„Ne prihvataju se zahtevi za odricanje od državljanstva, a istekli pasoši se ne obnavljaju“: Putin od januara sprema mere protiv Rusa u inostranstvu

Piskarjovljeva komisija formirana je u martu 2022. godine, odmah nakon početka ruske invazije punog obima na Ukrajinu, i od tada služi kao ključni instrument kojim Kremlj pravno legitimiše obračun s ruskim antiratnim pokretom kako unutar zemlje, tako i van njenih granica, ukazuju u analizi za Centar za evropske analize Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari koji i suosnivači Agentura.ru koji prate aktivnosti ruske tajne službe.

Sam Piskarjov je jedna od glavnih „udarnih pesnica“ Putina. Karijeru je započeo u tužilaštvu u Lenjingradskoj oblasti, Putinovoj bazi moći, pre nego što je sredinom 2000-ih prešao u Moskvu, gde je radio pod Aleksandrom Bastrikinom, bliskim Putinovim saveznikom i osnivačem Istražnog komiteta – sve moćnijeg represivnog tela zaduženog za sprovođenje pravnog progona protivnika i kritičara Kremlja.

Dve godine nakon aneksije Krima, Piskarjov je izabran u Državnu dumu kao član Vrhovnog saveta Putinove partije Jedinstvena Rusija.

Mere koje je predložio u suštini predstavljaju sveobuhvatnu suspenziju osnovnih građanskih prava i izričito su usmerene protiv velikog broja političkih emigranata koji su pobegli kako bi izmakli domašaju režima.

Reč je o sveobuhvatnoj strategiji osmišljenoj da uništi živote protivnika vlasti. Piskarjovljev spisak uključuje mere čiji je cilj da se emigrantima uništi ekonomska osnova.

Među njima su zabrana prodaje stanova ili automobila ostavljenih u Rusiji, zabrana pristupa državnim i opštinskim uslugama putem interneta, kao i zabrana korišćenja ruskih bankarskih usluga.

Nacrt zakona pogađa emigrante i na još temeljnijem nivou. Oduzima im pristup osnovnim državnim funkcijama, zabranjujući im sve vrste registracionih usluga, uključujući sklapanje braka (a, kako se čini, čak i registraciju smrti), kao i izdavanje bilo kakvih dokumenata.

Zahtevi za odricanje od ruskog državljanstva više se ne bi prihvatali, dok se istekli ruski pasoši ne bi obnavljali.

Emigranti bi takođe bili lišeni punomoći, čime bi bili potpuno odsečeni od bilo kakve pravne ili praktične kontrole nad svojim poslovima unutar Rusije.

Kremlj, izgleda, namerava da iskoristi sva sredstva koja su mu na raspolaganju kako bi dodatno otežao život svojim protivnicima u inostranstvu posežući čak za merama toliko sitničavim kao što je poništavanje vozačkih dozvola.

Grupa potencijalnih žrtava novog zakonodavstva obuhvata više od 1.100 osoba zvanično označenih kao „strani agenti“ (među njima i autore ovog teksta), kao i hiljade ljudi koji su privođeni ili hapšeni zbog „širenja lažnih vesti o ruskoj vojsci“, koji su protestovali protiv rata od februara 2022. godine, a zatim uspeli da napuste zemlju, kao i još hiljade Rusa koji i dalje učestvuju u antiratnim protestima u inostranstvu, ali su do sada bili pošteđeni zlobe Kremlja.

Ove mere su očigledno osmišljene da zastrašuju i uznemiravaju, a njihove mete biće namerno učinjene vidljivim. Jedna od odredbi predviđa formiranje crne liste osoba koje podležu novim ograničenjima. Spisak bi bio ustaknut na državnom sajtu.

Rusija ima dugu istoriju stavljanja na crne liste mnogih kategorija sopstvenih građana. U tom smislu, predložene mere podsećaju na sudbinu takozvanih „bivših ljudi“, odnosno lišenca („lišeni prava“), iz 1920-ih i 1930-ih godina.

Zvanično, pripadnicima nekadašnjih vladajućih klasa bila su samo oduzeta biračka prava. U stvarnosti, oni, zajedno sa svojim porodicama, bili su isključeni iz zapošljavanja, obrazovanja i javnog života u celini.

Razlika je u tome što je sovjetsko zakonodavstvo bilo usmereno na one koji su ostali unutar zemlje, dok je Piskarjovljev nacrt izričito usmeren na one koji su je napustili.

Jezik kojim se nacrt služi ostavlja vrlo malo prostora za kompromis: ne postoji nikakav poziv na povratak, ni pod kakvim uslovima, samo obećanje neprekidnog, nemilosrdnog pritiska.

Od početka invazije punog obima na Ukrajinu, Kremlj namerno predstavlja političke emigrante kao neprijateljske agente – pri čemu taj neprijatelj nije Ukrajina, već „kolektivni Zapad“, odnosno NATO.

Piskarjov je predložene mere opravdao tvrdnjom da je „tokom poslednjih pet godina zabeležen jasan porast politički motivisanih odbijanja izručenja, naročito od strane zemalja NATO-a“, dodajući da Zapad „aktivno koristi te begunce, koji zavise od njegove (zapadne) podrške, u svojim antiruskim aktivnostima”.

A sa takvim neprijateljima, poruka Kremlja izgleda jasna: može postojati samo potpuno uništenje.