Šta je pokazao izraelski napad na Katar i koje su posledice?

Tramp je na brzinu jasno stavio do znanja da napad u utorak kada je ubijeno pet članova Hamasa, ali ne i glavni tim koji pregovara o novom američkom planu za prekid vatre u Gazi, nije bila njegova odluka i da je požurio da obavesti Katar čim je saznao za napad, piše CNN.

„Nisam oduševljen celokupnom situacijom“, rekao je Tramp dok je odlazio na večeru u jedan stejkhaus u Vašingtonu.

BREAKING: Trump posts about Israeli bombing of Qatar pic.twitter.com/kDd0Qu8SJ0

— The Spectator Index (@spectatorindex) September 9, 2025

To je delovalo kao retko potcenjivanje iz Trampovih usta, piše CNN.

Napad – u kojem je Izrael zanemario ozbiljne posledice po ključne američke interese – predstavlja novo poniženje za Trampa u trenutku kada ga, čini se, zavlači i ruski predsednik Vladimir Putin, koji je pojačao napade na ukrajinske civile.

Ipak, događaji na Bliskom istoku verovatno neće bitno narušiti Trampovu političku poziciju kod kuće, dok se njegova kampanja protiv kriminala odvija usred zabrinutosti zbog usporavanja ekonomije. Ali izraelski napad usred dana u Dohi mogao bi biti poguban za njegovu sliku o sebi kao snažnom lideru koga se u inostranstvu plaše.

To je zato što je napad flagrantno pogazio suverenitet ključnog američkog saveznika, koji je domaćin najveće američke vojne baze na Bliskom istoku i koji je pregovarao sa Hamasom na zahtev Bele kuće o planu za koji je Tramp predviđao da će uskoro uroditi plodom.

Ovo nije bio samo lični udarac za Trampa, već je i stavio ciljeve premijera Netanjahua ispred ključnih bezbednosnih prioriteta Sjedinjenih Država – čak i nakon što su prethodne dve američke administracije požurile da brane Izrael od dvostrukih napada Irana.

CNN je izvestio da su neki zvaničnici Bele kuće bili besni što se napad desio nakon što je jedan od Netanjahuovih savetnika, Ron Dermer, u ponedeljak sastao sa Trampovim izaslanikom Stivom Vitkofom, a nije pomenuo operaciju za koju se znalo da će poniziti američkog predsednika.

„Napadi se dešavaju u veoma osetljivom trenutku kada se odvijaju pregovori o prekidu vatre, u kojem su Trampova administracija, predsednik i njegov izaslanik Vitkof jasno stavili do znanja da predsednik želi sveobuhvatan prekid vatre, oslobađanje svih talaca, razmenu zatvorenika i napredak ka okončanju rata u Gazi“, rekao je bivši američki ambasador u Izraelu Edvard Džeređijan za CNN.

„Izrael očigledno ne pridaje mnogo pažnje američkim interesima nacionalne bezbednosti“, rekao je Džeređijan, koji je služio u osam administracija, počevši od predsednika Džona F. Kenedija pa do Bila Klintona.

Ogromne posledice po američku spoljnu politiku

Odjeci napada gotovo sigurno će ugasiti svaku nadu u pregovarački mir kojim bi se okončao izraelski rat u Gazi – što je možda i jedan od razloga zašto je taj potez bio privlačan Netanjahuu. Moguće su i  posledice po preostale izraelske taoce koji su još živi.

Ovo je ujedno i najnoviji dokaz da izraelski premijer daje veći značaj potpunom iskorenjivanju Hamasa – zadatku koji je verovatno nemoguć – nego povratku talaca. Gotovo sigurna posledica biće dalje intenziviranje izraelske ofanzive u Pojasu Gaze, koja je već odnela desetine hiljada palestinskih civilnih života i otuđila većinu izraelskih stranih saveznika.

Za Sjedinjene Američke Države, postoje i ozbiljne posledice, piše CNN.

Ovaj incident mogao bi narušiti odnose između američkog predsednika i izraelskog premijera i posejati nepoverenje između Izraela i njegovog ključnog saveznika, Sjedinjenih Država.

Takođe, uništiće svaki kredibilitet koji je Tramp imao kao distancirani posrednik između Izraela i Hamasa, i mogao bi dovesti do toga da se Katar povuče iz mirovnih pregovora. Premijer emirata optužio je Izrael da sprovodi „državni terorizam“.

Pojedini američki posmatrači optužuju Katar da igra dvostruku igru time što istovremeno ugosti lidere Hamasa. Ali iz ugla Dohe, napad najbližeg američkog saveznika na Bliskom istoku predstavlja izdaju nakon godina napora koje je Katar ulagao u promovisanje američkih diplomatskih ciljeva – ne samo na Bliskom istoku, već i u sporazumima o oslobađanju talaca čak u zemljama poput Avganistana i Venecuele.

Moguće su i negativne posledice po Trampove lične i političke interese u širem arapskom svetu, koji je aktivno pokušavao da ojača tokom svoje prve posete Zalivu u drugom predsedničkom mandatu – uključujući i raskošni doček u Kataru.

Očekivano proširenje „Abrahamovih sporazuma“ iz Trampovog prvog mandata koji su normalizovali odnose između Izraela i nekoliko arapskih država, i koji su ključni za Trampovu težnju ka Nobelovoj nagradi za mir sada je dalje nego ikada.

Lideri drugih država u Persijskom zalivu, koji je poslovno i turistički razvijen region, zapitaće se – ako Izrael može nekažnjeno da izvede napad u Kataru, tik pod nosom američke vojne baze – da li bi sledeći mogli biti upravo oni?

„Ovo je prilično visoka cena za Izraelce zbog tog napada“, rekao je penzionisani admiral Džejms Stavridis, bivši vrhovni komandant NATO snaga, za CNN. Dodao je da je Netanjahu „po američkim standardima na vlasti čitavu večnost. I s vremenom se vrlo opustio u tome da radi tačno ono što on želi“.

Premijer Katara, šeik Mohamed bin Abdulrahman Al Tani, izjavio je u utorak da će zemlja nastaviti da posreduje između Izraela i Hamasa, ali je dodao: „Što se tiče trenutnih pregovora, mislim da trenutno ništa nije validno nakon onoga što smo videli u današnjem napadu“, preneo je Gardijan.

„Teško je zamisliti da će Katarci nastaviti tamo gde su stali“, smatra Stiven Kuk, viši saradnik Saveta za spoljnopolitičke odnose.

„Iz perspektive Dohe, Katar je uložio ogroman trud kako bi oslobodio izraelske taoce, a zauzvrat je doživeo vazdušni napad na sopstvenoj teritoriji“.

Kuk je dodao da bi Egipat mogao da preuzme ulogu posrednika, ali da je to „nezahvalan zadatak“ u trenutku kada se čini da „ni izraelska vlada ni rukovodstvo Hamasa nisu zainteresovani za dogovor“.

„Mislim da se ovim zaista dovodi u pitanje kakve su stvarne namere premijera Netanjahua“, rekla je Rejčel Brandenberg, direktorka kancelarije u Vašingtonu i viša saradnica Izraelskog političkog foruma. „Ako je zaista ozbiljan u vezi pregovora i želi da okonča rat, zašto onda udara na političke lidere koji upravo pregovaraju?“

Uprkos pitanjima o uticaju Katara na Hamas i sumnjama da li lideri te militantne grupe mogu pregovarati u dobroj veri, Brandenberg je istakla: „Potrebno je imati nekoga ko će posredovati i nekoga sa kim se može pregovarati – a ovaj napad taj razgovor čini znatno težim“.

Katar se takođe našao na udaru i u junu, nakon američkog napada na iranska nuklearna postrojenja, kada je američka vojna baza u toj zalivskoj zemlji bila meta iranske raketne paljbe, koju su američki protivraketni sistemi lako odbili.

U utorak je Tramp izjavio da je uverio šeika Al Tanija i emira Tamima bin Hamada Al Tanija da se „nešto slično više neće desiti na njihovom tlu.“

Međutim, Izrael šalje drugačije poruke. Nakon što je Alžir zatražio hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN, izraelski ambasador pri UN, Dani Danon, izjavio je: „Teroristi neće imati imunitet – ni u Gazi, ni u Libanu, ni u Kataru“.

Katar je, po mnogima, jedna od najsigurnijih zemalja na svetu. Portal Mddleeasteye je razgovarao sa nekoliko stručnjaka u pokušaju da pronaše odgovro na pitanje može li se region osećati bezbedno ako, kako je nedavno rekao američki izaslanik Tom Barak, „Izrael može da gađa gde god poželi“?

Džasmin el-Gamal, analitičarka spoljne politike i bivša savetnica Pentagona za Bliski istok kaže da „niko i nijedno mesto u regionu nije bezbedno dok je Netanjahu na vlasti“. To je, dodaje, suštinska poruka ovde.

„Ovo nije prvi put da je Netanjahu naredio napad na suverenu državu. Svaki put kada je to učinio, SAD, Evropa i druge zemlje su to ili ignorisale, ili podstakle, ili podržale“.

Šalom Lipner, bivši savetnik izraelske vlade, sada u Atlantskom savetu navodi da je razumljivo da su ljudi zabrinuti svaki put kada dođe do eskalacije nasilja i kako to nasilje može da se proširi.

„Iz izraelske perspektive – naročito nakon napada u Jerusalimu u ponedeljak, u kojem je ubijeno šest osoba Izrael je već ranije nagoveštavao da rukovodstvo Hamasa nije imuno na osvetu. Bez obzira na način na koji se to dogodilo, postoji nada da bi to moglo dovesti do nečeg konstruktivnijeg.

Glen Karl, stručnjak za nacionalnu bezbednost sa 25 godina iskustva u tajnim službama CIA kaže da Izrael ne gađa neselektivno sve na Bliskom istoku, ali ovo je svakako akt drugačije prirode.

„Mislim da će to još više okrenuti javnost protiv Izraela svuda u svetu i da će učiniti vlade mnogo opreznijim kada je u pitanju bilo kakvo svrstavanje uz Izrael.

Izrael nije samo odmetnička država koja zanemaruje vladavinu prava. To je država koja otvoreno odbacuje sve norme i konvencije, čiji lideri već dugo promovišu viziju „Velikog Izraela“, koji bi se prostirao od Eufrata u Iraku do Nila u Egiptu, piše Middleeasteye. U avgustu je premijer Benjamin Netanjahu na izraelskoj televiziji ponovo potvrdio svoju posvećenost tom projektu.

Tokom poslednje dve godine, Izrael je razorio Gazu. Više od 64.000 Palestinaca je ubijeno, većinom žene i deca. Novinari i humanitarni radnici ubijani su u rekordnim brojevima, postavljajući mračne svetske rekorde. Čak su i neke izraelske organizacije za ljudska prava nedavno počele da priznaju očigledno: da izraelske akcije u Gazi predstavljaju genocid.

U Gazi, Izrael primenjuje tzv. „Dahija doktrinu“, koja poziva na maksimalno kažnjavanje civila i civilne infrastrukture.

Isti obrazac prisutan je i na Zapadnoj obali. Od oktobra 2023. godine, Izrael je oduzimao zemlju i vršio egzekucije u do sada nezabeleženim razmerama – više od 1.000 Palestinaca je ubijeno, a preko 1.100 objekata je srušeno samo tokom ove godine. Država ide ka formalnoj aneksiji, uz punu podršku Trampove administracije.

Koliko je narušeno poverenje Katara i SAD?

Van Palestine, Izrael je proširio svoj ratni aparat na Liban, Siriju, Jemen i Iran. U Libanu je aktivirao eksplozivne uređaje u gusto naseljenim četvrtima upravo kad su deca izlazila iz škole. Napad, osmišljen da izazove maksimalnu patnju među civilima, što je bivši direktor CIA Leon Paneta opisao je kao „terorizam“.

Katar je domaćin Centcoma, najveće američke vojne baze u regionu, i održava kancelariju Hamasa otvorenom radi komunikacije sa Vašingtonom. Koliko je sada narušeno poverenje između ove dve zemlje?

Dania Tafer, izvršna direktorka Međunarodnog foruma Zaliva kaže da još nije dostignuta prelomna tačka gde postoji bolja bezbednosna alternativa od SAD.

„Tako da je to svojevrsna dilema za Katar. Cela ideja o posredovanju je da se bude graditelj mira i da se mogu sklapati dogovori u različitim sukobima, ali je to i način da se izvučeš iz linije vatre. Zato se možda postavljaju pitanja da li bi Katar trebalo da nastavi da igra tu ulogu posrednika.

Glen Karl, stručnjak za nacionalnu bezbednost, kaže da američka vazdušna baza je na njihovoj teritoriji i to je oduvek bilo kontroverzno među stanovništvom Katara.

„To će dodatno opteretiti odnose između Katara i Amerikanaca. Nalazimo se u situaciji gde nam je međusobno potrebna saradnja. Oni nas trebaju zbog Irana, a mi trebamo mesto za prisustvo ako želimo da budemo na Bliskom istoku“.