Tramp postavio Rusa u Stejt department: Ko je Konstantin Sokolov, koji je donirao za balsku salu, ali je ključan je za drugi projekat SAD?

Sokolov je bio jedan od 36 donatora, među kojima je bilo 21 preduzeće i 15 pojedinaca i porodičnih fondacija, za koje je Donald Tramp rekao da su ukupno doprineli sa više od 350 miliona dolara za projekat izgradnje balske sale.

Dve trećine korporativnih donatora od tada su dobile državne ugovore, prema istraživanju organizacije Public Citizen, koja prati rad vlade.

Nekoliko pojedinačnih donatora dobilo je visoke savetničke funkcije ili politička imenovanja, uključujući Bendžamina Leona mlađeg, kubansko-američkog magnata iz zdravstvenog sektora, koji je nakon donacije za balsku salu imenovan za ambasadora SAD u Španiji, kao i Harolda Hama, 80-godišnjeg naftnog biznismena iz Oklahome, koji je uspešno izborio poreske olakšice za svoju kompaniju i pomogao u oblikovanju Trampove energetske politike.

Sokolov je najnoviji donator balske sale koji je dobio položaj u vladi. Iznos njegove donacije nije objavljen. Pre toga nije imao nikakvu funkciju u državnoj upravi.

Prema evidenciji o finansiranju kampanja, Sokolov je tokom drugog Trampovog mandata donirao više od 12 miliona dolara republikanskim kampanjama i političkim grupama, uključujući 11 miliona dolara predsedničkom super PAC fondu MAGA Inc. i 443.000 dolara Republikanskom nacionalnom komitetu.

Ranije je bio skromni donator Baraka Obame i uplatio je 3.600 dolara za Obaminu predsedničku kampanju 2008. godine.

Sokolov je odbio zahtev Gardijana za intervju i nije odgovorio na detaljan spisak pitanja o svom imenovanju. Bela kuća je pitanja uputila Stejt departmentu.

Fond Tripp+ Enterprise Fund, čiji je Sokolov osnivač i predsednik, dobio je ime po Trampovom planu za međunarodni mir i prosperitet, trgovinskom koridoru dugom 43 kilometra koji prolazi kroz južnu Jermeniju i Azerbejdžan.

Portparol Stejt departmenta rekao je da je fond od 201 milion dolara ovlašćen da daje zajmove, ulaže kapital i dodeljuje grantove za razvoj strateškog privatnog sektora na južnom Kavkazu i u Centralnoj Aziji, uključujući Jermeniju, Azerbejdžan, Gruziju, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens je tokom posete jermenskoj prestonici Jerevanu u februaru opisao fond Tripp+ kao deo „istorijske transformacije“ koja će „otvoriti potpuno novi svet trgovine, tranzita i energetskih tokova“.

Kada su državni sekretar Marko Rubio i jermenski ministar spoljnih poslova Ararat Mirzojan krajem maja potpisali sporazum o ekonomiji i bezbednosti Tripp, Mirzojan je novinarima rekao da „postavljaju temelje za takvu ekonomsku saradnju koja omogućava Jermenima da zarađuju i pronađu prosperitet, a Amerikancima da učine isto“.

Nije potpuno jasno na koji način bi Sokolov ili Sjedinjene Države mogli imati koristi od ovog fonda, niti da li će on primati naknadu za svoju ulogu, ali Sokolov je veliki akcionar najveće jermenske telekomunikacione kompanije Viva Armenia i obavlja funkcije povezane sa konzorcijumom Northern Pillar Energy, inicijativom za čistu energiju i podvodni optički kabl koji povezuje Evropu i Afriku, kao i predsednik je kompanije Pelagos Data Centres, prema njegovoj ličnoj internet stranici.

Takođe je osnivač kompanije IJS Investments, privatne investicione firme sa sedištem u Čikagu koja se specijalizuje za „energiju i telekomunikacije spremne za budućnost“, kao i firme Gotthard Investment AG iz Ciriha, usmerene na finansijske usluge, energetiku i globalne nekretnine.

Portparol Stejt departmenta rekao je da će fond poštovati važeće zakonske obaveze, uključujući godišnje izveštavanje i nezavisne revizije radi obezbeđivanja transparentnosti i odgovornosti, kao i pravila o dodeli grantova, uključujući zahteve u vezi sa sukobom interesa.

Četvoro stručnjaka za američku spoljnu pomoć reklo je da je uobičajeno da Bela kuća bira upravne odbore američkih razvojnih fondova.

Imenovani su često imali veze sa američkom administracijom, rekao je Don Nis, bivši programski službenik za američke razvojne fondove u istočnoj Evropi, kao i kulturne ili poslovne veze relevantne za određeni fond.

„Nije nerazumno da se politički povezani ljudi uključe“, rekao je Nis. „Problem nastaje kada ti politički povezani ljudi nemaju stručnost u investicionom bankarstvu, privatnom kapitalu ili oblastima povezanim sa vrstama ulaganja kojima će se baviti“.

SAD su od 1989. godine vodile 13 razvojnih fondova, kada je Kongres odobrio 300 miliona dolara za ulaganja u Mađarsku i Poljsku nakon pada Sovjetskog Saveza. Tri godine kasnije Kongres je ovlastio izvršnu vlast da osniva nove razvojne fondove u bilo kojoj istočnoevropskoj državi. Fond Tripp+ osnovan je upravo na osnovu tog postsovjetskog zakonodavstva.

Trampova administracija zatražila je od Kongresa da proširi ovlašćenja za osnivanje ovakvih fondova bilo gde u svetu, prema zahtevu za budžet za 2027. godinu.

Postoje naznake da bi sredstva fonda Sokolova mogla biti povećana. Džeremi Levin, visoki zvaničnik Stejt departmenta za spoljnu pomoć, rekao je Savetu za spoljne odnose u aprilu da je agencija obezbedila 400 miliona dolara za fond Tripp+.

„Mislim da je to jedan od mnogih test primera načina na koji pokušavamo da preusmerimo spoljnu pomoć, posebno u oblasti ekonomskih investicija“, rekao je Levin.

Ko je Konstantin Sokolov?

Konstantin Sokolov se više od 20 godina bavi investiranjem, uključujući multinacionalne infrastrukturne i telekomunikacione projekte. Njegova biografija takođe navodi iskustvo u pružanju strateških saveta vladama i velikim kompanijama.

Drugi bivši rukovodilac USAID-a rekao je da su mnogi bogati politički donatori ranije upravljali odborima američkih razvojnih fondova – uključujući osnivača privatne investicione kompanije Majkla Granofa, velikog demokratskog donatora, kojeg je predsednik Bil Klinton devedesetih imenovao za predsednika Albansko-američkog razvojnog fonda.

Na pitanje o Sokolovu, on je rekao: „Pitanje je: da li on ima mogućnost da lično profitira od investicionih odluka? Odgovor bi trebalo da bude ne“.

Trampova administracija je već preduzela do sada nezabeležene korake u produbljivanju odnosa sa Jermenijom, nakon što je Bela kuća pomogla u posredovanju mirovnog sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana prošlog avgusta. Tom prilikom je obećano 9 milijardi dolara za razvoj nuklearnog energetskog sektora, a vladi Jermenije prodati američki izviđački dronovi u vrednosti od 11 miliona dolara, što predstavlja prvu prodaju američke vojne tehnologije toj zemlji u istoriji.

Korporacija za razvojne finansije SAD (DFC), državna investiciona institucija koju vodi Ben Blek, naslednik privatnog investicionog kapitala, takođe je najavila planove za osnivanje kompanije „Tripp Development Company“ koja bi gradila železnice i drugu infrastrukturu duž predložene rute koja povezuje Azerbejdžan sa njegovom spornom enklavom Nahičevan, kao i Jermenijom i Turskom.

Sokolovljevo imenovanje na čelo fonda Tripp+ Enterprise Fund predstavlja najnoviji pokazatelj američke posvećenosti razvoju strateškog koridora koji povezuje zapadnu Aziju sa Evropom.

Na sajtu konstantinsokolov.com piše da je Sokolov preduzetnik, investitor u oblasti privatnog kapitala i filantrop, sa iskustvom u vođenju transformativnih projekata kritične infrastrukture u sektorima telekomunikacija, energetike i finansijskih usluga.

Ruski preduzetnik po rođenju i investitor u oblasti privatnog kapitala, čija je karijera započela na Poslovnoj školi Univerziteta u Čikagu, uzvratio je zahvalnost donacijom Univerzitetu od 100 miliona dolara, pisao je prošle godine Čikago Tribjun.

„Chicago Booth je odigrao veoma važnu ulogu u mom životu“, rekao je Sokolov tada za Tribune. „Poslovna škola bila je temelj mog profesionalnog uspeha, a zatim i mog uspeha kao preduzetnika“.

Osnivač kompanije IJS Investments, privatnog investicionog fonda sa sedištem u Čikagu koji se fokusira na telekomunikacije, energetiku i finansijsku infrastrukturu, Sokolov je učestvovao u projektima koji uključuju najveću kompaniju za mobilne komunikacije u Jermeniji i konzorcijum za čistu energiju koji povezuje solarnu energiju iz Maroka sa Evropom.

Odrastao je skromno sa majkom koja je bila akademska radnica, u ruskoj jevrejskoj porodici. Živeo je u stanu od oko 18,5 kvadratnih metara u Sankt Peterburgu tokom poslednjih godina Sovjetskog Saveza. Sokolov je težio boljem životu i uspešnoj karijeri.

„Bukvalno nismo imali ništa“, rekao je Sokolov.

Padom Sovjetskog Saveza 1991. godine, obrazovne i profesionalne mogućnosti otvorile su Sokolovu novi svet. Nakon što je stekao master diplomu iz matematike i računarstva na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu, Sokolov je 1997. godine, sa 21 godinom, emigrirao u Kolumbus u saveznoj državi Ohajo, kako bi radio u maloj telekomunikacionoj kompaniji.

Ta kompanija je ubrzo kupljena od strane Qwest Communications, brzo rastućeg telekomunikacionog giganta sa sedištem u Denveru, koji je danas deo kompanije Lumen. Sokolov se 1999. godine preselio u Denver.