Šta nam govori nominacija Majkla Janga za ambasadora SAD u Srbiji?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nominovao je Majkla Janga iz Jute za ambasadora SAD u Srbiji, objavila je Bela kuća. Postavlja se pitanje, da li nominacija Janga oslikava promenu u politici Sjedinjenih država prema regionu, kao što je to najavljeno u izveštaju Stejt departmenta o Zapadnom Balkanu?

Majkl Jang je diplomirao na Univerzitetu Brigam Jang, a doktorirao pravo na prestižnom Pravnom fakultetu Univerziteta Harvard. Ekspert je za međunarodno pravo i diplomatiju. Tokom administracije predsednika Džordža Buša Starijeg, Jang je obavljao visoke funkcije u Stejt departmentu.

Učestvovao je u ključnim pregovorima o ujedinjenju Nemačke, kreiranju trgovinskog sporazuma NAFTA, kao i u razgovorima koji su doveli do osnivanja Svetske trgovinske organizacije (STO). Takođe je predsedavao Komisijom SAD za međunarodnu versku slobodu, a služio je i kao predsednik tri velika američka univerziteta.

Član je Saveta za spoljne odnose (CFR), a njegova pozicija u Beogradu čeka zvaničnu potvrdu američkog Senata.

Ovu nominaciju nužno je posmatrati u kontekstu nove strategije Stejt departmenta koja je predstavljena u izveštaju u kom se navodi da SAD odustaju od politike izgradnje država i intervencionizma na Zapadnom Balkanu i okreću se saradnji.

Pored regionalne stabilnosti, suzbijanja zlonamernog uticaja Rusije i Kine i jačanja ekonomske i trgovinske saradnje, u izveštaju se kao ključni prioriteti navode i ulaganja u energetiku i infrastrukturu, borba protiv organizovanog kriminala i jačanje bezbednosne saradnje. Ističe se da nerešeni sporovi i dugotrajne podele podrivaju regionalnu stabilnost, čime se stabilnost regiona nameće kao primarni cilj aktuelne američke administracije.

Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, kaže za Danas da je nominacija Majkla Janga za potencijalnog američkog ambasadora u Srbiji dolazi u veoma specifičnom momentu i deo je šireg paketa nominacija za naš region, ističući da je posebno zanimljivo to što u ovom talasu niko nije nominovan za poziciju u Prištini.

“Ovakav potez Vašingtona jasno pokazuje da je Amerika odlučila da ovaj prostor više ne drži u nekoj vrsti institucionalnog vakuuma. Bela kuća sada šalje ljude čiji je primarni zadatak sprovođenje nove spoljnopolitičke linije Trampove administracije na Zapadnom Balkanu. Ova politika je precizno definisana u dokumentu koji je nedavno objavio Stejt department pod naslovom „United States Policy to Promote Regional Stability and Prosperity in the Western Balkans“ (Politika Sjedinjenih Država za promovisanje regionalne stabilnosti i prosperiteta na Zapadnom Balkanu). Iz samog naziva ove strategije potpuno je jasno da je stabilnost primarni i glavni cilj”, objašnjava Cvetićanin.

Za razliku od administracije Džozefa Bajdena, ali i mnogih prethodnih administracija, kako objašnjava naš sagovornik, Trampova administracija očigledno odustaje od koncepata forsiranja demokratije po svaku cenu ili takozvane „izgradnje država“, što je ranije bio slučaj u Bosni i Hercegovini. On ističe da je umesto toga, fokus pomeren na pragmatične, tehnokratske ciljeve i institucionalnu stabilizaciju regiona.

U praksi, kako navodi, to znači da će prioriteti SAD na ovom prostoru biti stabilizacija energetskog sektora, posebno u kontekstu NIS-a i gasnog interkonektora koji se gradi iz Hrvatske ka Bosni i Hercegovini, ekonomske investicije, koje će služiti kao neka vrsta finansijske „šargarepe“ za region, i pariranje konkurentnim silama, odnosno jačanje ekonomskog prisustva Amerike kako bi se efikasno pariralo uticaju drugih velikih sila na Balkanu, prvenstveno Kini i Rusiji.

Dodaje da se ne može isključiti ni mogućnost da će naš region biti deo šireg paketa u direktnim pregovorima koji predstoje između Vašingtona i Moskve.

“S obzirom na promenu prioriteta i stavljanje stabilnosti u prvi plan, izbor Majkla Janga je potpuno logičan. Reč je o tehnokratskom postavljenju, a Janga možemo najbolje opisati kao uspešnog institucionalnog pregovarača”, poručuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, Jang ispunjava nekoliko ključnih kriterijuma važnih za novu administraciju.

Pre svega, Jang nije kontroverzna politička ličnost, nije ideološki simbol MAGA pokreta, niti je povezan sa unutrašnjim partijskim sukobima u SAD, zbog čega se očekuje da relativno jednostavno prođe saslušanje i potvrdu pred Senatom.

Cvetićanin ističe da činjenica da je uspešno upravljao velikim univerzitetima potvrđuje da je reč o čoveku koji zna kako funkcionišu veliki sistemi i institucije, dok je prvi deo njegove karijere vezan za Stejt department, što mu daje neophodno iskustvo u međunarodnim poslovima.

“Važno je naglasiti da Jang nije karijerni diplomata, ali isto tako nije ni čovek za takozvane „specijalne operacije“ na terenu, kakvi su svojevremeno bili Kristofer Hil ili Vilijam Montgomeri. To je potpuno drugačiji profil i jasna poruka da Amerika na Zapadnom Balkanu želi mir i stabilnost, kako je ovdašnja otvorena pitanja ne bi odvlačila od mnogo većih globalnih strateških prioriteta, poput Bliskog i Dalekog istoka. Kada je reč o proceduri i dinamici, realno je očekivati da će se saslušanje pred Senatom obaviti tokom leta, dok bi zvanična potvrda imenovanja mogla da usledi na jesen. Ukoliko sve protekne po planu, dolazak novog američkog ambasadora u Beograd možemo očekivati do kraja ove godine, najverovatnije već tokom novembra”, zaključuje.

S druge strane, Mijat Kostić, istraživač Novog trećeg puta, kaže za Danas da imenovanje Majkla Janga za ambasadora SAD u Srbiji predstavlja pre svega signal kontinuiteta američke politike prema regionu, a ne najavu značajnijih promena kursa.

“Reč je o karijernom diplomati sa više od tri decenije iskustva u Stejt departmentu, gde je obavljao niz visokih funkcija. Tokom karijere učestvovao je u radu na nekim od najvažnijih spoljnopolitičkih procesa američke diplomatije, uključujući pregovore o Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini (NAFTA), procesu nemačkog ujedinjenja nakon završetka Hladnog rata, kao i aktivnostima povezanih sa osnivanjem Svetske trgovinske organizacije. Obavljao je dužnosti zamenika pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, visokog zvaničnika Biroa za demokratiju, ljudska prava i rad, kao i predsedavajućeg američke Komisije za međunarodne verske slobode. Njegovo iskustvo obuhvata Evropu, Bliski istok i Aziju, kao i pitanja bezbednosti, ljudskih prava, verskih sloboda, međunarodne trgovine i upravljanja krizama, što ukazuje da Vašington Zapadni Balkan i dalje posmatra kao deo šire evropske i globalne strateške slike”, navodi Kostić.

On dodaje da je to u skladu i sa najnovijim američkim izveštajem o Zapadnom Balkanu, koji potvrđuje da bez obzira na smenu administracija ostaju nepromenjeni ključni strateški ciljevi SAD u regionu, među kojima su očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, podrška institucijama uspostavljenim Dejtonskim mirovnim sporazumom, nastavkom angažmana kroz misiju KFOR na Kosovu i podrška dijalogu Beograda i Prištine.

Istovremeno, naš sagovornik ukazuje da izveštaj Stejt departmenta naglašava potrebu suzbijanja ruskog i kineskog uticaja u regionu, jačanja energetske bezbednosti, demokratskih institucija i evropskih integracija.

“Zbog toga izbor diplomate sa bogatim iskustvom u evropskim, bezbednosnim i međunarodnim pitanjima sugeriše da će američka politika prema Srbiji i regionu ostati zasnovana na dugoročnim prioritetima koji su prisutni još od vremena administracija republikanskih i demokratskih predsednika, bez obzira na političke promene u Vašingtonu”, zaključuje Kostić.