Ko je Jens Stoltenberg, za koga Vučić tvrdi da je određen da odigra važnu ulogu u planu stranaca za BiH i Srbiju?

„Verovali ili ne. To nikom od svojih saradnika nisam rekao“, kazao je iznoseći svoja saznanja o „idejama stranaca oko BiH i Srbije“ te da im je namera da Jens Stoltenberg, norveški političar i bivši generalni sekretar NATO-a, odigra važnu ulogu u tom planu.

„Imamo za to i dokaze. Ali im to nije dovoljno, nego mora da bude još neki tipa Picula ili nekoga od parlamentaraca da bi mogli da imaju direktnu kopču sa Evropskim parlamentom i da to bude konačni kraj i Srpske i Srbije“.

A, kako je kazao, ideje stranaca su sledeće – organizujemo neke izbore, postavićemo neke svoje da tu dođu, onda ćemo da ukinemo Šmita, pa ćemo da kažemo: „Vidite, kad nema Dodika, ne mora da postoji ni Šmit“.

Kazao je da su se već dogovorili razni agenti ovde i da je „spreman da govori o tome i da su uglavnom vezani za zapadne obaveštajne agencije“, da dovedu i da predlože Stoltenberga kao budućeg nekog Gonzalesa“.

Stoltenberg je poslednji put boravio u zvaničnu posetu Beogradu 2023. godine.

Ko je Jens Stoltenberg?

Ovaj bivši premijer Norveške i generalni sekretar NATO proveo je nekoliko godina svog detinjstva u Beogradu.

Jensov otac Torvald od 1960. godine bio je prvi sekretar norveške ambasade, a sam Jens Stoltenberg je u Beogradu živeo od 1962. do 1965. godine.

Norveški mediji su pisali kako se Stoltenbergova porodica suočavala sa teškom patnjom i krizom kada je njegova mlađa sestra Nini preminula dok se oporavljala od zavisnosti od heroina.

Jens Stoltenberg je preuzeo ulogu predsedavajućeg Minhenske bezbednosne konferencije (MBK) ove godine.

Na čelo NATO bio je od 2014. do 2024. godine i istaknuti je diplomata sa bogatim međunarodnim i domaćim iskustvom u oblastima bezbednosti, odbrane, klime, energetike i ekonomije. On je snažan zagovornik globalne i transatlantske saradnje, stoji u biografiji na sajtu Svetskog ekonomskog foruma.

Tokom svog mandata predvodio je najveće jačanje NATO-ove odbrane nakon Hladnog rata — sa više snaga, povećanom potrošnjom na odbranu i četiri kruga proširenja Alijanse.

Zalagao se za ravnopravniju podelu tereta među članicama i dublju saradnju unutar Evropske unije.

Od 2013. do 2014. služio je kao specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za klimatske promene, gde je kao kopredsedavajući visoke komisije UN za klimatsko finansiranje doprineo pripremi Pariskog sporazuma.

Bio je premijer Norveške od 2005. do 2013. i od 2000. do 2001. godine, kada je sproveo reforme norveških oružanih snaga i oblikovao politiku zemlje u naftnoj i gasnoj industriji.

Od 2002. do 2014. bio je lider norveške Laburističke partije. Obavljao je i funkcije ministra finansija (1996–1997) i ministra industrije i energetike (1993–1996), a bio je i član norveškog parlamenta od 1991. do 2014.

Rođen je u Oslu pre 66 godina. Matematičar je po obrazovanju, magistrirao je ekonomiju na Univerzitetu u Oslu i nosilac je Medalje slobode Sjedinjenih Američkih Država i Ordena zasluga Savezne Republike Nemačke.

Jednom prilikom je na pitanje koju bi knjigu poneo na pusto ostrvo rekao – statistički priručnik.

U braku je od 1987. sa norveškom diplomatkinjom Ingrid Šulerudsa kojom ima ćerku i sina.