Izvori EU: Džonson nije uspeo da pocepa Uniju, grubi razlaz na pomolu 1Foto: EPA-EFE/ ANDY RAIN

To su ocene diplomata i medija EU koji navode da poslednji pokušaji pregovarača dve strane da se do nedelje dođe do nagodbe obostrano manje štetnog, uređenog izlaska Velike Britanije iz članstva EU 1. januara, ne daju razloga za optimizam, dok je Džonson čak izjavio da bi „No deal“ – „grubi razlaz“, bez sporazuma, bio „divno rešenje za Ujedinjeno kraljevstvo“.

Mediji i zvaničnici članica EU su tokom zasedanja ministara i vođa Unije ove nedelje obelodanili da su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron odbili telefonski poziv Džonsona koji je hteo da, iza leđa ostalim članicama EU, pokuša da izvuče ustupke za nepopustljive stavove Londona povodom „Bregzita“.

Vođe evropske 27-rice na samitu nisu hteli da raspravljaju o „Bregzitu“, već su Džonsonu predočili da on jedino može razgovarati s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lejen, što je on bezuspešno i pokušao u sredu.

Sad se ispostavilo da lideri EU jedinstveno odbacuju prvenstveno pokušaje Džonsona da obezbedi slobodan pristup britanske robe, ljudi, kapitala i usluga jedinstvenom tržištu i slobodnoj carinskoj zoni Unije, a da ne prihvati da britanski radni, poreski, fito-sanitarni propisi budu usaglašeni s EU. To bi značilo da, uz državne subvencije i slabije propise, britanski proizvodi predstavljaju damping, nelojalnu konkurenciju.

Takođe se traže nagodba o ribarenju u britanskim i evropskim vodama, i nadležnost Evropskog suda pravde za moguće sporove, ali Džonson stoji na stanovištu da bi to značilo „zadiranje u britanski suverenitet“.

Britanski dnevnik „Tajms“ danas na naslovnoj strani javlja da će, u slučaju „No deal“, brodovi britanske pomorske straže biti ovlašćeni da plene i hapse francuske i druge brodove i ribare, ako ih zateknu u britanskim vodama.

Londonski list „Gardijan“ međutim javlja da su sad „kad se došlo do ambisa ‘No deal’ i oni najokoreliji pobornici ‘Bregzita’ uspaničeni jer vide da bi to bila katastrofa za zemlju“.

Neuređeni izlazak iz članstva EU bi značio dodatni pad britanskog bruto domaćeg proizvoda od dva odsto godišnje, povrh predviđenog pada od četiri odsto ako bi „razdruženje“ s Unijom bilo uređeno na osnovu ranije već sklopljenog opšteg sporazuma kojeg je vlada u Londonu, kršeći međunarodno pravo, pokušala da izmeni naknadnim posebnim zakonom.

Britanski izvoz u EU od 330 milijardi evra godišnje bi pretrpeo veliku štetu, ako se na granicama Unije postave carinske, policijske i fito-sanitarne kontrole. „Gardijan“ upozorava da bi bio osetno poremećen i poskupeo bi britanski uvoz koji u srazmeri od 50 odsto dolazi iz EU, a to su pre svega hrana, lekovi, hemijski proizvodi i industrijske komponente.

„Takva promena bi poremetila lance snabdevanja i strane investitore navela da beže iz Velike Britanije jer više ne bi imali slobodan pristup jedinstvenom tržištu EU“, smatra „Gardijan“ i navodi primer automobilske kompanije Nisan koja je poručila da u tom slučaju nema opstanka za njenu fabriku u britanskom gradu Sanderlendu.

Džonson je ipak poručio da bi grubi razlaz s EU „bio divota“ i „mi bismo mogli da od 1.januara radimo šta žilimo“. Međutim, „Gardijan“ navodi da bi hrana i osnovne potrepštine „za običan svet“ poskupeli za 20 odsto. Evropski analitičari predočavaju da bi Velika Britanija i bezbednosno bila u lošijoj poziciji jer više ne bi imala pristup „Šengenskoj bazi podataka“ o kretanju više od milion lica, te ni o teroristima.

Zvaničnici britanskog ministarstva policije su, pak, naveli da bi „suvereni nadzor nad granicama Velike Britanije doneo druge koristi, poput carinskog beleženja protoka robe i pomogao otkrivanju krijumčarenja oružja i droge“.

Velika Britanija bi, ako se s EU raziđe bez sporazuma, morala da buduće trgovinske odnose s Unijom temelji kao i svaka treća zemlja – na pravilima Svetske trgovinske organizacije, obostrano bi bile uveden carine i kvote i obe strane bi imale štetu.

Ali bi britanski izvoz mnogo više nastradao, jer blizu 50 odsto robe i usluga sad ide na jedinstveno slobodno tržište Unije, dok samo 18 odsto izvoza 27 članica EU otpada na Veliku Britaniju.

Lideri EU su do nedelje dali „konačni rok“ za nagodbu ili grubi razlaz s britanskim ostrvom dok evropski pregovarač Mišel Barnije i britanski Dejvid Frost uveliko nastoje da prevaziđu prepreke, ali većinsko uverenje je da su veoma mali izgledi da će biti izbegnut „No deal“.

Evropska komisija je, međutim, već obelodanila neke ključne mere za slučaj grubog izlaska Velike Britanije iz članstva 1. januara. Najacvljeo je da će privremeno, na šest meseci, biti očuvani neometan promet vazdušnog i drumskog saobraćaja i protok putnika i robe, pod uslovom da to prihvati i London.

Brisel predviđa da se slobodan režim, i to na devet meseci, očuva i za liniju brzih vozova „Eurostar“ iz EU do Londona.

Evropski mediji ukazuju da su, istovremeno, neke banke i kompanije već najavile selidbu iz Velike Britanije na kontinent, a primećuje se i da je vrednost britanske funte ove nedelje već pala za 1,5 odsto u odnosu na američki dolar.

close
Izvori EU: Džonson nije uspeo da pocepa Uniju, grubi razlaz na pomolu 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.