Iran je na prvoj liniji odbrane od terorizma

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } – U Teheranu su oni za koje se govori da su reformisti dobili najveći broj glasova na izborima – i za Islamsku konsultativnu skupštinu i za Skupštinu eksperata vođstva, koja bira vrhovnog vođu i vrši nadzor nad njegovim radom. Ali na celokupnoj teritoriji Irana tri grupe su osvojile približno isti broj glasova. Deo kandidata ide u drugi krug glasanja – navodi ambasador Fahimpur i dodaje da među kandidatima ne postoje nesuglasice oko osnovnih principa Irana, kao što je čuvanje Ustava. On podseća da je iranski politički sistem predsednički i da se posle izbora za skupštinu ne menja vlada, što znači da ova aktuelna nastavlja svoj rad do narednih predsedničkih izbora za dve godine.

* Šta za Iran danas znači Islamska Revolucija? U zapadnom svetu kao da postoji očekivanje da se iransko društvo bitno promeni, ako ne i da odstupi od principa proklamovanih 1979?

– Islamska Revolucija Irana je bila ideološka revolucija zasnovana na islamu. Zapravo je to bila kulturna i vrednosna revolucija protiv domaće tiranije šaha i stranog kolonijalizma Amerike. Narod se pod vođstvom imama Homeinija podigao i manifestovao svoje ciljeve i želje parolom „Nezavisnost, sloboda i Islamska Republika“. Narod Irana je na referendumu sa preko 98 odsto glasova odabrao oblik vladavine u zemlji, to jest, Islamsku Republiku. To je verska vladavina naroda, odnosno demokratija. Pravac kretanja Irana je ka napretku i evoluciji. Naši osnovi principi su nepromenljivi, ali metode i načini dostizanja cilja mogu se promeniti u skladu sa uslovima vremena. Ukoliko se sve zemlje ponašaju na osnovu međusobnog poštovanja i uzajamnih interesa, neće biti nikakvih problema i to je jedan od naših stalnih i nepromenljivih principa.

* Da li iranska ekonomija već ostvaruje koristi usled ukidanja međunarodnih sankcija posle postizanja sporazuma o nuklearnom programu?

– Pre ukidanja sankcija delegacije iz velikog broja zemalja, kao što su evropske zemlje, posetile su Iran i dogovorile se o oblicima saradnje. Nakon nedavne posete gospodina Rohanija, predsednika Irana, Italiji i Francuskoj, kao i posete velikog broja zvaničnika i šefova država Iranu, praktično se ostvaruju koristi usled ukidanja sankcija i postignut je veliki broj dogovora u oblasti ekonomske i trgovinske saradnje između Irana i drugih zemalja. Povećan je obim izvoza nafte i svakim danom se unapređuje ekonomska saradnja. Oslobođenje imovine Irana van zemlje, obnova finansijskih transakcija, smanjenje rizika investicija u Iranu, priključenje iranskih banaka sistemu Swift, povećanje broja poseta turista Iranu, kao i sklapanje ekonomskih ugovora, deo su pozitivnih dostignuća ukidanja sankcija. Nepravedne sankcije su trajale 12 godina i dokazano je da su bile besmislene. Dogovor je postignut zahvaljujući mudrom vođstvu Vrhovnog vođe Islamske Revolucije, velikom zalaganju diplomatije naše vlade „Mudrosti i nade“, kao i otporu i strpljenju plemenitog naroda Irana, i tako je priznato pravo Iranu na obogaćivanje uranijuma.

* Izveštava se o strahu „iranskih konzervativaca“ da bi zapadne kompanije mogle da „opljačkaju“ Iran posle ukidanja sankcija. Vaš komentar?

– Iranska Vlada, prilikom sklapanja ugovora i privredne saradnje sa svim zemljama uzima u obzir i obraća pažnju na bilateralne interese. Pristup Vlade, osim izvoza i uvoza, odnosi se i na transfer tehnologije, zajedničkih investicija, realizaciju zajedničkih projekata, izvoz tehničkih i inženjerskih usluga. Kapitalne odluke Vlade se donose u okviru usvojenih krovnih dokumenata poput „Perspektiva razvoja“ i „Šestog petogodišnjeg plana razvoja“ države.

* Kakvo rešenje za sirijsku krizu priželjkuje Iran?

– Iran smatra da ne postoji vojno rešenje za sirijsku krizu i ovaj problem se mora rešiti putem pregovora i dijaloga koji mora biti sirijsko-sirijski i da narod Sirije odluči o svojoj sudbini. Iran, koji je i sam bio žrtva terorizma, uvek se nalazi na prvoj liniji borbe protiv ove pošasti koja preti čitavom svetu, a u borbi protiv terorizma i terorista u Siriji je sarađivala sa Vladom ove zemlje. Iran se protivi svakom obliku dezintegracije zemalja, kao u slučaju Sirije. Međunarodna zajednica je shvatila pozitivnu ulogu Irana u sirijskim dešavanja i pozvala je Iran da nastavi svoju pozitivnu ulogu u ovom procesu. Ako isključimo terorističke organizacije poput Daeša, velika je verovatnoća postizanja dogovora o mirnom rešenju krize posle postignutog primirja. Ako im oduzmete finansijsku i moralnu podršku oni će brzo nestati, a pretnja su za ceo svet, pa i za Balkan. Nijedno njihovo delo nije u skladu sa verom, oni samo nose religijsku masku, a slede svoje lične i grupne ciljeve. Nažalost, uživaju tajnu podršku određenih grupacija i zemalja.

* Jemen je, uprkos velikom stradanju civila u aktuelnom sukobu, daleko od glavnih svetskih vesti. Kakav je stav Irana o tamošnjem sukobu iza kojeg Saudijska Arabija tvrdi da stoji Teheran?

– Stav Irana je da nema vojnog rešenja za krizu u Jemenu i ovaj problem mora se rešiti dijalogom. Sukobi u Jemenu tokom prethodne godine nisu imali nikakav pozitivan ishod, a samo u vazdušnim napadima koalicije pod vođstvom Saudijske Arabije poginulo je šest hiljada ljudi, od kojih su više od polovine bili civili. Upravo zbog toga je Evropski parlament 25. februara usvojio plan uvođenja zabrane prodaje naoružanja Saudijskoj Arabiji i od evropskih zemalja je zatraženo da zabrane prodaju oružja toj zemlji.

* Kakva je politička i ekonomska saradnja Irana i Srbije? Stiče se utisak, svakako pogrešan, da je glavna vest 2015. bila to što je Maja Gojković u Teheranu nosila hidžab.

– Između dve zemlje su uvek postojali prijateljski odnosi i nikada nismo imali prekid u političkim i ekonomskim odnosima. Možemo konstatovati da je 2015. bila prekretnica u našim odnosima. Osim bilateralnih poseta, održavanje 14. Sednice Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju Irana i Srbije bio je važan događaj u našim odnosima. Tokom ove sednice su potpisana četiri Memoranduma o razumevanju o saradnji. Pored toga, tokom prethodne godine dve države su razmenile šest Memoranduma o razumevanju o saradnji i jedan sporazum koji su sada u fazi usaglašavanja i pripreme za potpisivanje.

Odgovor na ovo pitanje su na najbolji način izneli premijer Srbije Aleksandar Vučić, kao i gospođa Gojković. Dve prijateljske zemlje Iran i Srbija imaju mnogobrojne kulturne sličnosti i međusobno se poštuju i uvažavaju kulturu i civilizaciju obe zemlje. Uvažavamo nacionalne interese dve zemlje i moramo posvetiti pažnju pozitivnim rezultatima ovakvih poseta. Što se tiče hidžaba, gospođa Gojković je noseći ga iskazala poštovanje prema Iranu, a to se pokazao kao dobar potez i zbog toga što su svi srpski mediji pisali o njenoj poseti Teheranu.

* Kakva je saradnja na kulturnom planu i kakva su vaša očekivanja od ovogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga čiji je Iran počasni gost?

– S obzirom na svoju višemilenijumsku istoriju Iran, bez preterivanja i lažne skromnosti, ima šta da pokaže kada je reč o kulturi. Iran i Srbija pored toga imaju veoma veliku kulturnu sličnost i zajedništvo. Iranska kultura i civilizacija u Srbiji su uvek sa zanimanjem prihvatani. U proteklih nekoliko godina Iranski kulturni centar u Beogradu je sa persijskog na srpski jezik preveo više od stotinu knjiga. Što se tiče Beogradskog sajma knjiga, prisustvo Irana na njemu je značajno i kontinuirano od 1987. Trenutno u različitim gradovima Srbije ima oko 1.000 polaznika kurseva persijskog jezika. Planirano je proširenje tog programa, jer persijski jezik predstavlja jednu civilizaciju i jezik je nauke, kulture, književnosti i poezije. Deo te kulture može se videti u Hafezovoj poeziji, prevedene i na srpski, koja je veoma značajna i potpuno posvećena ljubavi, prijateljstvu, Bogu. Ona udaljava čoveka od nihilizma i beznađa.

Iranski turisti dolaze u Srbiju

Iran je u protekle tri godine, u koordinaciji ambasade i Iranskog kulturnog centra, bio predstavljen i na Sajmu turizma. Iranske i srpske turističke agencije su uspostavile međusobnu saradnju. Svetski putnik koji ne poseti Iran, ne može reći da mu je put upotpunjen. Ako ide u Iran a ne poseti Širaz i Isfahan, ni taj put nije potpun. Za oko dve nedelje oko 600 turista iz Irana trebalo bi da poseti Srbiju. Prilikom posete ministra Ljajića Teheranu je potpisan Memorandum o razumevanju o saradnji iz oblasti turizma. Dolazak iranskih turista se poklapa sa Iranskom novom godinom, koju je Unesko proglasio za nematerijalnu svetsku baštinu i taj dan je u svetu proglašen za Međunarodni dan „Noruz“.