U UN počinje dvodnevni skup o rešenju o postojanju dve države – Izrael i Palestina, SAD i Izrael jedine bojkotuju: Šta je realno očekivati, a šta ne?

Izrael i njegov bliski saveznik, Sjedinjene Američke Države, bojkotuju ovaj dvodnevni sastanak, koji počinje danas, a kojim će kopredsedavati ministri spoljnih poslova Francuske i Saudijske Arabije, piše AP.

Desničarska vlada Izraela protivi se rešenju o dve države, dok su Sjedinjene Države nazvale sastanak „kontraproduktivnim“ za njihove napore da okončaju rat u Gazi.

Francuska i Saudijska Arabija žele da sastanak stavi u prvi plan rešenje o dve države, koje smatraju jedinim održivim putem ka miru, i da se počne razgovarati o koracima koji vode ka tome.

„Bilo je apsolutno neophodno ponovo pokrenuti politički proces, proces rešenja o dve države, koji je danas ugrožen – više nego ikada ranije“, rekao je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro u nedelju za emisiju Face the Nation na CBS News-u.

Evo šta je korisno znati o predstojećem sastanku.

Zašto rešenje o postojanju dve države?

Ideja o podeli Svete zemlje datira još decenijama unazad.

Kada je britanski mandat nad Palestinom okončan, plan UN iz 1947.  predviđao je podelu teritorije na jevrejsku i arapsku državu.

Izrael je prihvatio plan, ali su arapske susedne zemlje, nakon što je Izrael proglasio nezavisnost sledeće godine, objavile rat, pa plan nikada nije sproveden.

Na osnovu primirja iz 1949. godine, Jordan je preuzeo kontrolu nad Zapadnom obalom i istočnim Jerusalimom, a Egipat nad Gazom.

Izrael je osvojio Zapadnu obalu, istočni Jerusalim i Gazu tokom rata na Bliskom istoku 1967.  Palestinci žele te teritorije za buduću nezavisnu državu uz Izrael, a upravo je ta ideja – rešenje o dve države na osnovu izraelskih granica pre 1967. – temelj mirovnih pregovora još od 1990-ih.

Rešenje o dve države ima široku međunarodnu podršku. Logika iza toga jeste da je celokupno stanovništvo Izraela – uključujući istočni Jerusalim, Zapadnu obalu i Gazu – ravnomerno podeljeno između Jevreja i Palestinaca.

Osnivanje nezavisne palestinske države omogućilo bi Izraelu da ostane demokratska zemlja sa stabilnom jevrejskom većinom, a Palestincima bi pružilo ostvarenje sna o samoodređenju.

Zašto konferencija baš sada?

Francuska i Saudijska Arabija izjavile su da žele da stave fokus na rešenje o dve države kao jedini održivi put ka miru na Bliskom istoku i da žele da vide konkretan plan sa jasnim koracima, počevši od okončanja rata u Gazi.

Kopredsedavajući su u dokumentu poslatom članicama UN u maju naveli da je primarni cilj sastanka da identifikuje akcije svih „relevantnih aktera“ kako bi se sprovelo rešenje o dve države i „hitno mobilisali neophodni napori i resursi za postizanje tog cilja kroz konkretne i vremenski definisane obaveze“.

Saudijska diplomatkinja Manal Radvan, koja je predvodila delegaciju svoje zemlje na pripremnoj konferenciji, rekla je da sastanak mora da „zacrta put za delovanje, a ne za razmišljanje.“ Mora biti „ukorenjen u kredibilan i nepovratan politički plan koji se bavi korenom sukoba i nudi stvarni put ka miru, dostojanstvu i uzajamnoj bezbednosti“, rekla je ona.

Predsednik Francuske Emanuel Makron zalaže se za širi međunarodni pokret ka rešenju o dve države, uz paralelno priznanje prava Izraela da se brani.

U četvrtak uveče je najavio da će Francuska zvanično priznati palestinsku državu tokom godišnjeg okupljanja svetskih lidera u Generalnoj skupštini UN krajem septembra.

Oko 145 zemalja već je priznalo državu Palestinu, ali Makronova najava – neposredno pred sastanak u ponedeljak i usred sve većeg globalnog gneva zbog gladi i smrti civila u Gazi – čini Francusku najznačajnijom zapadnom silom koja je to učinila.

Kakav je stav Izraela?

Premijer Benjamin Netanjahu odbacuje rešenje o dve države, i iz nacionalističkih i iz bezbednosnih razloga.

Netanjahuova religiozna i nacionalistička baza vidi Zapadnu obalu kao biblijsku i istorijsku postojbinu jevrejskog naroda, dok većina izraelskih Jevreja smatra Jerusalim svojim večnim glavnim gradom.

Istočni deo grada dom je najsvetijeg mesta u judaizmu, ali i važnih svetih mesta hrišćanstva i islama.

Tvrdi desničari poput Netanjahua smatraju da Palestinci ne žele mir, navodeći kao primer drugu intifadu (palestinsko ustanak) s početka 2000-ih, kao i preuzimanje Gaze od strane Hamasa, dve godine nakon što se Izrael 2005. povukao iz te teritorije.

Hamasovo preuzimanje vlasti dovelo je do pet ratova, uključujući i trenutni sukob koji traje već 21 mesec.

Istovremeno, Izrael takođe odbijа rešenje o jednoj državi, jer bi Jevreji mogli izgubiti demografsku većinu.

Netanjahu očigledno preferira status kvo: Izrael zadržava ukupnu kontrolu, izraelski građani uživaju puna prava, dok Palestinci imaju ograničenu autonomiju u delovima Zapadne obale, a izraelska naselja se i dalje šire.

Netanjahu je osudio Makronovu najavu priznavanja palestinske države, rekavši da to „nagrađuje teror i preti stvaranjem još jednog iranskog satelita, baš kao što je to postala Gaza“.

Kakav je palestinski stav?

Palestinci, koji sadašnju situaciju nazivaju „apartheidom“, optužuju Izrael da sabotira mirovne inicijative širenjem naselja na Zapadnoj obali i pretnjom aneksijom. To, po njihovim rečima, ugrožava mogućnost jedinstvene, povezane palestinske države i samim tim njihovu nezavisnost.

Ahmed Madždalani, član Izvršnog komiteta PLO-a i blizak saradnik predsednika Mahmuda Abasa, rekao je da će ovaj sastanak poslužiti kao priprema za predsednički samit koji se očekuje u septembru – najverovatnije u Francuskoj ili u sedištu UN, uz Generalnu skupštinu.

Madždalani je rekao da Palestinci imaju više ciljeva, a prvi je pokretanje ozbiljnog međunarodnog političkog procesa koji bi doveo do osnivanja palestinske države.

Takođe žele dodatna priznanja države Palestine od velikih zemalja, uključujući Veliku Britaniju – ali, kako kaže, to se očekuje tek u septembru, ne na ovom sastanku u ponedeljak. On je dodao da Palestinci traže ekonomsku i finansijsku podršku za Palestinsku upravu, kao i međunarodnu pomoć za obnovu i oporavak Pojasa Gaze.

Šta će se a šta neće desiti na sastanku?

Poziv za sastanak upućen je svim 193 članicama UN, a francuski diplomata je izjavio da se očekuje oko 40 ministara. Sjedinjene Države i Izrael su jedine zemlje koje bojkotuju sastanak.

Kopredsedavajući su distribuirali zajednički dokument o ishodima sastanka koji bi mogao biti usvojen, a mogući su i pojedinačni najave priznanja palestinske države. Ipak, bez prisustva Izraela i SAD, nema izgleda za proboj ni za obnavljanje dugotrajno zamrznutih pregovora između Izraela i Palestinaca o okončanju sukoba.

Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš pozvao je učesnike, nakon što je sastanak najavljen, da „održe rešenje o dve države živim“. Takođe je rekao da međunarodna zajednica mora ne samo da podrži rešenje sa dve države koje žive jedna pored druge u miru, već i da stvori uslove da se ono ostvari.