INTERVJU Gari Kasparov: Poručujem Srbima da iskoriste priliku za protest, a Rusija može biti slobodna samo ako Ukrajina pobedi

Kasparov je u rodnoj Rusiji nepoželjan, jer ga je Putinov režim prvo proglasio za „stranog agenta“, a zatim ga stavio na listu „terorista i ekstremista“. Za njim je raspisana i poternica u ruskoju republici Komiji, jer je sud slavnog šahistu i disidenta optužio da predvodi „terorističku“ grupu.

Ovog opasnog „teroristu“ i „ekstremistu“ sreli smo u Berlinu, na zasedanju Svetskog kongresa slobode (World Libery Congress, WLC), organizacije čiji je donedavno bio potpredsednik. Tamo je bio u društvu boraca za slobodu iz celog sveta, poput iranske aktivistkinje Masi Alinedžad, na koju je tri puta pokušan atentat, venecuelanskog političara Leopolda Lopeza, koga je režim Madura strpao u zatvor na 7 godina, kao i Vuer Kaiši, jednog od vođa demonstracija na trgu Tjenanmen u Pekingu 1989. godine.

Kada je stao za govornicu u sali skupštine grada Berlina, u kojoj je sednica WLC održana, Kasparov je govor počeo neverovatnim rečima: „Dragi moji teroristi i ekstremisti…“. Naše prvo pitanje bilo je logično: Kako se sada oseća okružen „teroristima i ekstremistima“?

– Veoma sam ponosan što smo svi zajedno. I svi mi ovo shvatamo kao titule – teroristi, ekstremisti, strani agenti, državni izdajnici. To je buket optužbi koje nam Rusija ili druge autoritarne i totalitarne države upućuju. Ali znamo da je zapravo sve obrnuto. To je čudan svet gde je crno belo, a belo je crno. Optužuju nas teroristi, oni koji ubijaju ljude, da smo teroristi! To su režimi koji nas u osnovi, znate, samo optužuju za sopstvene zločine.

Ali veoma je važno da smo zajedno. I razumemo da nas toliko toga spaja. I kao što je novi predsednik WLC Feliks Maradijaga rekao u svom prvom izlaganju, mi smo toliko različiti, ali je veoma važno da razumemo da postoje vrednosti koje prevazilaze religiju i rasu. I ljudi gledaju ovo, gledaju ovu publiku. Teško možete zamisliti veću raznolikost. Šta je rasa, pol, religija? Ali ovo je neka vrsta lepka koji prevazilazi ideologiju. To je osećaj zajedničkog cilja, a to je sloboda. A takođe verujemo, čak i protiv svih očekivanja, da ćemo videti naše zemlje slobodne tokom našeg života. 

Srbija se trenutno nalazi u posebnom položaju. Predsednik Vučić ima veoma dobre odnose sa  Putinom. Srpski predsednik je takođe veoma sklon da svoje protivnike proglašava teroristima i ekstremistima. Koja je vaša poruka srpskom narodu?

Vidite, koliko ja znam, Srbija nije u istom položaju kao mnoge zemlje ovde, iako definitivno nije demokratija. Ili možete reći da je to demokratija koja loše funkcioniše. Ali imate više mogućnosti za protest, doduše ne bez rizika Znamo da srpska vlada nije voljna da vidi aktivne proteste. I veoma često koristi grubu silu, neograničenu silu protiv demonstranata. Ali ipak, ima više prostora za manevrisanje. Iskoristite ga. Sve se vrti oko proširenja teritorije slobode ili njegovog smanjenja. To je proces koji se nikada ne završava. Dakle, nadam se da neće trebati dugo da se Srbija zaista odlučno krene u pravcu Zapada. Ne geografski, već metaforički. I nadam se da će se Srbija pridružiti Evropskoj uniji.

I da napusti WLC, zar ne? 

– Da, tačno, da napusti Kongres. Kao što sam više puta rekao na sednici Grupe Istočna Evropa i Evroazija – širimo se, ali to su loše vesti. Dakle, voleo bih da vidim kako se naš broj smanjuje. Da zemlje poput Rusije ostanu same. Mislim da je važno to jedinstvo, ta sinergija. Sinergija koja okuplja ljude sa različitih kontinenata i suočava se sa različitim vrstama diktatura. Ali to će pomoći u stvaranju ovog jedinstvenog fronta. Jer jedinstvo je ključ, mnogo smo jači kada smo ujedinjeni. Takođe, mislim da u mnogim zemljama diktatori uspešno koriste taktiku usamljenosti. Sami ste. Protiv čega se borite? Ovo je rat. I to sam saznao kada sam razgovarao sa našim prijateljima iz Azije, iz Afrike, sa Bliskog istoka. Osećaju se depresivno, očajni su. Imamo tako moćnu energiju, kao da zrači, skoro je nuklearna energija, zračenje ovog vazduha slobode. I zato se vraćaju i šire reč Jevanđelja slobode. I to je veoma važno, i opet, koliko god da želim da vidimo kako se naš broj smanjuje, viđanje novih ljudi, razgovor sa njima, to nas takođe čini jakim.

Trenutno u Beogradu postoji ogromna ruska zajednica. To su ljudi koji su pobegli iz Rusije kada se dogodila invazija na Ukrajinu, . I kada su bili izbori u Rusiji na kojima je Putin pobedio, broj ljudi koji su glasali za opoziciju u Beogradu među ruskom zajednicom tamo bio je zapanjujući – preko 90% protiv njega. Bio sam tamo kada je Aleksej Navaljni, trebalo bi da kažem, ubijen. 

Ne, ne bi trebalo da kažete, trebalo bi da izričito izjavite.

Da, ubijen je u zatvoru. Razgovarao sam sa svojim ruskim prijateljima u Beogradu, i oni su tada bili slomljeni. Kako preneti ovu energiju o kojoj sada govorimo na njih, ili na ljude u Srbiji ili drugim zemljama? 

Ruska opozicija je, nažalost, duboko podeljena. A ovu podelu uzrokuje rat u Ukrajini. Da, svako ko sebe naziva opozicijom osuđuje rat. Ali osuđivanje rata je jedna priča. U osnovi, aktivno protivljenje, pomaganje Ukrajincima, ili čak borba zajedno sa Ukrajincima, to je druga priča. I rekao bih da se značajan deo Rusa ne slaže sa Putinovim režimom, oni koji su napustili Rusiju. Rusi opozicionog nastrojenja. Oni i dalje žele da pronađu srednji put osuđujući rat, ali ne želeći da Ukrajina pobedi. I ja predstavljam, objektivno, manjinu onih u ruskoj opoziciji koji veruju da se sloboda Rusije ne može postići bez pobede Ukrajine u ratu. Pobeda za Ukrajinu, zatim sloboda za Rusiju. Sve više ljudi nam se zapravo pridružuje. I kada postoje ove dve velike grupe koje rade zajedno, naša je manja od Foruma slobodne Rusije, ali Mihail Hodorkovski je pod našim odborom, on je mnogo veći. Ali razlika je više taktička i strateška. Verujemo da je pobeda za Ukrajinu ključna da bi se Rusiji pružila šansa da eliminiše imperijalni virus i da pronađe put nazad u Evropu, gde joj je i mesto. A ne da postane kineski satelit. Grupa koju ja predstavljam je agresivnija jer verujemo da moramo da pomognemo Ukrajincima da se bore. Što znači da nemamo crvene linije.

Mnogi naši članovi su zapravo otišli Ukrajinu, bili su na prvoj liniji fronta, i verujemo da je prikupljanje sredstava za ruske dobrovoljce koji se bore u Ukrajini od vitalnog značaja. Druga strana je manje direktna. Oni ograničavaju svoju podršku na humanitarnu pomoć, ali i dalje veruju da je pobeda Ukrajine najvažnija za promenu Rusije jer je to ruska istorija. Ništa se nije dogodilo u Rusiji u poslednjih 200 godina osim ako nije bio geopolitički ili vojni poraz. Zato se nadamo da će ovaj poraz otvoriti put Rusiji da ponovo preispita svoje mesto u svetu. Jer nije samo Putin u pitanju, i tu imamo fundamentalno neslaganje sa mnogima koji se protive Putinu. Ovo je, tragično, ruski rat, a ne Putinov rat. Previše je ljudi u Rusiji koji su pasivni ili, još gore, misle da u ovom ratu ima nešto i za nas. Ali sve je to psihološki. Imamo vekovni imperijalni virus koji je duboko ukorenjen. Zato, po mom ličnom mišljenju, ništa osim ukrajinske zastave u Sevastopolju ne može nam pomoći da nametnemo šok-terapiju. A da bismo to uradili, to je jednostavna dilema. Ili ćemo pronaći put nazad u Evropu, ili će Kina početi postepeno da nas preuzima.

Vaše mišljenje je izraženo i kroz drugačiju zastavu Rusije, belo-plavo-belu, koja vam stoji na reveru. Šta ona predstavlja za vas?

Oh, prilično je ironično, jer sam bio prvi Sovjet koji je igrao pod sadašnjom ruskom zastavom, odbijajući da igra pod sovjetskom zastavom još 1990. godine, sa Anatolijem Karpovom. To je bila prava ironija. I u to vreme to je takođe bio neka vrsta zločina jer sam odbio da igram pod sovjetskom zastavom – crvena zastava sa srpom i čekićem. Ali sada svi mi nosimo ovu belo-plavo-belu zastavu, što nije, znate, izvršna odluka opozicionih lidera. To je bilo na podsticaj običnih ljudi. I mogli ste pronaći na internetu ruku sa krpom, koja pere crvenu prugu. Ideja je da više nema krvi na ruskoj zastavi. Zato je trenutna zastava originalna, na mom je reveru. To je ruska zastava bez donje crvene pruge. Uvek cenim ideje koje su jednostavne i spontane, i to je bio samo spontan potez. Zato je belo-plavo-bela zastava privukla većinu Rusa koji se protive Putinu. A ono što je zanimljivo jeste da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, koja je sada pozvala rusku demokratsku opoziciju da zauzme mesto Putinove Rusije, koja je izbačena, takođe uključila zastavu kao zastavu dobrodošlice, rekavši da druga zastava, zvanična ruska zastava, nije dobrodošla u hodnicima Parlamentarne skupštine.