Izbori u Moldaviji, Gruziji i Rumuniji: Borba za demokratiju i mešanje Rusije

Opozicija je polagala nade u oktobarske opšte izbore, ali vladajuća partija „Gruzijski san“ je osvojila 53 odsto glasova. Posmatrači su optužili tu stranku za široko rasprostranjeno nameštanje glasanja, što njeni predstavnici negiraju. Demonstranti su se potom vratili na ulice.

„Samo želim da gledamo prema Evropi a ne nazad prema rupi iz koje smo tek izašli“, kaže Salome Bahtadze, učesnica protesta.
Vlada se brutalno obračunala sa učesnicima protesta i prekinula razgovore o pristupu Evropskoj uniji. Vašington je zauzvrat suspendovao strateško partnerstvo s Gruzijom, piše VOA.

Premijer Gruzije Irakli Kobahidze ostao je nepokolebljiv:

„Apsolutno smo posvećeni potpunom neutralisanju radikalne opozicije“.

U Moldaviji, još jednoj bivšoj sovjetskoj republici, takođe su u oktobru održani predsednički izbori. Uprkos brojnim dokazima o mešanju Moskve, proevropska kandidatkinja Maja Sandu ponovo je izabrana na tu poziciju, nakon što je u drugom krugu dobila više od 55 odsto glasova.

„Dragi Moldavci, danas ste dali lekciju iz demokratije“, kazala je Sandu nakon pobede.

U susednoj Rumuniji, desničarski kandidat Kalin Georgesku, koji se protivi zapadnoj pomoći za Ukrajinu, neočekivano je dobio najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora, iako su ankete pre glasanja pokazivale da nema ni približno toliku podršku.

Ipak, rezultate tih izbora je poništio Ustavni sud Rumunije, nakon što su bezbednosne službe otkrile kampanju dezinformacija s ciljem promovisanja Georgeskua na društvenim mrežama. Za tu kampanju je optužena Rusija, koja to poriče.

„Kampanju ovog kandidata je podržala država suprotstavljena rumunskim interesima“, rekao je Klaus Johanis, predsednik Rumunije.

Analitičari kažu da se Rusija meša u evropsku demokratiju, ali i da je to kompleksna tema.

“Uvek bih naglasio lokalne ranjivosti, činjenicu da ponekad imate neku vrstu jaza između elite i stanovništva. A ponekad Rusija jednostavno pokušava učiniti taj jaz većim“, kaže Kostin Siobanu, politički analitičar sa Univerziteta Arhus.

Svi ovi važni izbori u 2024. godini održavali su se dok se približava treća godišnjica pune ruske invazije na Ukrajinu. Analitičari kažu da će taj rat – i odgovor Evrope na njega – nastaviti da utiče na evropsku politiku i birače.