Kako tumačiti vojne planove Izraela sa Grčkom i Kiprom?

Prošle sedmice na Kipru je potpisan trilateralni plan vojne saradnje između Kipra, Grčke i Izraela, kao i dva bilateralna plana saradnje: između izraelske i grčke vojske, i drugi između izraelske vojske i Nacionalne garde Kipra.

Sporazumi su potpisani u Nikoziji tokom godišnjeg sastanka vojnih štabova tri zemlje.

Vest o tome je zvanično saopštila izaelska vojska, što je u medijima i javnosti uglavnom Kipra dočekano pozitivno. Iako detalji sporazuma nisu objavljeni, DW saznaje da oni uključuju odredbe o zajedničkim vežbama i obukama, formiranju radnih grupa u specijalizovanim oblastima i razvoju strateškog vojnog dijaloga.

Prema istim izvorima, sporazumi predviđaju i razmenu znanja o savremenim bezbednosnim pretnjama, poput bespilotnih sistema i elektronskog ratovanja.

Trilateralna saradnja – novi savez?

Najava vojne saradnje praktično sprovodi političku odluku koju su lideri tri zemlje — Benjamin Netanjahu, Kirijakos Micotakis i Nikos Hristodulidis — doneli tokom 10. trilateralnog samita Izraela, Grčke i Kipra, održanog 22. decembra.

Sumirajući zajedničko saopštenje objavljeno nakon sastanka u Jerusalimu, kiparski predsednik Nikos Hristodulidis tada je izjavio da su tri zemlje odlučile da prodube saradnju „sa fokusom na energetiku, odbranu i bezbednost“, pozivajući se na „sporazume koji će odmah preći u fazu primene“.

Govoreći za DW, Zenonas Cijaras, predavač na Odseku za turske i bliskoistočne studije Univerziteta Kipra, istakao je da trilateralna saradnja ove tri zemlje nije nova i da je prvi takav samit održan još 2016. On je upozorio da, uprkos dugogodišnjoj sklonosti političkih lidera da preuveličavaju rezultate ovakvih susreta, treba imati u vidu da „vojna, odbrambena i bezbednosna saradnja sama po sebi ne predstavlja savez“.

„Pravi savez“, dodao je Tzijaras, „pre svega podrazumeva obavezu kolektivne odbrane, pri čemu se napad na jednu državu smatra napadom na sve. Trenutna trilateralna saradnja je, stoga, ‘savez’ samo po imenu.“

Zabrinutost Turske zbog nabavke oružja iz Izraela

Izostanak konkretnih rezultata koji bi mogli da promene odnos snaga u istočnom Mediteranu može delimično objasniti i relativno uzdržanu reakciju Turske nakon objavljivanja sporazuma.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan — za razliku od provladinih turskih medija, koji su saradnju opisali kao „antitursku osovinu zla“ — zauzeo je primetno umeren ton, navodeći da inicijative tri zemlje „nemaju stvarnu težinu“.

Ono što, čini se, više zabrinjava Tursku jeste činjenica da se Grčka i Kipar sve više okreću Izraelu kada je reč o nabavci naprednih sistema naoružanja. Posebno u slučaju Kipra, Ankara je uputila oštra upozorenja da bi kupovina oružja iz Izraela mogla dovesti do destabilizacije na ostrvu.

Ostrvo Kipar podeljeno je od turske vojne intervencije 1974. na međunarodno priznatu Republiku Kipar i samoproglašenu Tursku Republiku Severni Kipar (TRSK). Severni deo ostrva nalazi se pod turskom vojnom kontrolom i njime upravljaju institucije TRSK.

Protivljenje Turske novom odbrambenom sistemu

Reakcija Turske bila je naročito oštra prošlog septembra, kada je protivvazdušni sistem Barak MX, izraelske proizvodnje, instaliran i stavljen u operativnu upotrebu u Republici Kipar.

Sposobnosti tog sistema uporedive su sa izraelskim protivvazdušnim sistemom „Gvozdena kupola“. Iako je kupovina bila deo odluke kiparske vlade da postepeno zameni rusku vojnu opremu, koja se više ne može održavati zbog sankcija Rusiji uvedenih nakon njene invazije na Ukrajinu 2022. ona se takođe uklapa u širu „zapadnu orijentaciju“ zemlje i njenu jasno izraženu nameru da teži članstvu u NATO.

Tursko Ministarstvo spoljnih poslova opisalo je raspoređivanje sistema kao pretnju regionalnoj stabilnosti i upozorilo da „politike grčko-kiparske strane podrivaju stabilnost i mir u regionu i nose rizik pokretanja trke u naoružanju na ostrvu“.

Slična reakcija očekuje se i povodom primene posebnog sporazuma između kiparskog i izraelskog ministarstva odbrane o kupovini integrisanog sistema za nadzor od izraelske kompanije Elbit. Taj sistem namenjen je praćenju „Zelene linije“, tampon-zone pod kontrolom UN koja od 1974. deli Kipar. Postavljanje sistema za sada je odloženo zbog rata u Gazi, iako su kiparski vojni oficiri već prošli obuku u Izraelu za njegovo korišćenje.