Hoće li dve milijarde dolara postati nova tačka spora između Hrvatske i Crne Gore?

„Hrvatska ima sve potrebne stručne analize i precizne proračune o svim stavkama zaplenjene imovine vojne sukcesije, koje će u određenom trenutku predstaviti crnogorskoj i međunarodnoj javnosti“, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vanda Babić Galić, specijalna savetnica hrvatskog ministra spoljnih poslova.

Nije odgovorila na dodatno pitanje o kojoj imovini se radi.

Hrvatski „Večernji list“ je objavio da je deo sporne vojne imovine i četiri kanadera koje je Crna Gora „uzela“ 1991. godine, a zatim prodala Grčkoj.

Ministar odbrane Dragan Krapović, međutim, tvrdi da nije bilo zvanične potvrde o bilo kakvom dugu.

Crna Gora i Hrvatska, nezavisno od ovoga, spore se oko vlasništva nad školskim brodom „Jadran“.

Sporazum o sukcesiji Savezne Federativne Republike Jugoslavije potpisan je u junu 2001. godine u Beču između bivše Savezne Republike Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) i ostalih republika naslednica – Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Sadrži sedam aneksa koji se bave različitim segmentima zajedničke imovine.

Što se tiče sukcesije vojne imovine, Sporazum predviđa da države naslednice međusobno pregovaraju o aranžmanima.

Protestna nota zbog amblema „Jadran“

Razlog za novo pogoršanje odnosa je odluka crnogorskog Ministarstva odbrane da proizvede značke sa prikazom školskog broda „Jadran“, koji se nalazi u Crnoj Gori i na koji Hrvatska polaže pravo.

Crnogorsko Ministarstvo odbrane je saopštilo da su značke proizveli „kao znak poštovanja prema dugoj pomorskoj tradiciji i značaju ovog broda za Crnu Goru“.

Stoga je Zagreb 3. avgusta uputio protestnu notu Podgorici, ocenjujući da „takvi potezi i poruke nisu u duhu dobrosusedskih odnosa i vrednosti Evropske unije koje je Crna Gora dužna da poštuje“.

Tada je pomenuto i da Crna Gora duguje Hrvatskoj oko dve milijarde dolara na ime sukcesije vojne imovine.

Protestnoj noti prethodila je nedavna odluka crnogorskog Ministarstva odbrane da ne učestvuje na vojnoj paradi u Zagrebu, povodom 30. godišnjice operacije „Oluja“.

RSE je uputio zahtev Ministarstvu odbrane za komentar o navodima hrvatskog zvaničnika i Vladi da li će razmotriti pozivanje ministra Krapovića na odgovornost zbog protestne note Zagreba.

Vlada se nije oglasila povodom slučaja.

Poruke zvaničnog Zagreba Krapoviću

Savetnik šefa hrvatske diplomatije rekao je da ako crnogorski ministar odbrane ne zna šta se dogodilo, treba da pita svoje prethodnike ili da pogleda u arhivu.

Gde će naći beleške da su tokom proteklih 20 godina visoki vojni zvaničnici Crne Gore detaljno informisani o visini hrvatskih potraživanja – a tiču se nezakonito oduzete sukcesione mase vojne imovine Jugoslovenske narodne armije (JNA), rekla je Babić Galić.

Dodala je da o tome postoji obimna dokumentacija u hrvatskom ministarstvu.

Tvrdeći da ne zna za hrvatska potraživanja, ministar ili namerno obmanjuje crnogorsku javnost ili je jednostavno talac neke druge politike, koja ne donosi napredak Crnoj Gori, rekla je ministarkina savetnica.

Pogoršanje odnosa zbog Rezolucije o Jasenovcu

Od raspada Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka, odnosi između dve zemlje prošli su kroz različite faze, od učešća Crne Gore u agresiji na hrvatski Dubrovnik do njihove normalizacije.

Iz tog perioda ostala su otvorena pitanja – granice na Prevlaci, zločini u logoru Morinj, vlasništvo nad brodom „Jadran“… koja su dobila na značaju nakon promene vlasti u Crnoj Gori 2020. godine.

U to vreme, na izborima je smenjena trodecenijsko vlada Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, sa kojom je zvanični Zagreb imao odlične diplomatske odnose.

Međutim, do značajnog pogoršanja odnosa došlo je kada je Skupština Crne Gore prošle godine usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu na inicijativu vladajućih prosrpskih partija na čelu sa predsednikom Skupštine Andrijom Mandićem.

Hrvatska je ovo smatrala provokacijom i proglasila Mandića, potpredsednika Vlade Aleksu Bečića i poslanika Milana Kneževića personama non grata.

Bečić je lider Demokrata, čiji je potpredsednik ministar odbrane Dragan Krapović.

Poglavlje 31 još uvek nije zatvoreno

Zbog pogoršanja odnosa, Hrvatska je prošle godine sprečila Crnu Goru da zatvori Poglavlje 31 – Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.

Ovo poglavlje neće biti zatvoreno ni ove godine.

Naime, ministarka za evropske poslove Maida Gorčević je početkom avgusta najavila da planiraju da do kraja godine zatvore pet poglavlja, među kojima se Poglavlje 31 ne pominje.

Hrvatska, uprkos svemu, podržava evropsku perspektivu Crne Gore, rekla je za RSE Vanda Babić Galić, savetnica hrvatskog ministra spoljnih poslova, ukazujući na značaj koji EU pridaje dobrosusedskim odnosima.

„Što će se proceniti ispunjavanjem svih potrebnih uslova i kriterijuma. Na Crnoj Gori je da pokaže spremnost za dijalog i bilateralno rešavanje ovog i drugih pitanja koja opterećuju naše međudržavne odnose“, naglasila je Babić Galić.

Crna Gora je do sada zatvorila sedam od 33 poglavlja.

Plan vlade je da ih sva zatvori do kraja sledeće godine i da 2028. godine postane prva članica – posle Hrvatske.