Kako privesti kraju rusko-ukrajinski rat?

Nakon otprilike dve godine borbi, ruski ciljevi su se suzili od rušenja celog režima u Kijevu samo na to da se održi kontrola u provincijama Herson i Zaporožje, koje su osvojene u prvim danima rata, te sačuvaju regije Lugansk i Donjeck, koje su se odvojile od Ukrajine i pridružile se Ruskoj Federaciji tokom rata. S druge strane, ukrajinske snage i dalje nisu u stanju vratiti kontrolu nad ovim područjima.

Dok su Sjedinjene Američke Države potvrdile svoju opredeljenost da i dalje podržavaju Ukrajinu kako bi vratila kontrolu nad svojim “okupiranim” teritorijama i iskazale svoju spremnost da povećaju tu podršku kvantitativno i kvalitativno ako bude potrebno, ruski predsednik Vladimir Putin je naglasio da će braniti teritorije koje je njegova zemlja anektirala na istoku Ukrajine.

Nemogućnost ostvarivanja ciljeva

Vojni stručnjak, penzionisani general-major Fajez al-Djuvari, smatra da je rusko-ukrajinski rat trenutno u zastoju, budući da dve sukobljene strane nisu u stanju ostvariti svoje ciljeve vojnim putem zbog zamora ruskih snaga i usporavanja ukrajinskog kontranapada.

U emisiji Al Jazeere Arabic Iza vesti (30.9.2023.) Al-Djuvari je rekao da nisu postignuti ciljevi koje je Moskva najavila na početku rata, posebno kada je reč o svrgavanju političkog režima u Ukrajini. Skrenuo je pažnju na to da obe strane provode defanzivne i ofanzivne akcije na pojedinim područjima, zavisno od onoga što nalaže situacija na terenu. Dok Ukrajinci napadaju Zaporožje i Donjeck, Rusi napadaju istočni Liman.

Prema tome, dodaje Al Djuvari, nijedna ni druga strana nisu ostvarile ono što su želele vojnim operacijama jer je ukrajinski kontranapad vrlo spor, a čini se da i ruski napad na Harkov posustaje. Vojne sposobnosti obe strane postale su skromne, što ih je potaklo da povuku paralelne poteze, a to je upotreba dronova za pokretanje sporadičnih napada.

Čak i kada bi Ukrajina uspela vratiti Zaporožje, to ne bi značajno uticalo na trenutnu situaciju na terenu, jer je okvir operacija širi od toga u svetlu očite iscrpljenosti na obe strane, kaže Al Djuvari.

I pored toga, čini se da je političko vođstvo u Moskvi odlučno da ostvari svoje ratne ciljeve, čemu svedoči i činjenica da je Rusija ove godine pozvala na regrutaciju 350.000 novih dobrovoljaca iz Vagnerovih snaga i namerava regrutovati 277.000 građana, navodi Al Djuvari.

S druge strane, bivši američki diplomata u Moskvi Donald Džensen kaže da Rusija nema druge opcije osim da napusti ukrajinske teritorije koje je okupirala jer Kijev, iako sporo, napreduje prema jugu i jugoistoku.

Bez obzira na to koliko dugo će trebati Ukrajini da vrati svoje teritorije, Sjedinjene Američke Države nastaviti će pružati finansijsku i vojnu podršku toj zemlji sve dok to ne bude u stanju učiniti, kaže Džensen.

Džensen je pojasnio kako veruje da će se rat nastaviti do kraja 2024. godine, a možda i nakon toga, zbog mina koje su Rusi postavili i rovova koje su iskopali, bez kojih se ne bi mogli braniti u ovom trenutku.

Što se tiče Moskve, politička i strateška analitičarka Olga Krasnjak smatra da situacija na terenu nije onakva kakvom je predstavljaju Al Djuvari i Džensen, jer Moskva, prema njenom mišljenju, trenutno integrira područja koja je povratila u sastav Rusije. Prema tome, nije važno koliko će vremena biti potrebno za to, kazala je.

Osim toga, Krasnjak veruje da će se rusko napredovanje nastaviti sve dok ne preuzme kontrolu nad drugim gradovima kao što su Harkov, Nikolajev i Odesa. Kijev se u potpunosti oslanja na zapadno oružje, što bi se moglo promeniti ako dođe do promene američke administracije ili ta podrška prestane, dok se Rusi bore oružjem domaće proizvodnje.

Niko nije u stanju okončati rat u svoju korist

Međutim, Al Djuvari se ne slaže s ovakvim izjavama, rekavši da je ruska strana izabrala defanzivnu poziciju, znajući da Ukrajina može postići snažne prodore. To potvrđuje da slabe šanse za okončanje sukoba ukoliko ne dođe do značajnije podrške u borbama.

Čak ni tenkovi Abrams koje je Vašington nedavno poslao Kijevu neće promeniti situaciju na terenu jer 33 tenka nisu dovoljna da se situacija preokrene, smatra Al Djuvari. Ističe da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno aludirao na mogućnost povratka pregovorima.

Istog je mišljenja bio i Džensen, koji je rekao da Rusija neće moći ostvariti nikakav napredak bez iznenađenja ili ako se Zapad umori od daljeg vojnog podržavanja Ukrajine, na šta se Kremlj do sada oslanjao, kako bi rešio ovo pitanje u svoju korist. Kaže kako se to neće desiti te ističe da će Rusija izgubiti rat i snosiće odgovornost za obnovu onoga što je uništila, prenosi Al Džazira.