Ispraćaj Džordža Buša starijeg

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U jesen 1992. godine, mnogo godina kasnije, saznalo se iz brojnih poverljivih obaveštajnih izvora da je Kosovo bilo samo mali korak od rata. Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Srbije, bio je spreman da donese odluku da se rat na Kosovu inskenira, kao rezultat razvoja u Srbiji i regionu. Rat u Bosni i Hercegovini, u smislu interesa Srba, gotovo je bio gotovo. Srpske snage su zauzele skoro 70 odsto teritorije i u pregovorima sa međunarodnom zajednicom, Srbi pokušavaju legalizovati rezultate rata. U Hrvatskoj su Srbi kontrolirali dugačak prostor od Knina do Slavonije. U Beogradu, u visokim političkim i akademskim krugovima, sve više se kaže da su nove granice srpske države, uključujući i najmanje 40 posto kosovske teritorije, morale biti zaokružene i legitimisane.
   Miloševiće će pretvoriti u cirkuske albansko-srpske razgovore o normalizaciji obrazovanja na albanskom jeziku, pod pokroviteljstvom Ženevske konferencije i njemačkog ambasadora Gerta Ahrensa. On će dovesti nove vojne i policijske snage na Kosovo u pripremi za eventualni rat. Ako se Albanci predomisle i odluče da odu na izbore 20. decembra, Milošević bi započeo rat na Kosovu kao „reakciju“ na „albanski ustanak“. U tom slučaju bi izbori bili odloženi i Milošević se pojavio kao politički pobednik. Kosovo bi iskusilo sudbinu Bosne. Ko zna kako bi se događaji odvijali.
   Albanci, međutim, nisu izašli na izbore, Milošević je ponovo pobedio. Četiri dana nakon pobede, Milošević iz zvaničnika američke ambasade će se upoznati sa porukom Bele kuće, koja će sada biti poznata kao „Božićna pretnja“. Rečeno je da će Amerika vojnički intervenisati na Kosovu ako Srbija počne rat.
   Na Kosovu 1992 godine se skoro svakodnevno održavane vojne vežbe, uključujući jedinice kopnene vojske I avijacije. Srpski general Miroslav Radmanović, koji je bio komandant Prištinskog korpusa, ne bi oklevao da javno objavljuje prijetnje nad Albancima i Zapadu ako podrži pokušaj Kosova za nezavisnost. Ali najgora stvar je bila tvrdnja Radmanovića da Beograd ima informacije da albansko ministarstvo odbrane vojno obučava 20.000 kosovara i da su dobro naoružane da pokrenu ustanak na Kosovu. Radmanovićeva izjava je upozorenje na opasan scenario i eventualno opravdanje u slučaju rata na Kosovu.
   Analiza sprovedena u Novembru i Decembru 1992 u Vašingtonu dovela je do jasnog zaključka: Preventivne mjere treba preduzeti kako bi se spriječilo izbijanje rata na Kosovu i Makedoniji.
   Kasnije se ispostavilo da najzaslužniji za predlog “Božićnu pretnju“ su bili Bob Frowick, William Montgomery, Marshal Harris, i na kraju Lawrence Eagleburger. Ambasador Frowick je dugo bio u regionu: Bio je prvi šef misije KEBS-a u Makedoniji 1992. godine, potom u Bosni, Albaniji i na kraju u Makedoniji tokom rata 2001. godine. Frowick će alarmirati međunarodne centre moći 1992 godine, da je verovatnoća rata u Makedoniji 50:50.
   Ovo je bila jednostrana pretnja SAD-a, pripremljena izvan NATO Pakta i bez konsultacija sa glavnim evropskim partnerima u Evropskoj uniji, u interesu očuvanja mira i stabilnosti u Evropi.
   Američki zvaničnici u to vrijeme su izjavili da je “Božićna pretnja“ rezultat analiza tadašnjih događaja na Kosovu, a s druge strane, Buš je na taj način želio preduprediti predsjednika Clintona, koji će dati prisegu u Januaru, u vezi rizika od rata na Kosovu i regionu. Postoje oni koji kažu da Bušovoj administraciji nije bilo tako teško da prosljiedi tu pridanost. U međuvremenu, Clintonova administracija nedvosmisleno podržava „pretnju“: državni sekretar Voren Christopher, Antoni Lejk, savetnik za nacionalnu bezbednost, ponovo će oživeti Bušovu poruku.
   Radi ovih činjenica, preminuli Predsjednik Bush stariji je ušao u istoriju kao najzaslužniji za sprečavanje opšteg rata na jugoistoku Evrope.

2. Netrpeljivost izmedju Trampovih i Klintonovih videla se i na ovom dogadjaju. Na crkvenoj ceremoniji odaje poslednje pocasti Dz.Busu 41. u prvom redu sedeli su predsednici sa suprugama, od Trampa do Kartera. Naravno Tramp je dosao poslednji, pozdravio se sa B.Obamom i njegovom suprugom Misle. I taman kad je Bil Klinton krenuo da pozdravi Trampa, ovaj se okrenuo i ignorisao ga. Hilari kao da je predosetila da ce ih Tramp ignorisati pa je cvrsto drzala glavu uspravno negledajuci ni levo ni desno.
   Sudeci prema netrpeljivosti trampovih i klintonovih tesko ce od januuara ici kohabitacija izmedju republikanaca i demokrata, ako Hilari Klinton i dalje zadrzava liderstvo u Demokratskoj stranci. A, posle smrti Dz.Buusa 41. vise nema nikakve suumnje da ce liderstvo u Republikanskoj stranci apsolutno preuzeti Donald Tramp.