Gde je najskuplja kafa za poneti u Evropi?

Tokom 2023-24. godine, širom sveta je konzumirano oko 10,62 milijardi kilograma kafe, što je blagi porast u odnosu na 10,38 milijardi kilograma prethodne godine, prema podacima Statiste.

Dok je nekima dovoljna jeftina instant kafa pripremljena u kuhinjici na poslu, drugi su razvili ukus za „fensi kafu“ — često pripremljenu od strane hipstera u radnoj kecelji.

Ali koliko nas košta ova slatka tečnost, da li nas „deru“, i kako se cene razlikuju širom Evrope?

Koliko kafe Evropa kupuje?

Od 27 zemalja EU i Velike Britanije, koje su bile obuhvaćene istraživanjem Pressat-a o kafi na radnom mestu između januara i marta 2025. godine, radnici u Velikoj Britaniji najviše kupuju kafu za poneti — u proseku 1,96 šolja dnevno. Slede Belgija (1,79 šolja), Poljska (1,77), Francuska (1,76) i Rumunija (1,68), piše Euronews.

Na drugom kraju spektra, najštedljiviji kada je u pitanju kupovina kafe su radnici u Luksemburgu, koji kupuju prosečno 0,82 šolje dnevno. Takođe paze na potrošnju i radnici u Mađarskoj (0,83), Češkoj (0,84) i Švedskoj (0,9).

Možda iznenađuje to što je Francuska, iako četvrta po količini kupljene kafe za poneti, zemlja u kojoj se kafa najskuplje plaća — prosečna cena šolje je 3,42 evra. Stereotipi nas obično navode da verujemo kako Francuzi vole svoju kafu kratku, jaku i tamnu. Međutim, među ispitanicima, samo 8,94% ih je kupovalo espresso za poneti. Najpopularniji izbor je bio caffe latte (17,02%), a zatim caffe macchiato (16,17%).

Druga najskuplja kafa za poneti je u Litvaniji, gde je prosečna cena šolje 3,39 evra, a najpopularniji napitak podeljen je između kapućina i kortada (obe opcije biralo je po 14,87% ispitanika).

Najjeftinija kafa za poneti se, možda iznenađujuće, nalazi u Danskoj, sa prosečnom cenom od 1,89 evra. Danci imaju umerenu zavisnost od kafe — prosečan radnik kupuje 1,32 šolje dnevno, a najradije pije Americano.

Zapravo, Danska je jedina zemlja u kojoj prosečna cena šolje kafe iznosi manje od 2 evra, a najbliži konkurenti su Slovačka (2,08 evra) i Kipar (2,09 evra).

Kapućino indeks

Nešto drugačiju sliku dobijamo kada pogledamo podatke o prosečnoj ceni kapućina u glavnim gradovima Evrope, koje je prikupio sajt Numbeo.com.

Ispostavlja se da se najskuplji kapućino u Evropi plaća u Kopenhagenu. U glavnom gradu Danske, prosečna cena kapućina je čak 5,81 evro — što je znatno više od prosečne cene kafe (neodređene vrste) u Danskoj.

Samo u još dve zemlje kapućino košta više od 5 evra: na Islandu (5,33 evra po šolji) i u Švajcarskoj (5,27 evra). Više od 4 evra za kapućino plaća se i u Skandinaviji, Velikoj Britaniji, Belgiji, Holandiji, Francuskoj i Austriji.

Na drugom kraju su zemlje istočne Evrope, Balkanskog poluostrva i Italija. U domovini kapućina, šolja ovog napitka košta samo 1,53 evra — ali najjeftiniji kapućino je u Kosovu (1,27 evra) i Ukrajini (1,36 evra).

Poljaci, koji se često žale na visoke cene kafe u kafićima, nalaze se negde na sredini evropske skale — kapućino u Varšavi košta 3,64 evra. Međutim, to ne znači da su njihove žalbe neosnovane. Osim Nemačke, sve susedne zemlje Poljske imaju niže cene kafe.

„Kapućino u Varšavi košta 18 zlotija (4,24 evra), dok u Bariju košta 1,50 evra. Vidimo da su cene u Varšavi, koje su se proširile širom zemlje, znatno više nego drugde. A ne mora da bude tako,“ rekao je Janusz Piechociński, ekonomista i bivši ministar privrede Poljske za Euronews.

„Poljska je peti najveći proizvođač i izvoznik kafe u Evropi. Poljske firme uvoze više od 200.000 tona zrna, prže ih i zatim izvoze, uključujući i preko modernih e-trgovinskih kanala. Dakle, imamo efikasan proizvodni lanac, a ipak su cene za potrošače visoke. Zašto? To može biti zbog viših cena nekretnina i poreza nego u drugim zemljama, što povećava troškove održavanja restorana i kafića.“

Ceo tekst čitajte na sajtu Euronews-a.