„Policija ga tražila, a on bio na odmoru u Crnoj Gori“: Ko je Rus optužen da je za Putina špijunirao rusku opoziciju?

Bili su članovi organizacije Otvorena Rusija, ruske opozicione grupe koju je osnovao prognani tajkun Mihail Hodorkovski.

Poslepodne 11. avgusta prolazili su pored kordona interventne policije na ulicama Minska kada su uniformisani policajci s kacigama iznenada iskočili iz žbunja. Kako su ispričali, oboreni su na zemlju i odvučeni u kombi, gde su pretučeni tokom vožnje do pritvorskog centra, piše Al Džaziru (Al Jazeera).

U pritvorskom centru su, kako su rekli, ponovo pretučeni i primorani da kleče u bolnim položajima. Na kraju su pušteni bez optužbi, nakon intervencije ruske ambasade.

Zato je, posle svega što su zajedno prošli, Važenkova šokirala vest da je Rogov uhapšen u Poljskoj zbog špijunaže.

„Kada čitam objave nekih naših poznanika, koji pišu: ‘Sve mi je bilo jasno čim sam ga video’, to je, naravno, čista glupost“, rekao je Važenkov za Al Jazeeru iz Nemačke. „Imao sam prijatan utisak o Igoru, pa sam bio šokiran, iznenađen i uznemiren tim mislima“.

Prema optužnici u koju je Gardijan imao uvid, tridesetogodišnji Rogov je priznao poljskim istražiteljima da je godinama radio za rusku obaveštajnu službu. Takođe je optužen za umešanost u plan da se širom Evrope aktiviraju zapaljive naprave.

Prvo ročište u ovom slučaju održano je 8. decembra. Ukoliko bude proglašen krivim, Rogov bi postao prvi poznati agent Kremlja unutar opozicionog pokreta koji je dobio utočište u Evropi.

Njegov slučaj dolazi u osetljivom trenutku dok se Evropa suočava sa talasom sabotaža, podmetanja požara, upada dronova i drugih oblika hibridnog ratovanja za koje se okrivljuje Rusija, a nosioci ruskih pasoša sve više padaju pod pojačanu sumnju.

Međutim, ni slučaj Rogova, niti očigledne opasnosti od dopuštanja Rusima da uđu u Evropu, nisu jednostavni.

„Veoma sam skeptičan“

Rogov je rođen i odrastao u Saransku, gradu udaljenom oko 630 kilometara istočno od Moskve. Tamo je neko vreme radio u regionalnom sedištu pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, pre nego što je postao lokalni koordinator organizacije Otvorena Rusija.

„Bio je prijatan, društven, dobrodušan mladić“, priseća se Važenkov.

„Voleo je da se druži, da šeta, da popije i slično. Nije delovao kao da ima ikakvo nepoverenje ili animozitet prema meni“.

Posle incidenta u Minsku, Rogov se kandidovao na izborima u svom rodnom gradu. Nakon što taj politički pokušaj nije uspeo, prijavio se za stipendiju iz računarstva u Poljskoj.

Ruska invazija na Ukrajinu punog obima u februaru 2022. i kasnije gušenje svakog neslaganja ubrzali su te planove, pa je požurio u egzil.

U Poljskoj je njegova supruga navodno razotkrila njegovu ulogu u WhatsApp prepisci sa drugim ruskim izgnanicima nakon svađe, da bi potom na brzinu obrisala poruke i pokušala sve da predstavi kao šalu.

Zatim je u julu 2024. Rogov dobio upozorenje od cimera. Policija ga je tražila nakon što je u skladištu za pošiljke pronađen paket sa eksplozivnim materijalom adresiran na njega.

Rogov je u tom trenutku bio na odmoru u Crnoj Gori. Po povratku je odmah uhapšen. Uhapšena je i njegova supruga, kao i jedna Ukrajinka.

Navodno je istražiteljima priznao da je godinama prosleđivao informacije FSB-u – naslednici KGB-a. Nakon preseljenja u Poljsku pokušao je da ostavi taj život iza sebe, ali su mu, kako je rekao, bivši rukovodioci pretili da će mu oca mobilisati i poslati da ratuje u Ukrajini.

Koliko je Važenkov znao, čak i ako je Igor zaista bio špijun, nije imao pristup naročito osetljivim informacijama.

„Ako govorimo o hijerarhiji u Otvorenoj Rusiji, znam šta je Igoru bilo dozvoljeno da radi i, uglavnom, nije bilo ničega što već nije bilo javno dostupno“, rekao je.

„Drugim rečima, mogao je da kaže ko je s kim spavao, ko se s kim napio na kojoj konferenciji i to je to. Možda i poneku unutrašnju svađu, jer ih svaka organizacija ima, ali to teško da je vredna informacija“.

Nije jasno zašto se Rogov vratio u Poljsku iz Crne Gore ako je znao da ga policija traži. Drugi osumnjičeni u slučaju sa eksplozivom, Emil Garajev, pobegao je nazad u Rusiju.

„Postojale su informacije da je priznao da radi za FSB, da je bio doušnik, špijun – ne isključujem da je to tačno“, rekao je Važenkov. „Ali veoma sam skeptičan prema optužbi da je pripremao teroristički napad u Poljskoj“.

Navodna bombaška zavera uklapa se u obrazac napada koji se pripisuju Rusiji još od pre rata: na primer, smrtonosna eksplozija u češkom skladištu oružja 2014. godine, za koju je okrivljena ruska vojna obaveštajna služba GRU. Takvi napadi su se intenzivirali nakon invazije na Ukrajinu.

U novembru je EU najavila pooštravanje viznih ograničenja za Ruse, pozivajući se na bezbednosne rizike. Ruskim državljanima više se ne izdaju višekratne vize. Rusi protivnici rata u inostranstvu kritikovali su ovu meru kao nepravedno stigmatizujuću i kontraproduktivnu za izgradnju pokreta protiv Kremlja.

„Putovanje u EU je privilegija, a ne zagarantovano pravo“, rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas.

„Gejmifikacija“ špijunaže

Elena Grosfeld, istraživačica ruske i sovjetske špijunaže sa Kraljevskog koledža u Londonu, rekla je za Al Jazeeru da su ruski špijuni istorijski često delovali unutar dijaspore.

„Svako može biti potencijalna bezbednosna pretnja, uključujući ukrajinske izbeglice ili bilo koga drugog, jer mogu sarađivati sa ruskom obaveštajnom službom“, rekla je. „Ali ako vodite kontraobaveštajni rad u nekoj evropskoj zemlji, morate da gledate verovatnoću. A sovjetske i ruske službe su poznate po regrutovanju emigranata“.

To je, dodaje, bio njihov način rada još posle revolucije 1917. i kasnije.  „Ne želim da sve slikam crno-belo, ali razumem zabrinutost“.

Ipak, relativno mali broj ruskih državljana uhapšen je zbog hibridnih napada. Umesto stare hladnoratovske strategije dugoročnih „uspavanih“ agenata, čini se da je fokus sada na angažovanju neiskusnih lokalnih izvršilaca za jednokratne zadatke za novac, najčešće od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dolara u kriptovalutama. Tinejdžeri su posebno podložni manipulaciji i regrutovanju kao saboteri-za-najam.

„Mnogo ljudi je regrutovano preko Telegrama, kada uđu u kanale koji nude razne povremene poslove“, objasnila je Grosfeld.

„Jedan tinejdžer ode na Telegram kanal na ruskom jeziku, pa onda dovede prijatelje. A kada se zadatak ‘gejmifikuje’ – ‘moraš da uzmeš ovaj predmet na jednom mestu, odneseš ga na drugo, fotografišeš i pošalješ’ – i kada postoji element takmičenja, to je veoma primamljivo za tinejdžere i druge.“

Najmlađa osumnjičena u takvom slučaju bila je jedanaestogodišnja devojčica, koju je ukrajinska policija uhapsila u Odesi. Ukrajinska obaveštajna služba takođe je optuživana za slične taktike regrutovanja sabotera u Rusiji.

Osobe povezane sa kriminalnim podzemljem, naročito sa prostora bivšeg SSSR-a, takođe su bile meta regrutovanja, iako Grosfeld ističe da su organizovani kriminal i ruske zajednice često već pod nadzorom vlasti.

„Ako pogledate suđenja u Velikoj Britaniji, regrutovani su bili i britanski državljani, kao i Bugari“, rekla je.

Ranije ove godine, grupa sitnih kriminalaca osuđena je zbog paljenja londonskog skladišta sa komunikacionom opremom za Ukrajinu, po nalogu Telegram naloga povezanog sa ruskom plaćeničkom grupom Vagner.

Ipak, nikada nisu dobili novac za podmetanje požara, jer su u akciju ušli prerano, bez „zelenog svetla“ svog nalogodavca.

Banda je takođe razmatrala otmicu ruskog biznismena u egzilu Jevgenija Čičvarkina, koji je lično dostavljao pomoć Ukrajini, iako taj plan nikada nije realizovan.

„Smatram da ruskim građanima i dalje treba izdavati vize, jer ako se oslonimo na opšte dostupne informacije iz otvorenih izvora, specijalne službe se ponašaju nešto drugačije, a oni koji organizuju akte sabotaže uglavnom su državljani Evropske unije, ili čak Ukrajine ili trećih zemalja, a vrlo retko su političke izbeglice“, rekao je Važenkov.

„Ako se dobro sećam, Rogov je jedini slučaj u kome je politički aktivista koji je dobio azil optužen za špijunsku delatnost. Zato smatram da vize i dalje treba izdavati i da njihovo neizdavanje nanosi veću štetu nego moguća šteta od toga da se vize izdaju pogrešnim ljudima“.