Foto: EPA-EFE/ANDREW HARNIK / POOL

Bivši predsednici SAD Džimi Karter, Bil Klinton i Barak Obama pridružili su se aktuelnom predsedniku Donaldu Trampu na službi u Nacionalnoj katedrali.

Ipak, nijedan od njih nije održao govor. Od Buša starijeg se, između ostalih, oprostio Džordž Buš mlađi, sin pokojnog predsednika i 43. predsednik SAD, preneo je Glas Amerike. „Naučio nas je da je javna služba plemenita i neophodna. Dao je svoj ogromni kapacitet“, rekao je Buš mlađi koji se na kraju govora zaplakao i svog oca nazvao izuzetnim čovekom. Tramp je prethodno tvitovao o Džordžu Bušu starijem. „Radujem se što ću biti uz porodicu Buš. Ovo nije sahrana, već proslava za sjajnog čoveka čiji je život bio dug i vredan poštovanja“, napisao je Tramp na Tviteru.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, britaski princ Čarls, jordanski kralj Abdulah i poljski predsednik Andžej Duda su među stranim zvaničnicima koji su prisustvovali službi u Nacionalnoj katedrali. Bivši kanadski premijer Brajan Malruni, bivši američki senator Alan Simpson i istoričar Džon Mičam – Bušov biograf, održali su govore uz Džordža Buša mlađeg. Kovčeg sa telom Džordža Buša starijeg je prethodno u povorci vozila prevezen sa Kapitol hila. Kovčeg je bio izložen u rotundi Kongresa od ponedeljka i hiljade građana su odale poštu bivšem predsedniku.

Posebno je bio dirljiv momenat kada je poštu došao da oda 95-godišnji bivši senator Bob Dol, koji je došao da se poslednji put pozdravi sa svojim republikanskim kolegom i ratnim veteranom. Posle službe u Nacionalnoj katedrali kovčeg sa telom Džordža Buša starijeg prebačen je u vazdušnu bazu Endrjuz i avionom prevezen u Hjuston u Teksasu gde će sutra biti sahrana. Biće sahranjen u u kompleksu predsedničke biblioteke i muzeja u okviru Univerziteta A&M u Teksasu, pored svoje supruge Barbare Buš, koja je preminula u aprilu ove godine. Otkad je preminuo u petak, u 94. godini,

Džodrža Buša starijeg se svi sećaju po herojstvu koje je pokazao kao mornarički pilot u Drugom svetskom ratu, potom po tome kako je vodio svetsku politiku u trenutku raspada Sovjetskog saveza, po učešću u ujedinjenju Nemačke 1990. i po ljubaznosti i civilizovanosti koju je pokazivao i u privatnom i javnom životu. U SAD je 5. decembar proglašen danom žalosti.