Grošelj: Razumevanja za Srbiju sve manje, zastoj u pregovorima neminovan

Grošelj je jedan od devet evroposlanika koji su prošle nedelje zatražili od Evropske komisije da privremeno zamrzne pregovore sa Srbijom i da obustavi finansijsku pomoć Srbiji dok se ne uskladi sa stavom EU prema Rusiji zbog njenog napada na Ukrajinu.

Naglašava da treba shvatiti jednu stvar a to je da je „razumjevanja za aktuelnu poziciju Srbije u odnosu na Rusiju u ovom trenutku sve manje unutar EU zbog čega će doći do neminovnog usporavanja pregovara i bez zvaničnog zamrzavanja pregovora“.

*Hoće li i u kojoj meri rat u Ukrajini ubrzati EU integracije regiona?

Očekujem da će se zbog događaja u Ukrajini proces proširenja promeniti i da će se zemljama u regionu nuditi nova, bolja rešenja oko članstva u EU.

Ne želim da Srbija bude zemlja koja neće biti u stanju ili neće imati prilike, da te nove mogućnosti iskoristi.

*EP je prošle nedelje usvojio i rezoluciju u kojoj se izražava zabrinutost zbog pokušaja Srpske pravoslavne crkve u Srbiji, Crnoj Gori i BiH, a posebno bh. entitetu Republici Srpskoj, da promoviše Rusiju kao zaštitnicu tradicionalnih porodičnih vrednosti i učvršćuje odnose između države i crkve”. Mitropolit SPC Joanikije u Crnoj Gori je otvoreno stao na stranu Rusije navodeći da je Crna Gora projektovana da bude “mala Ukrajina”. Kako se tome suprotstaviti? Treba li region da strahuje od ukrajinskog scenarija?

Ocjenjujem da je ova retorika neprihvatljiva i da oni koji upotrebljavaju takvu retoriku, pre svega štete vlastitim građanima a i celom regionu.

Moramo biti svijesni, da ni EU ni NATO i drugi relevantni akteri neće dozvoliti, da se na Zapadnom Balkanu ponovi ukrajinski scenario.

Oko zaštite tradicionalnih vrijednosti samo ću napomenuti, da bilo ko, ko razara civilne objekte, ubija civile i vodi agresivni rat, nije ni u stanju pa ni u poziciji, da u bilo kakvom pogledu bude zaštitnik bilo kakvih, pa ni tradicionalnih vrednosti.

Očekivao bih od verskih vođa prije svega pozivanje na mir i da svoje aktivnosti vode u smeru smirivanja strasti, što je i o po mom saznjanju njihov primarni zadatak. Takve reakcije, su još više nerazumljive ako uzmemo u obzir, da se radi o narodima koji većinski pripadaju ili slijede načela pravoslavnog hrišćanstva.

* Osim upozorenja i osude secesionističke politike Milorada Dodika u BiH iz EU do sada nismo videli konkretne korake da se to suzbije. Hoće li EU konačno sankcionisati Dodika? Zbog čega se uporno insisitira na postizanju dogovora o izmeni izbornog zakona, ako se zna, da su do sada pregovarači EU i SAD bili naklonjeni HDZ-u, a pri tom blokada institucija države BiH traje već duže vreme?

Poruka sednice Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) u utorak je bila sasvim jasna i mislim, da bi morala biti i jasna akterima u regionu.

Blokade i ucjene oko izbora su neprihvatljive i svaki kompromis oko izbornog zakona, treba da se bazira na europskim standardima i presudama relevantnih sudova i stajališta Venecijanske komisije. Sve ostalo će biti neprihvatljivo.

Što se tiče sankcija, neke se već izvode, a dodatne, još snažnije su već na stolu ali je želja svih nas, da se stanje razriješi kroz politički proces i dogovor baziran na evropskim principima i standardima.

Ali ono što smo čuli bio je trenutak istine i poslanici Europskog parlamenta su imali prilike čuti i razumjeti, koje su to politike sučeljavaju u Bosni i Hercegovini, i nažalost neki političari nisu bili u stanju razumjeti, da je njihova retorika u utorak u Briselu, bila sasvim pogrešna, i da je to retorika, koja je u očima današnjeg Brisela, dovela do tragedije u Ukrajini.

Da li je ta retorika u interesu Srba i Hrvata u Bosni i Hercegovini i svih građana Bosne i Hercegovine, pa i regiona? Pa to neka gospoda sama procijene, a pre svega gađani Bosne i Hercegovine, ne gledajući na to koje nacionalnosti, religije ili druge afiliacije bili.