Kad se Zapad podeli, problemi se osećaju na Balkanu

Danas, sa zategnutim odnosima između Sjedinjenih Država i Evropske unije, postoji rizik da ruski uticaj postane još očigledniji, piše RSE.

Ove nedelje, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov potvrdio je da je Moskva otvorila kanale komunikacije sa Sjedinjenim Državama o dešavanjima na Balkanu i da je spremna da ih produbi. Takođe je nagovestio da su i Amerikanci željni da se uključe.

„Imamo više mogućnosti za komunikaciju sa Sjedinjenim Državama (nego sa EU) o Balkanu – posebno o Bosni i Hercegovini i drugim zemljama u regionu. Takvi kontakti se nastavljaju. Još uvek nisu doneli pozitivne ili jasne rezultate. Ali mi smo otvoreni za ove kontakte i, koliko ja mogu da vidim, naše američke kolege su takođe spremne da ih razviju“, rekao je Lavrov.

Radio Slobodna Evropa (RSE) poslao je upit američkom Stejt departmentu o tome da li SAD razgovaraju sa Rusijom o Kosovu, Bosni i Hercegovini ili drugim balkanskim zemljama, kako se koordiniraju sa Evropom i kako procenjuju ulogu Moskve u regionu, ali nije bilo odgovora.

Evropska unija je naglasila da ne može da potvrdi moguće razmene između trećih strana.

„EU je glavni politički, ekonomski i strateški partner Zapadnog Balkana i u potpunosti je angažovana u regionu“, rekao je portparol bloka za RSE.

Kosovska vlada, u svom tehničkom mandatu, nije komentarisala izjave Lavrova. Međutim, vršilac dužnosti premijera Albin Kurti upozorio je u Davosu na indirektnu pretnju Kosovu od Rusije, preko Srbije, s obzirom na to da dve uključene države ne priznaju njegovu nezavisnost.

„Svako ko pomaže našem severnom susedu u njegovim naporima da nas destabilizuje stvara probleme i za nas. Naša najbliža pretnja u tom pogledu je Ruska Federacija“, rekao je Kurti.

Rusija igra aktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu, uglavnom kroz veze sa Srbijom i Republikom Srpskom, jednim od dva entiteta u Bosni i Hercegovini. Njen uticaj u drugim zemljama, kao što su Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo, ostaje ograničen i često indirektan.

Putem dezinformacija, proruskih medija i energetskog uticaja, Moskva nastoji da uspori evroatlantske integracije, poveća nestabilnost u regionu i izazove interese SAD i EU.

Evropski parlament je usvojio nekoliko rezolucija kojima osuđuje ove prakse i poziva na koordinisan odgovor EU i zemalja partnera.

Izveštaj Kosovskog centra za bezbednosne studije, objavljen 2024. godine, navodi da je jedan od ciljeva Rusije na Zapadnom Balkanu da spreči Srbiju da se uskladi sa Zapadom.

„Jedan od načina da se to postigne jeste čvrsta podrška stavu Srbije o Kosovu i ometanje procesa normalizacije odnosa između Kosova i Srbije“, navodi se.

Skoro četiri godine otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, Moskva se suočila sa zidom ekonomskih sankcija i diplomatske izolacije od Zapada.

Nedavno su neke od ovih prepreka počele da se popuštaju, posebno nakon sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina na Aljasci prošle godine i kasnijih razgovora između zvaničnika obe zemlje kako bi se pronašao izlaz iz sukoba u Ukrajini.

S druge strane, mnogi evropski lideri su zauzeli oštriji stav i nisu pokazali znake smirivanja Rusije. Ali transatlantski odnosi su takođe zategnuti zbog mnoštva drugih pitanja – od situacije u Gazi do američkih ambicija za Grenland – što čini međunarodnu scenu nepredvidljivijom nego ikad.

„Volim Evropu i želim da joj dobro ide, ali ne ide u pravom smeru“, rekao je Tramp na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Za Ivanu Stradner iz Fondacije za odbranu demokratija u Vašingtonu transatlantski raskol je „ostvarenje sna za Moskvu“ jer joj daje priliku da iskoristi krize na Balkanu i pozove Ukrajinu na odgovornost. Među najranjivijim zemljama je Bosna i Hercegovina.

„Zbog različitih verskih i etničkih grupa. Ovo stvara tačku trenja koju Rusija može da iskoristi da eskalira krizu – uz pomoć Milorada Dodika – a zatim da smiri situaciju. To bi iskoristila kao pregovarački adut, govoreći Zapadu da ako ne želi da se sukob dalje širi, mora da pregovara sa Rusijom“, rekao je Stradner za Radio Slobodna Evropa.

Čarls Kapčan iz Saveta za spoljne odnose u Vašingtonu kaže da Rusija želi da prikaže SAD kao pravog pregovaračkog partnera, a EU kao nebitnu. On smatra transatlantsku podelu izuzetno opasnom i kontraproduktivnom za obuzdavanje Rusije.

Prema njegovim rečima, ukidanje sankcija Dodiku približilo je stav SAD interesima Moskve u Bosni iako je Stejt department ranije pojasnio za RSE da je ova odluka doneta nakon što su vlasti RS povukle niz zakona koji se smatraju neustavnim.

Kapčan tumači izjave Lavrova kao signal veće otvorenosti Vašingtona prema Moskvi, u poređenju sa Briselom, i kao deo šireg obrasca gde se politika SAD nenamerno poklapa sa ruskim ciljevima na Balkanu.

„Pošto je Dodik proruski orijentisan i s obzirom na to da Rusija favorizuje nestabilnost u regionu – nešto po čemu je i RS poznata – ovo, na neki način, stavlja Vašington i Moskvu na istu tačku kada je u pitanju Bosna i Hercegovina“, rekao je Kapčan za RSE.

On smatra da je dijalog SAD sa Rusijom o Ukrajini neophodan, ali upozorava da treba izbegavati saradnju sa Moskvom na Balkanu, jer su njeni interesi „dijametralno suprotni“ interesima SAD.

„Glavni partner Amerike na Balkanu je EU, a ne Rusija. Iz tog razloga, ono što treba videti jeste mnogo intenzivnija saradnja i diplomatija između SAD i EU, iako je to sada teško, s obzirom na to da odnosi SAD i Evrope trenutno nisu u dobrom stanju“, rekao je Kapčan.

On smatra da je Kosovo na Trampovom radaru i da će njegova administracija gurati Prištinu i Beograd ka napretku u pregovorima o normalizaciji odnosa, ali procenjuje da bi Rusija mogla pokušati da omete ovaj proces, jer „ima za cilj očuvanje svepravoslavnog jedinstva u regionu“.

Prema njegovim rečima, Kosovo bi trebalo da bude na oprezu zbog mogućih ruskih pokušaja „da zapale nove nemire“.

Stradner, međutim, deli drugačije mišljenje – Kosovo je deo šire geopolitičke slike, ali nije glavni fokus Rusije. „Verujem da je situacija na Kosovu, u pogledu bezbednosti, bolja nego što je bila pre nekoliko godina. I poslednje što Sjedinjene Države sada žele je nekontrolisana eskalacija“, kaže Stradner.

Međutim, prema njenim rečima, Kosovo nikada ne sme zaboraviti da su glavni bastioni ruskog uticaja u Srbiji i Bosni.

Pored političkih veza, Moskva ima poluge pritiska i ucene u ove dve zemlje – od kontrole nad energijom i gasom, do ekonomskog i medijskog uticaja – koje koristi da bi održala svoj strateški prostor i uticaj na region.

„Kosovo treba da razvije mnogo bliže veze sa EU i da bude izuzetno diplomatski i mudro u svom pristupu Sjedinjenim Državama“, kaže Stradner.

Kako kaže, EU takođe treba da pokaže pravo liderstvo na Zapadnom Balkanu, gde, do sada, nije bila tako efikasna.

Prema njenim rečima, ovo je vreme kada svi, poput „mačaka koje jure laser“, neumoljivo reaguju na brzo promenljive događaje, bez prave kontrole i jasne ideje šta je sledeće.

„Dok nas svetlo drži zaglavljenim u našoj igri, svet ne čeka“, navela je Stradner.