Analiza lokalnih izbora u SAD: Pitanje visoke cene svakodnevnog života i kritika Trampa doneli pobedu demokratama

U Njujorku, Zohran Mamdani, 34-godišnji demokratski socijalista, pobedio je na izborima za gradonačelnika, zaokruživši ogroman, neočekivani uspon. A u Virdžiniji i Nju Džerziju, umerene demokratkinje Ebigejl Španberger (46) i Miki Šeril (53) pobedile su na izborima za guvernera sa ubedljivom prednošću.

Ovi izbori ponudili su barometar kako Amerikanci reaguju na Trampovih burnih devet meseci na vlasti. Izborna trka je takođe poslužila kao test različitih demokratskih kampanja pred 2026. godinu, piše Rojters.

Najveći praktični podsticaj demokratama u utorak došao je iz Kalifornije, gde su birači dali demokratskim zakonodavcima moć da precrtaju kongresnu mapu države, proširujući nacionalnu bitku oko preraspodele izbornih jedinica koja će oblikovati trku za Predstavnički dom SAD.

A u Pensilvaniji, sudije Vrhovnog suda demokratske države osvojili su glasove za produžetak svojih mandata, što je omogućilo demokratama da zadrže većinu u visokom sudu u državi koja je stalno poprište borbe gde su pravni izazovi oko pravila glasanja gotovo izvesni.

Volstrit se spremao za promene izborom demokratskog socijaliste Mamdanija za gradonačelnika Njujorka u utorak.

Pobeda će odjeknuti u srcu globalnog kapitalizma, ukazuje Rojters, jer finansijeri brinu o konkurentnosti i poslovnoj privlačnosti grada.

Investitori koji prate rezultate guvernerskih trka u drugim državama takođe su analizirali pobede demokratskih kandidata, rekavši da bi se one mogle smatrati dokazom obnovljene snage stranke protiv Trampovih republikanaca pred srednjoročne izbore sledeće godine.

Mamdanijeva pobeda „biće zanimljiv eksperiment i videćemo koliko će se truditi da zaista promeni Njujork i kako će biti prihvaćen“, rekao je Tim Griski, viši portfolio strateg u Ingalls & Snyder u Njujorku.

Posmatrajući zajedno trku u Njujorku i demokratske pobede u Nju Džerziju i Virdžiniji, Griski je rekao: „To je prilično jak mandat protiv administracije u Vašingtonu.“

CNN piše da će pobeda demokrata koju su doneli kandidati sa oštrim ideološkim razlikama malo doprineti rešavanju dugotrajne unutrašnje debate stranke o njenom putu napred, sa mnoštvom konkurentnih srednjoročnih preliminarnih izbora do kojih ima samo nekoliko meseci i predsedničkim preliminarnim izborima 2028. godine koji su već pred nama.

Ali, kako se navodi, njihove kampanje imale su neke zajedničke stvari. Iako su nudili različita rešenja, kandidati su se fokusirali na pitanje pristupačnosti javnih usluga. I svi su bili žestoko kritični prema Trampovom učinku.

„To nije samo poruka o demokratama; to je poruka o celoj našoj zemlji. Mislim da su Amerikanci užasnuti onim što vide da dolazi od ove administracije“, rekla je poslanica Njujorka Aleksandrija Okasio-Kortez za CNN iz Mamdanijeve pobedničke stranke.

I Politiko u svojoj analizi ukazuje da su Mamdani, Šeril i Spanberger pronašli zajednički jezik koji cilja na srž populizma predsednika Donalda Trampa – visoku cenu svakodnevnog života.

Njihove pobede ukazuju na “baždarenje“ demokratske politike – od moralnih krstaških ratova do najprostije matematike.

Uoči izbora za Kongres 2026. godine tu formulu će biti teško ignorisati, ocenjuje Politiko. Demokrate sada imaju dokaz da kampanje zasnovane na pristupačnosti javnih usluga i kompetentnosti i dalje mogu ujediniti razjedinjenu koaliciju stranke – od demokratskih socijalista u najvećem gradu u zemlji do centrista u predgrađima.

„U velikoj stranci poput ove, imaćemo mnogo različitih ideja, mnogo različitih načina da postignemo isti cilj, i tu smo ujedinjeni“, rekao je predsednik Nacionalnog komiteta Demokratske stranke Ken Martin u intervjuu uoči dana izbora. „Na čemu se Zohran Mamdani, Miki Šeril i Abigejl Spanberger kandiduju što je slično? Pristupačnost javnih usluga“.

Poruka nije nova. Ali u političkom pejzažu kojim su dominirale kulturološke bitke i Trampova sveprisutnost, demokrate su pronašle snagu govoreći o kiriji, komunalnim uslugama i namirnicama umesto o ideologiji.

Mamdanijeva tri glavna obećanja u predizbornoj kampanji za gradonačelnika bila su jednostavna – zamrzavanje kirije za dva miliona Njujorčana, brzi i besplatni autobusi, briga o deci za sve.

Obećanja člana državne skupštine dopala su se širokom krugu Njujorčana. Prekomerni troškovi vrtića su problem o kojem su čak i neki republikanci, poput Ivanke Tramp, govorili poslednjih godina, ali to ostaje teret čak i za imućne roditelje.

Iako je Šeril, demokratska članica Kongresa, često govorila o pravu na abortus u svojoj kampanji za guvernera Nju Džerzija, to je bilo daleko od najistaknutijeg pitanja. Njena završna poruka se u velikoj meri oslanjala na njen plan da smanji troškove komunalnih usluga – i okrivljivala je Trampa za haos u ekonomiji, podseća Politiko.

Ključni deo njene kampanje „ekonomija je glupa“ bilo je obećanje da će proglasiti vanredno stanje i zamrznuti cene komunalnih usluga kada stupi na dužnost.

Demokrate iz Nju Džerzija znale su da je Tramp privukao neke od njihovih glavnih birača – crne i hispano birače – obećanjima o ekonomiji tokom kampanje 2024. godine. Ali Šeril je znala da bi mogla da ih vrati u demokratsko okrilje tako što će istaći da on nije ispunio svoja obećanja.

Španberger – demokratkinja u Kongresu poput Šeril – takođe je odolela svakom iskušenju da svoju kampanju za guvernera Virdžinije usmeri na najnovije kontroverze iz Bele kuće i umesto toga se držala ekonomske poruke, tačnije troškova života za stanovnike Virdžinije. Izlazne ankete su pokazale da je to bilo glavno pitanje za birače, a zatim zdravstvena zaštita.

Trojac se u svojim pobedničkim govorima čvrsto pridržavao svojih predizbornih poruka.

Iako je Šeril završila svoj pobednički govor u Ist Bransvoku ponavljajući retoriku s protesta „Bez kraljeva“, veći deo njenog govora bio je usmeren na moto Nju Džerzija – „Sloboda i prosperitet“.

„Sama sloboda nije dovoljna ako vam vlada onemogućava da prehranite porodicu, da steknete dobro obrazovanje ili da dobijete dobar posao“, rekla je Šeril.

U Ričmondu, Spanberger je rekla da su birači „izabrali vođstvo koje će se neumorno fokusirati na ono što je najvažnije: smanjenje troškova, očuvanje bezbednosti naših zajednica i jačanje naše ekonomije za svakog stanovnika Virdžinije“.

Mamdani pred velikim izazovima

Gardijan piše da s obzirom na njegova predizborna obećanja, Mamdanija, koji zvanično preuzima funkciju gradonačelnika 1. januara, očekuju veliki izazovi. Pitanje koje se postavlja jeste koliko će Njujorčani u gradu koji se ponosi, između ostalog, svojim brzim tempom života imati strpljenja dok Mamdani stupa na dužnost?

„Mislim da je otvoreno pitanje da li uopšte imaju strpljenja“, rekao je Grant Rier, profesor političkih nauka na Maksvel školi za građanstvo i javne poslove Univerziteta Sirakuza.

„Mamdani mora da realizuje svoje ideje u politici, a Njujork je poznat po tome što je njime teško upravljati. To je verovatno drugi najteži politički posao u Sjedinjenim Državama, posle predsednika. Dakle, šta god da je u stanju da postigne, neće biti lako.“

Snaga Mamdanijeve kampanje bila je u tome što nije samo davao obećanja – ljudima je govorio kako će obezbediti finansije. Planira da finansira svoju “agendu pristupačnosti” povećanjem stope poreza na dobit preduzeća u Njujorku i uvođenjem poreza od dva odsto za najbogatije Njujorčane.

Ali, objašnjava Gardijan, to će uključivati saradnju sa zakonodavnom skupštinom države Njujork – on će se povući sa mesta člana državne skupštine kako bi preuzeo svoju novu ulogu gradonačelnika – i pregovore sa Keti Hočul, guvernerkom Njujorka, koja je rekla da se protivi novim porezima na dohodak.

Prisustvo Donalda Trampa će takođe biti važno. Predsednik, i sam bivši Njujorčanin, pretio je da će ukinuti finansiranje grada ako pobedi Mamdani, a da ne pominjemo pretnju njegovom deportacijom, tako da će biti mnogo toga što treba prevazići.

„Ako dođe do zastoja u politici, Mamdani se možda neće smatrati potpuno odgovornim za to“, rekao je Rier. „Zavisi od toga ko će biti okrivljen. Ako naiđe na probleme i to je zbog toga što guverner ne sarađuje ili mora da se nosi sa punim pritiskom iz Bele kuće, to mu se verovatno neće obiti o glavu“.

Gardijan, međutim, ukazuje da će Mamdani stupiti na dužnost sa dobrom voljom, te podseća da je stalno prisutan na ulicama Njujorka više od godinu dana, vodeći potrage za blagom i fudbalske turnire, ali i plešući salsu i vežbajući tai či u centru za starije osobe na Menhetnu.

Govorio je o bolu islamofobije suočen sa komentarima svojih protivnika i nije se ustručavao da objavi predizborne video-snimke u kojima govori na španskom, urdu i hindi jeziku.

Mamdani je, drugim rečima, oduševio mnoge Njujorčane, kao što je to učinio otkako je pokrenuo svoju kampanju u videu prošlog oktobra, piše Gardijan.