Zašto Izrael napada Siriju i ko su Druzi?

Napadi su ovaj put na područje oko vojnog aerodroma, gde se nalaze skladišta municije, rekao je izvor iz sirijskog Ministarstva unutrašnjih poslova za AFP.

Izrael je juče najpre bombardovao štab sirijske vojske u samom Damasku i zapretio da će intenzivirati napade na sirijske snage, ako ne napuste južni region Svejde, gde pretežno žive Druzi i gde je u borma za prethodna tri dana poginulo više od 300 ljudi.

Privremeni sirijski predsednik Ahmed el Šara rekao je da je zaštita Druza i njihovih prava „naš prioritet“, dok se Izrael obavezao da će uništiti sirijske vladine snage koje napadaju Druze na jugu Sirije, prenosi Index.

U svojoj prvoj televizijskoj izjavi nakon teških izraelskih vazdušnih napada na Damask u sredu, Šara se obratio građanima Druzima i naglasio da vlada odbacuje svaki pokušaj da ih uvuče u „ruke spoljne strane“.

„Nismo među onima koji se plaše rata. Proveli smo živote suočavajući se sa izazovima i braneći svoj narod, ali smo interese Sirijaca stavili ispred haosa i uništenja“, rekao je on.

Dodao je da se sirijski narod ne plaši rata i da je spreman da se bori ako mu je ugroženo dostojanstvo.

Sjedinjene Američke Države pozvale su Siriju da povuče trupe iz grada Svejde kako bi se omogućila deeskalacija situacije, rekla je potparolka Stejt departmenta Tami Brus.

Verski vođa Druza, šeik Jusef Džarbu, prethodno je rekao da su Druzi u Siriji postigli primirje sa vladom u Damasku nakon sukoba u Svejdi, dok je američki državni sekretar Marko Rubio ocenio da su borbe između sirijskih Druza i Beduina dovele do “nesporazuma“ između izraelske i sirijske vlade, što je rezultiralo izraelskim napadima na Damask, prenosi N1.

Novi talas smrtonosnog nasilja potresao je Siriju, stavljajući u fokus krhku bezbednosnu situaciju u zemlji, dok nova vlada pokušava da nametne svoju vlast nad podeljenom teritorijom.

U nedelju, 13. jula, prijavljena otmica trgovca iz manjinske zajednice Druza izazvala je višednevne smrtonosne sukobe između druzskih milicija i sunitskih beduinskih boraca na jugu Sirije.

Kasnije u utorak, 15. jula, Izrael je vojno intervenisao, rekavši da njegove snage pokušavaju da zaštite Druze i eliminišu provladine snage optužene za napad na njih u Suvejdi, piše BBC.

Ubijeno 350 ljudi

Prema Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava, najmanje 350 ljudi je ubijeno u Suvejdi od nedelje, prenosi Klix.ba.

Ovo nasilje je prvo u provinciji Suvejda, gde većinski žive Druzi, od borbi u aprilu i maju između Druza i novih sirijskih snaga bezbednosti u kojima su desetine ljudi poginule.

Pre toga, u sukobima u priobalnim provincijama Sirije u martu, navodno su ubijene stotine pripadnika alavitske manjine, kojoj pripada bivši vladar Bašar al Asad.

Smrtonosni nemiri, zajedno sa nasilnim izraelskim napadima, ponovo su pojačali strahove od bezbednosnog sloma u Siriji, dok se zemlja bori sa posledicama više od decenije građanskog rata i nedavnog preuzimanja Damaska od strane islamističkih pobunjenika u decembru 2024. godine.

Sadašnji sirijski lider, bivši džihadista Ahmed el Šara, obećao je da će zaštititi sirijske manjine.

Druzi su etno-religijska manjina u Siriji, Libanu, Izraelu i okupiranoj Golanskoj visoravni. Druzi su grana šiitskog islama sa svojim jedinstvenim identitetom i verovanjima.

Polovina od oko milion sledbenika živi u Siriji, gde čine oko tri procenta stanovništva.

Zajednica Druza u Izraelu se generalno smatra lojalnom izraelskoj državi, zbog učešća njenih članova u vojnoj službi.

Prema podacima Centralnog zavoda za statistiku Izraela, oko 152.000 Druza živi u Izraelu i na Golanskoj visoravni koju je okupirao Izrael.

Nesiguran položaj

Istorijski gledano, zauzimali su nesiguran položaj u sirijskom političkom poretku. Tokom skoro 14-godišnjeg građanskog rata u Siriji, Druzi su upravljali sopstvenim policijskim snagama na jugu Sirije.

Od pada Asadovog režima u decembru, Druzi su se opirali pokušajima države da nametne vlast nad južnom Sirijom.

Dok su druzske frakcije u Siriji podeljene u svom pristupu novim vlastima, od opreznosti do otvorenog odbacivanja, mnogi se protive zvaničnom sirijskom bezbednosnom prisustvu u Suveidi i opiru se integraciji u sirijsku vojsku – umesto toga se oslanjaju na lokalne milicije.

Uprkos tome što je sirijska vlada osudila nedavne napade na Druze i obećala da će uspostaviti red na jugu Sirije, njene snage su takođe optužene da ciljaju manjinu – Sirijska opservatorija za ljudska prava (SOHR) sa sedištem u Velikoj Britaniji dokumentovala je „kratka pogubljenja“ Druza od strane vladinih snaga.

Takvi izveštaji podstakli su nepoverenje među nekim članovima druzske zajednice prema vlastima u Damasku.

Nakon iznenadnog pada Asada, Izrael se obraća Druzima blizu svoje severne granice u nastojanju da sklopi saveze sa sirijskim manjinama. Sve više se pozicionira kao regionalni zaštitnik manjina, uključujući Kurde, Druze i Alavite u Siriji, dok istovremeno napada vojne lokacije u Siriji i vladine snage.

Tokom sektaških sukoba u maju, Izrael je izveo napade u blizini predsedničke palate u Damasku, rekavši da je to upozorenje protiv napada na Druze. Međutim, neke ličnosti Druza u Siriji i Libanu optužile su Izrael za podsticanje sektaških podela kako bi unapredio sopstvene ekspanzionističke težnje u regionu.

Najnoviji napadi su prvenstveno delovali kao upozorenje i odvraćanje od raspoređivanja sirijske vojske u južnoj Siriji, gde Izrael nastoji da stvori demilitarizovanu zonu u tom području. Izrael se posebno plaši prisustva islamističkih boraca blizu svoje severne granice, duž Golanske visoravni koju je okupirao Izrael.

Dok su izraelski vazdušni napadi 15. jula bili ograničeni na ciljanje snaga bezbednosti i vozila u Suvejdi, izraelska vojska je proširila obim svojih napada 16. jula, pogodivši Ministarstvo odbrane i sedište sirijske vojske u Damasku. Sirija je osudila napade.

Napadi predstavljaju najozbiljniju izraelsku eskalaciju u Siriji od decembra 2024. godine, kada su uništene stotine vojnih objekata širom zemlje i zauzeta je tampon zona koju su patrolirale UN na Golanskoj visoravni u Siriji.

Izrael je više puta napadao Siriju, sa namerom da spreči nove vlasti da izgrade svoje vojne kapacitete – što se smatra potencijalnom pretnjom izraelskoj bezbednosti.

Ciljanje sedišta sirijske vojske uživo je prenošeno od strane vodeće sirijske televizijske stanice, iz svog studija preko puta zgrade – a voditelj je snimljen kako beži iz studija. Sada stavite tačku na ovu uznemirujuću i užasavajuću situaciju.

Nekoliko arapskih država, uključujući Liban, Irak, Katar, Jordan, Egipat i Kuvajt, osudilo je izraelske napade usmerene na sirijsku vladu i snage bezbednosti. Ministarstvo spoljnih poslova Saudijske Arabije osudilo je ono što je opisalo kao „očigledne izraelske napade“ na Siriju, dok je Iran opisao napade kao „previše predvidljive“.

Nasilje je istaklo krhkost posleratne bezbednosne i političke situacije u Siriji, a najnoviji talas nasilja podstiče strahove od obnavljanja sektaških napada širom Sirije.

Dok Šara pokušava da uspostavi kontrolu nad Sirijom i ujedini njene razjedinjene frakcije, ostaje da se vidi da li će njegova vlada biti u stanju da pomiri duboko ukorenjene sektaške podele u Siriji, podstaknute godinama građanskog rata.

Sektaški sukobi, zajedno sa izraelskim napadima, prete da osujete pokušaje izgradnje države i posleratnog oporavka.