico.

Kontradikcija ukazuje na namernu strategiju – iskorišćavanje krize kako bi se oslabilo jedinstvo Zapada dok se Tramp drži fokusiranim na druge stvari.

U nedeljama otkako je Tramp zarobio predsednika Venecuele Nikolasa Madura i zapretio intervencijom u Iranu, Rusija je, izgleda, ostavila po strani svoje druge geopolitičke ambicije, uključujući i Arktik, kako bi zadržala Vašington u svom uglu oko Ukrajine.

U međuvremenu, čini se da se nada da će tenzije oko Grenlanda razbiti NATO i produbiti razdore između najvažnijih saveznika Kijeva.

„Bilo bi teško zamisliti da se nešto ovako dogodilo ranije“, rekao je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tokom konferencije za novinare, suvo likovanje zbog sve manjih „izgleda za očuvanje NATO-a kao jedinstvenog zapadnog vojno-političkog bloka“.

Uzbuna zbog Grenlanda već se isplatila Kremlju, pomerajući Ukrajinu sa dnevnog reda u Davosu dok evropski lideri žure u alpski skijaški grad kako bi pokušali da smire krizu.

„Grenland [je] idealno rešenje“, napisao je Sergej Markov, prokremljovski politički analitičar, na svom Telegram kanalu.

Tenzije između Evrope i SAD mogle bi poslužiti kao odskočna daska ka raspadu NATO-a. „Tada će EU biti primorana da obustavi rat protiv Rusije“, nastavio je.

Nakon godina provedenih u napadima na „kolektivni Zapad“, prokremljovski propagandisti sugerišu da zemlja sada može da sedi skrštenih ruku i gleda kako se njihovi neprijatelji spotiču.

„Naš vodeći princip glasi: Neka se međusobno rastrgnu“, rekao je stručnjak Vladimir Kornilov u političkom tok-šouu u petak, sa očiglednim uživanjem, ukazuje Politico.

Lavrov je, dodaje se, tokom svoje konferencije za novinare odvojio vreme za malo trolovanja.

Odbacujući tvrdnje da Moskva žudi za Grenlandom, ruski visoki diplomata je rekao da je ostrvo važno za bezbednost SAD na isti način na koji je Krim važan za Rusiju – misleći na ukrajinsko poluostrvo koje je Rusija anektirala 2014. godine, što je izazvalo njen sukob sa Kijevom.

„Grenland nije prirodan deo Danske, zar ne? To je kolonijalno osvajanje. Činjenica da su se njegovi stanovnici sada navikli da žive tamo i da se osećaju udobno je druga stvar. Ali problem bivših kolonija postaje sve ozbiljnije pitanje“, rekao je Lavrov.

Odbacujući tvrdnje da je vojna pretnja Danskoj, Moskva je pažljivo izbegavala kritikovanje Trampa. Umesto toga, njegov potez je nazvala „istorijskim“.

U svojim prvim komentarima u ponedeljak o krizi koja se razvija, Putinov portparol Dmitrij Peskov citirao je neimenovane „stručnjake“ koji, kako je rekao, veruju da će Tramp „ući u istoriju“ aneksijom Grenlanda.

„Ostavljajući po strani da li bi to bilo dobro ili loše, teško je ne složiti se sa ovim stručnjacima“, rekao je Peskov.

Državni mediji su primetili da bi, ako bi SAD anektirale Grenland, one postale druga najveća zemlja na svetu – posle Rusije.