Istorija begunaca u Americi – pravda kao spora i (ne)dostižna kategorija

„Uhvatili smo ga“, rekao je novinarima guverner Jute Spenser Koks. Čovek koji stoji iza ubistva konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka, koje je paralisalo i zaprepastilo Ameriku je Tajler Robinson, rodom iz Jute, elektrotehničarski pripravnik, koji će formalno biti optužen u utorak.

Direktor FBI-ja Kaš Patel rekao je novinarima da je radijus zločina bio veliki, ali da je brzo obrađen i da su pronađeni forenzički dokazi, kao i da su prvi federalni agenti stigli na lice mesta oko 16 minuta nakon što je Kirk upucan. Osumnjičeni je priveden u 22 časa po lokalnom vremenu, okončavajući 33-časovnu potragu.

Sa druge strane, neki zločini počinjeni u Americi na epilog su čekali kao na večnost, a neki nisu nikada ni obznanjeni, niti su oni koji su ih počinili ikada izašli pred lice pravde.

Iako ne postoji zvanična definicija „najduži američki begunac“ zbog varijacija u načinu merenja vremena i različitih lista agencija za sprovođenje zakona, nekoliko pojedinaca je izbegavalo hapšenje decenijama, piše N1.

Portorikanski borac za nezavisnost

Viktor Manuel Gerena je proveo najduže vreme na FBI listi: više od 32 godine. Godine 1983, Gerena, član portorikanske nacionalističke grupe Los Mačeteros, poznate i kao Boricua Popular Army, tajne portorikanske militantne organizacije koju je osnovao Filiberto Oheda Rios, poznat po borbi za nezavisnost Portorika od Sjedinjenih Država, navodno je ukrao oko sedam miliona dolara iz objekta Vels Fargo u Konektikatu, a taj događaj se poklopio sa rođendanom portorikanskog nacionaliste Pedra Albizua Kamposa.

Grupa je imala za cilj da finansira pokret za nezavisnost na različite načine, uključujući i pljačku iz 1983. godine, koja je nosila šifrovani naziv „Beli orao“. Grupa je navela da je deo novca od pljačke kompanije korišćen za podršku siromašnim zajednicama u Portoriku obezbeđivanjem obrazovanja, hrane, odeće i smeštaja. Uklonjen je sa liste 2016. godine, iako nikada nije uhapšen.

Teodor Konrad i Leonard Fristo

Teodor Džon Konrad je izbegavao pravdu 52 godine, što ga čini jednim od begunaca koji su najduže bili na slobodi, a čiji je slučaj zatvoren. Godine 1969, Konrad je ukrao 215.000 dolara (ekvivalentno blizu dva miliona dolara danas) iz banke u Klivlendu, Ohajo, gde je radio kao blagajnik. Živeo je pod lažnim imenom Tomas Randele u Masačusetsu, priznajući svoj pravi identitet porodici neposredno pre nego što je umro 2021. godine. Vlasti su potvrdile njegov identitet kasnije te godine.

Najduže zabeleženo bekstvo ponovo uhvaćenog zatvorenika bilo je bekstvo Leonarda T. Fristoa koji je pobegao iz državnog zatvora Nevade, u Karson Sitiju 15. decembra 1923. Fristo je otkrio da je osuđen za ubistvo dva zamenika šerifa 1920. godine i da je „pobegao iz državnog zatvora tri godine kasnije dok je služio doživotnu kaznu“, nakon što ga je prijavila snaja zbog remećenja javnog reda i mira nakon porodične svađe 15. novembra 1969. u Komptonu, u Kaliforniji.

Do tada je Leonard već skoro 46 godina bio na slobodi pod imenom Klod R. Vilis. Nakon što je uhvaćen i osuđen (imao 77 godina) izjavio je da želi da se „vrati tamo i završi sa tim“. Iz priloženog teško da je to zaista mislio, jedva krećući se, potpuno sed, dok mu je nekoliko zamenika šerifa pomagalo da ustane dok su ga zvali „tata“.

Begunci sa nepoznatom sudbinom i „Bekstvo iz Alkatraza“

Možda i najpoznatije bekstvo je ovekovečeno na filmskom platnu, klasik iz 1979. godine „Bekstvo iz Alkatraza“, sa Klintom Istvudom kao Frenkom Morisom u glavnoj ulozi, koji dramatizuje istinitu priču o bekstvu Morisa i braće Anglin. Film je zasnovan na stvarnom bekstvu iz Alkatraza koje se dogodilo 1962. godine. Baš kao i u filmu, sudbina trojice muškaraca nikada nije definitivno utvrđena, dok četvrti zatvorenik Alen Vest, nije uspeo da pobegne.

Frenk Moris, rodom iz Vašingtona, sa koeficijentom inteligencije od 133, domišljati pljačkaš banaka sa istorijom bekstva iz drugih zatvora, prebačen je u Alkatraz, gde smišlja zamršen plan za bekstvo iz zatvora, koji se nalazi na ostrvu u ledenim vodama zaliva San Franciska. Regrutuje braću Džona i Klarensa Anglina, poznatih po tome što su tihi i lukavi.

Tokom meseci pažljivog planiranja i rada, trojac koristi improvizovane alate kako bi proširio ventilacione kanale u svojim ćelijama. Kako bi prevarili stražare tokom noćnih provera, pravili su realistične lutke glave od papije-mašea, boje i prave kose, koje su stavljali u krevete. Napravili su i improvizovani splav na naduvavanje i prsluke za spasavanje od ukradenih kabanica.

Federalni istražni biro (FBI) i lokalni službenici za sprovođenje zakona pratili su stotine tragova u narednim godinama, ali nikada nisu pronađeni konačni dokazi o sudbini Morisa i Anglin. Godine 1979, FBI je zvanično zaključio, na osnovu posrednih dokaza i mišljenja stručnjaka, da su se trojica zatvorenika verovatno udavila u vodama zaliva San Franciska dok su pokušavali da stignu do kopna.

Slučaj je i dalje otvoren i aktivan, a Moris i braća Anglin će ostati na listi traženih do 2026. i 2031. godine. Brojne teorije o sudbini trojice begunaca, koje se veoma razlikuju po verovatnoći, predložile su vlasti, novinari, članovi porodica i amateri entuzijasti, a posredni i materijalni dokazi se i dalje pojavljuju, podstičući debate o tome da li su zatvorenici možda preživeli bekstvo.

Donald Veb i Kristofer Dorner

Donald Judžin Veb bio je profesionalni kriminalac koji je ubio šefa policije u Pensilvaniji 1980. godine. To je bilo tek drugo ubistvo u skoro 150-godišnjoj istoriji grada; prvo ubistvo se dogodilo 1842. godine. Nakon više od 18 godina na listi, 14. septembra 1999. godine, Veb je proglašen za begunca sa najdužim stažem na listi deset najtraženijih FBI-ja, nadmašivši prethodni rekord koji je držao Čarls Li Heron.

Bio je na listi najtraženijih FBI-ja skoro 26 godina pre nego što je uklonjen sa liste 2007. Tri godine kasnije na listi ga je pretekao gorespomenuti Gerena. Njegova sudbina bila je misterija do 2018. godine, kada je njegova supruga otkrila da je umro od moždanog udara i da je sahranjen na njihovom imanju u Masačusetsu.

U novije vreme veliki odjek imala je potera za Kristoferom Dornerom u nekoliko kalifornijskih okriuga. Iako je bila neuporedivno kraća od gore navedenih, i uspešna, imala je daleko tragičnije konsekvence.

Bivši službenik Policijske uprave Los Anđelesa je počev od 3. februara 2013. godine, počinio niz ubistava protiv svojih kolega u okruzima Orindž, Los Anđeles, Riversajd i San Bernardino u američkoj državi Kaliforniji. Žrtve su bili policajci i ćerka penzionisanog kapetana policije.

Dorner je ubio četiri osobe i ranio još tri, da bi ga 12. februara, policija opkolila u kolibi u šumi koja je zapaljena, gde je izvršio samoubistvo nakon pucnjave sa zamenicima šerifa okruga San Bernardino u istoimenim planinama.

Beleška na njegovoj Fejsbuk stranici, u kojoj govori o svojoj istoriji, motivacijama i planovima, post od 11.000 reči koji je proglasio nekonvencionalno i asimetrično ratovanje protiv policije Los Anđelesa, njihovih porodica i njihovih saradnika, postao je u javnosti poznat kao „manifest“, u kojem je zahtevao da policijsko odeljenje prizna da je otpušten zbog odmazde zbog izveštavanja o prekomernoj upotrebi sile. Napisao je: „Neću biti živ da ne vidim svoje ime očišćeno. O tome se radi, o mom imenu.“

Takođe je zamolio novinare da traže „istinu“, ukazujući na konkretne pravce istrage koje treba da slede prema Zakonu o slobodi informacija.

Vlasti su ponudile nagradu od milion dolara za informacije koje bi dovele do hvatanja Dornera, i po prvi put su nečiji postupci opisani kao oblik domaćeg terorizma. Pošto se verovalo da se Dorner krije negde u planinama San Bernardino, bespilotna letelica je raspoređena kako bi pomogla u potrazi iz vazduha zbog strahova da će se uputiti ka meksičkoj granici.

Policija je izvršila raciju u hotelu u Tihuani, u Meksiku, na osnovu dojave da se Dorner tamo nalazi. Vlasti su takođe otkrile snimak nadzorne kamere na kojem se vidi kako Dorner kupuje opremu za ronjenje u prodavnici sportske opreme u Torensu. Dana 12. februara, zamenici šerifskog odeljenja okruga San Bernardino reagovali su na prijavu o krađi belog Dodž kamioneta, počevši da traže vozilo.

Policajci iz brojnih agencija jurili su Dornera do kolibe u blizini jezera Big Ber, da bi Dorner otvorio vatru na dva policajca, pogodivši obojicu. Policajci su helikopterom prebačeni u Univerzitetski medicinski centar Loma Linda, gde je jedan detektiv proglašen mrtvim.

Policija je prvobitno pokušala da natera Dornera da izađe iz kabine upotrebom suzavca, da bi nakon što Dorner nije odgovorio, upotrebila vozilo za rušenje kako bi srušila većinu zidova zgrade. Zatim su ispalili pirotehničke kanistere sa suzavcem u kabinu, što je rezultiralo požarom.

Ubrzo nakon toga, iz kabine se čuo jedan pucanj. Istražitelji za sprovođenje zakona kasnije su imali oprečna misljenja da li je bilo opravdano koristiti pirotehničke uređaje umesto da se čeka Dornerov izlazak iz kolibe.

Nakon ovog slučaja postojali su onlajn protesti protiv policije Los Anđelesa, kao i ispred sedišta odeljenja 16. februara 2013. godine. Demonstranti su izjavili da se protive načinu na koji je postupljeno sa Dornerovim otpuštanjem, pucanju na civile od strane policije Los Anđelesa tokom potrage i taktici koja je dovela do požara u kolibi u kojoj se Dorner krio.