Istraživanje o odnosu država prema međunarodnom pravu: SAD među „otpadnicima“

… prema istraživanju koje je predstavio Dejvid Miliband, predsednik Međunarodnog odbora za spasavanje i bivši britanski šef diplomatije. Istraživanje pokazuje da Kanada, Nemačka i Ujedinjene nacije najčešće imaju dobar međunarodni uticaj.

Miliband navodi da je u međunarodnim odnosima sada novo doba nekažnjivosti u kojem ratni zločini i napadi na humanitarne radnike obično prolaze bez posledica po onih koji ih čine.

Miliband tvrdi da je dugo odstupanje liberalne demokratije dovelo do nove podele u kojoj se neke države pridržavaju pravila koja su ustanovljena nakon Drugog svetskog rata, a druge države smatraju da je to međunarodno pravo „za naivčine.

Kako je rekao, „slika predsednika Rusije Vladimira Putina i krunisanog saudijskog princa Bin Salmana kako se ortački pozdravljaju – ‘baci pet’ – na samitu G20 u Buenos Ajresu novembra prošle godine, sumira taj novi poredak u kojem su domaći protivnici mrtvi, a strani politički interesi izvan međunarodnog prava“.

U istraživanju, koje je sproveo Ipsos Mori, na zahtev Političkog instituta Kraljevskog koledža u Londonu, učestvovalo je 17.000 odraslih u 24 države. Rezultati pokazuju da je Iran prvi među zemljama koje radije koristi svoj uticaj da čine loše. Ukupno 31 odsto ispitanika smatra da za Iranom sledi Izrael, potom Rusija i Saudijska Arabija za koje se izjasnilo 25 odsto ispitanika i na kraju Sjedinjene Države sa 22 odsto.

Globalno gledano, Kanada (37 odsto), UN (35 odsto) i Nemačka (32 odsto) viđene su kao zemlje koje se svim snagama trude da svoj uticaj iskoriste za dobro. Iako veliki broj ispitanika Sjedinjene Države vidi kao državu koja u poslednjih 10 godina ide unazad, 17 odsto kaže da će SAD sada verovatnije koristiti svoj uticaj za dobro više nego Rusija (13 odsto), Izrael (10 odsto), Saudijska Arabija (devet odsto) i Iran (sedam odsto).

Najviše ispitanika iz Britanije, potom iz Švedske (50 odsto), Mađarske (46odsto) i Južne Afrike (43 odsto) smatra da bi izveštaji o ljudskim pravima trebalo da budu važan faktor koji će definisati odnose sa drugim zemljama.

Više od 36 odsto ljudi širom sveta smatra da bi njihova zemlja trebalo da trguje samo sa zemljama sa dobrim izveštajima o ljudskim pravima čak iako to ugrožava njihovu ekonomiju, dok 33 odsto smatra da bi država trebalo da trguje sa svakom zemljom ako će to doprineti ekonomiji.

Globalno, polovina ispitanika (53 odsto) smatra da bi vojska njihove zemlje uvek trebalo da izbegava civilne žrtve i da to bude ispred nacionalnih interesa. Nekih 14 odsto ne misli tako. Ukupno 51 odsto kaže da zemlje treba da intervenišu kako bi zaustavile ratne zločine, čak i ako to narušava suverenitet.

Miliband ističe, prenosi Gardijan, da „ankete pokazuju da širom sveta veliki broj ljudi traži predanost ljudskim pravima i globalnom angažmanu. Međutim, upečatljivo je da se smatra da su SAD „spuštene na nivo Rusije kao globalna napast“. Britanija, kako tvrdi Miliband, je na raskrsnici zbog dva faktora: podele unutar zapadnog saveza i posledica Bregzita.

„Britaniji je potreban međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Bila bi tragedija ako Amerika odluči suprotno. Ne možemo dozvoliti svet koji je mreža nacionalnih tvrđava, posebno u vreme kada nas Bregzit odvaja od prirodnih saveznika i ruši vlastiti politički poredak“.