Kako poslušni novinari rade u korist bezbednosnih službi: Koja je cena izdaje u Rusiji?

Naime, kako pišu u analizi za Cepa.org Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru koji prate aktivnosti ruske tajne službe, televizijski kanal Rosija 1, pod kontrolom Kremlja, emitovao je početkom februara dokumentarni film pod dramatičnim naslovom Predatelstvo (Visoka izdaja).

Struktura programa je bila prilično jednostavna – u suštini serija intervjua sa zatvorenicima optuženim za „terorističke“ napade koje su, navodno, izvodile ukrajinske obaveštajne službe, upotpunjena pretećim upozorenjima komentatora koje pružaju ruske bezbednosne službe.

Program je emitovan nedugo pre pokušaja atentata na zamenika šefa GRU-a u njegovom domu u Moskvi 6. februara, incident koji ponovo ukazuje na ozbiljne probleme zemlje sa unutrašnjom bezbednošću.

Centralna figura dokumentarca je Darija Trepova, osuđena na 27 godina zatvora zbog terorizma u vezi sa ubistvom proruskog ratnog blogera Vladlena Tatarskog, značajne figure u ruskom antiukrajinskom propagandnom ekosistemu.

Tatarski, poreklom iz Donjeckog regiona, pridružio se proruskim snagama 2014. godine nakon bekstva iz zatvora, gde je služio kaznu zbog pljačke.

Proruski mediji učinili su ga simbolom „otpora Donjecka“ Ukrajini. U aprilu 2023. godine, Trepova, 28-godišnja Sankt Peterburžanka i aktivistkinja protiv režima, donela je statuetu sa skrivenom eksplozivnom napravom na sastanak sa pristalicama Tatarksog u kafiću u centru grada.

Bomba je detonirana daljinskim upravljanjem, ubivši Tatarskog i ranivši desetine prisutnih.

Predatelstvo je režirao filmski stvaralac i intervjuer Andrej Medvedev, koji je prošao značajan put od kriminalnog reportera do vernog i glasnog pristalica Kremlja na jednom od glavnih televizijskih kanala u zemlji.

Tokom karijere, pridružio se elitama režima, postavši zamenik u Moskovskoj gradskoj Dumi i žestok, agresivan promoter rata protiv Ukrajine.

Dobio je pristup nekoliko mladih Rusa, bilo već osuđenih ili još uvek pod istragom, koji su uhvaćeni u navodnim aktima sabotaže – uključujući one optužene za paljenje vojnog helikoptera i podmetanje požara u relejnim ormarima na ruskim železnicama.

Dokumentarac je vrlo jasno bio odgovor bezbednosnih službi na niz sabotažnih napada koje su izvodili ruski mladi – operacije koje su iznenadile Kremlj.

U aprilu 2025. direktor FSB-a Aleksandar Bortnikov izrazio je zabrinutost zbog sve većeg broja mladih uključenih u ono što je nazvao destruktivnim aktivnostima: „Tokom poslednje tri godine više od 2.500 mladih ljudi pod uticajem ukrajinskih nacionalista, međunarodnih terorističkih organizacija i pokreta je privedeno“, rekao je.

Većina tinejdžera koji su pokušali da zapale helikoptere ili bace Molotovljeve koktele u vojne regrutne kancelarije regrutovani su preko Telegrama i obećan im je novac.

Prema podacima Vrhovnog suda Rusije, od 2022. 158 tinejdžera uzrasta od 14 do 17 godina osuđeno je za terorizam i sabotažu.

Shvativši da Kremlj ne može da kontroliše ove mlade ljude uobičajenim metodama, FSB se vratio proverenim metodama, uključujući zastrašivanje i uznemiravanje.

Glavna poruka dokumentarca za mlade Ruse?

Ne razgovarajte ni sa kim ko pokušava da vas uvuče u nešto opasno, ili će uslediti oštra kazna.

Ovo nije prazno upozorenje. Kremlj je nedavno spustio granicu krivične odgovornosti na neverovatnih 14 godina. Od te dobi, deca osuđena za terorističke aktivnosti mogu biti poslata u zatvor na čak 20 godina.

Dokumentarac, koji je očigledno bio u pripremi nekoliko meseci, sudeći po snimcima snimljenim tokom leta, podržao je FSB.

Bezbednosne službe su dodelile dvojicu veterana državne bezbednosti da prenesu svoja upozorenja.

Izbor je bio otkrivajući. Umesto da se obrate veteranu domaće kontra-terorističke ili kontraobaveštajne službe kako bi naglasili pretnju koju predstavljaju radikalizovani mladi, FSB je odabrao Aleksandra Pereljigina, generala FSB-a, i Andreja Bezrukova, pukovnika SVR-a.

Pereljigin je imao jednu od najneprozirnijih karijera u FSB-u tokom 1990-ih i 2000-ih.

Počeo je u sovjetskom KGB-u, pružajući tehničku podršku za nadzorne operacije. Početkom 1990-ih služio je u moskovskom odeljenju FSB-a. Krajem decenije bio je bezbednosni savetnik gradonačelnika Moskve.

Ipak, umesto da se fokusira na bezbednost ruskog glavnog grada, Pereljigin je sve više bio zainteresovan za pitanja daleko izvan svog formalnog nadležnog područja – naročito za baltičke države – koristeći svoj položaj člana Vladine komisije za sunarodnike u inostranstvu.

Često je posećivao region, bio je optuživan od strane vlasti Letonije za mešanje u domaću politiku i odbijane su mu vize za ulazak u Letoniju i Estoniju.

U međuvremenu, uživao je u unosnim poslovima u biznisu – postajući značajan igrač na moskovskom tržištu nekretnina, a kasnije i zamenik generalnog direktora Norilsk Nikela, najvećeg svetskog proizvođača nikla i paladijuma.

Jedna stvar, međutim, ostala je dosledna tokom njegove duge karijere: kada je Pereljigin delovao u ime bezbednosnih službi, a ne svojih poslovnih interesa, njegov fokus je bio na inostranstvu, a ne na unutrašnjim pitanjima.

Izbor komentatora u programu sugeriše da je FSB nameravao da pošalje poruku ne samo domaćoj publici, već i inostranstvu.

Drugi obaveštajni oficir bio je Andrej Bezrukov. On je bivša „ilegala“ SVR-a, što znači da je delovao u inostranstvu kao agent pod lažnim identitetom.

Poznat u SAD kao Donald Hitfild, uhapšen je od strane FBI-ja 2010. godine i vraćen u Moskvu u razmeni zatvorenika.

Nakon razmene, Bezrukov je i dalje bio vrlo aktivan u operacijama SVR-a; njegova trenutna uloga uključuje nadgledanje „eksporta tehnološkog suvereniteta“ u velikoj ruskoj operaciji uticaja koja cilja Afriku i Indiju, promovišući ruska sajber rešenja kao zaštitu od zapadnog mešanja.

Kremlj ga je takođe podstakao da se „reinventiše“ kao ekspert za spoljnu politiku specijalizovan za SAD.

Poruka Bezrukova bila je najjezivija. Napao je rusku opoziciju u egzilu i zapadne obaveštajne službe, optužujući ih, u suštini, za podršku terorizmu u Rusiji, i otvoreno sugerisao povratak smrtnе kazne kao odmazdu za takve napade.

Za Bezrukova i njegove nalogodavce, pretnja očigledno dolazi izvan granica Rusije. Program je bio nešifrovana poruka da ruske državne bezbednosne agencije neće stati ni pred čim da se s njom bore.