„Situacija se donekle hladi, ali nezadovoljstvo ne jenjava“: Šta se dešava sa protestima u Iranu?

Od ponedeljka, kada smo imali provladine demonstracije kojima su prisustvovale stotine hiljada ljudi, svedoci smo manjeg broja antivladinih protesta širom Teherana, piše Tohid Asadi za Al Džaziru, koji izveštava iz Teherana.

„Videli smo neke proteste u nekim manjim gradovima, ali su oni bili sporadični. Situacija se donekle hladi“, navodi se u njegovom izveštaju.

Kako se dodaje, čini se da je to iz nekoliko razloga.

„Prvo, pooštravanje mera bezbednosti. Pored milicije Basidž, imate i specijalne snage koje se bave njima. Drugi faktor je da su mnogi ljudi koji su protestovali protiv ekonomskih uslova počeli da se povlače nakon što su videli da nemiri prerastaju u nasilje“, ukazao je Asadi.

On je, međutim, naglasio da je javno nezadovoljstvo zbog ekonomskog pogoršanja i dalje prisutno.

„Vlada kaže da ima situaciju pod kontrolom u pogledu bezbednosti i da radi na pronalaženju mera za rešavanje ekonomskih teškoća sa kojima se ljudi suočavaju.“

Američki predsednik Donald Tramp je rekao sinoć u obraćanju u Beloj kući da „nam je rečeno da se ubijanje u Iranu zaustavlja“.

„Zaustavljeno je – prestaje. I nema plana za pogubljenja, niti za pogubljenje – tako da mi je to rečeno na osnovu pouzdanih izvora“, rekao je Tramp.

Nije ponudio nikakve detalje i rekao je da SAD još uvek nisu potvrdile te tvrdnje, piše Gardijan.

Tramp je više puta pretio da bi Vašington mogao vojno intervenisati u Iranu ako dođe do nasilnog obračuna sa demonstrantima usred protesta. Takođe je zapretio i ako vlasti pogube uhapšene demonstrante.

On je poručio u utorak demonstrantima u Iranu da je „pomoć na putu“ i da će njegova administracija delovati na odgovarajući način kao odgovor na smrtonosno suzbijanje demonstracija.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragši je nastojao da ublaži retoriku pozivajući SAD da pronađu rešenje putem pregovora.

Upitan na Foks njuzu šta bi rekao Trampu, Aragši je rekao da je njegova poruka, „između rata i diplomatije, diplomatija je bolji način“.

„Mada nemamo nikakva pozitivna iskustva sa SAD, ipak diplomatija je mnogo bolja od rata“, istakao je.

Promena „tona“ u SAD i Iranu usledila je samo nekoliko sati od kada je šef iranskog sudstva izjavio da vlada mora brzo da deluje, da kazni hiljade privedenih ljudi.

Aktivisti su upozorili da bi ubrzo moglo da se pristupi vešanjima zatvorenih.

U operacijama bezbednosnih snaga prema demonstrantima ubijeno je najmanje 2.615 ljudi prema nezavisnoj mreži za zaštitu ljudskih prava čije sedište je u SAD.

Broj mrtvih prevazilazi broj u bilo kojem drugom talasu protesta ili nemira u Iranu u više decenija i podseća na haos koji je izbio za vreme Islamske revolucije 1979.

Iran je rano jutros na oko četiri sata zatvorio svoj vazdušni prostor za komercijalne letove bez objašnjenja.

Vazdušni prostor je bio zatvoren nešto više od četiri sata, prema iranskom uputstvu pilotima.

Iran se nalazi na ključnoj vazdušnoj ruti Istok-Zapad. Međunarodne letelice preusmerile su se severno i južno oko Irana, ali posle oko četiri sata vazdušni prostor je ponovo otvoren, nekoliko domaćih letelica bilo je u vazduhu odmah posle 7.00 sati jutros, prenosi agencija AP.

Prethodni put je Iran zatvorio svoj vazdušni prostor tokom 12-dnevnog rata protiv Izraela u junu, kada je razmenio vatru sa Izraelom tokom rata Izraela i Hamasa. Međutim, sada nije bilo znakova neprijateljstava mada je zatvaranje njegovog vazdušnog prostora odmah odjeknulo u globalnoj avijaciji zbog lokacije Irana na ključnoj ruti Istok-Zapad za aviokompanije.

Situacija može da označava dalju bezbednosnu ili vojnu aktivnost, uključujući rizik ispaljivanja raketa ili povećane vazduhoplovne odbrane čime se povećava rizik od pogrešne identifikacije za civilni saobraćaj, preneo je veb sajt Sejferspejs.

Zatvaranje iranskog vazdušnog prostora usledilo je pošto su SAD naložile delu osoblja u ključnoj američkoj vojnoj bazi u Kataru da se evakuše. Američka ambasada u Kuvajtu je takođe naredila svom osoblju da privremeno prekine odlaske u brojne vojne baze u toj maloj zalivskoj zemlji.

Savet bezbednosti UN zakazao je vanredni sastanak o Iranu na zahtev SAD-a za danas popodne.

Prema izveštajima američkih medija, SAD nemaju nosače aviona pozicionirane na Bliskom istoku ili u Evropi, kao rezultat kampanje pritiska Trampove administracije protiv Venecuele.

Međutim, Pentagon je naredio nosaču aviona USS Abraham Linkoln i njegovoj udarnoj grupi da se upute ka Bliskom istoku iz Južnog kineskog mora, objavila je američka kablovska novinska mreža NewsNation, prenela je Al Džazira.

Volstrit žurnal je objavio da je Trampova odluka da pošalje grupu nosača aviona USS Gerald R Ford iz Mediterana na Karibe u oktobru značila da trenutno nema udarnih grupa nosača aviona u poziciji da igraju ulogu u bilo kakvim potencijalnim napadima na Iran, za razliku od prethodnih sukoba sa Teheranom.

List je objavio, citirajući zvaničnika američke mornarice, da SAD trenutno imaju 12 ratnih brodova na Karibima u poređenju sa šest na Bliskom istoku.

U međuvremenu, SAD i Velika Britanija izdale su upozorenja u vezi sa putovanjima u Izrael usred stalnih tenzija između Vašingtona i Teherana. Ambasada SAD u Jerusalimu objavila je bezbednosno upozorenje, savetujući građanima SAD da „s obzirom na stalne regionalne tenzije“ treba da „preispitaju sve planove putovanja u slučaju poremećaja i donesu odgovarajuće odluke za sebe i svoje porodice“.

Ministarstvo spoljnih poslova, Komonvelta i razvoja Velike Britanije savetovalo je protiv „svih osim neophodnih putovanja u Izrael“ u trenutnoj klimi.

Upozorenja dolaze nekoliko dana nakon što je predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf upozorio da bi Izrael, zajedno sa američkim bazama i brodovima, bio „legitimna meta“ ako Iran bude napadnut.

SAD, Velika Britanija, Indija, Italija, Španija, Poljska i Australija su među zemljama koje su savetovale svojim građanima da napuste Iran usred tenzija.

Tramp je izjavio u sredu da iranska opoziciona figura Reza Pahlavi „deluje veoma fino“, ali je izrazio nesigurnost u vezi sa tim da li će Pahlavi biti u stanju da okupi podršku unutar Irana da bi na kraju preuzeo vlast.

U ekskluzivnom intervjuu za Rojters u Ovalnom kabinetu, Tramp je rekao da postoji mogućnost da se iranska klerikalna vlada raspadne.

On je doveo u pitanje Pahlavijevu sposobnost da vodi Iran nakon što je prošle nedelje rekao da nema planove da se sastane sa njim.