Grčka, Izrael i Kipar potpisali sporazum o gasovodu 'IstMed' 1Foto: Beta /AP / Yorgos Karahalis)

Gasovod „IstMed“ (EastMed) od 1.900 kilometara trebalo bi da bude alternativni izvor gasa za Evropu koja sada u velikoj meri zavisi od snabdevanja iz Rusije i regiona Kavkaza.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis koji je ceremoniji potpisivanja prisustvovao s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i predsednikom Kipra Nikosom Anastasijadisom, rekao je da će taj gasovod ponuditi Evropi „veću fleksibilnost i nezavisnost u izvorima energije“.

Gasovod bi počinjao od kopnenih rezervi Izraela iz Levantinskog basena, išao do Kipra, zatim do grčkog ostrva Krita i potom do kopnenog dela Grčke.

Kopneni deo gasovoda do severozapada Grčke i zatim drugi planirani podmorski naftovod prenosili bi gas do Italije.

Projekat bi mogao da prihvati buduće nalazišta gasa u podmorju Sredozemnbog mora kod Kipra i Grčke, gde je u toku istraživanje.

Očekuje se da će projekat, s okvirnim budžetom od šest milijardi dolara, zadovoljiti oko 10 odsto potreba Evropske unije za prirodnim gasom.

Ali taj plan je pun političkih i logističkih složenosti. Trka u traganju za ležištima gasa i nafte na jugu Sredozemlja stvorila je nove napetosti između Grčke i Kipra, s jedne strane, i njihovog istorijskog rivala – Turske.

Ankara je podigla ulog u tom nadmetanju nedavnim potezima za istraživanje podmorja koje kontrolišu dve države članice EU. Kipar i Grčka su posebno uznemireni jer je Turska poslala bušilice pod pratnjom ratnog broda u vode u kojima Kipar ima ekskluzivna ekonomska prava.

Predsednik Kipra Anastasijadis je rekao da večeras ozvaničeni dogovor o gasovodu potvrđuje da Grčka i Kipar imaju suverena prava u vodama koje im pripadaju po međunarodnom pravu.

„Ova saradnja koju smo razvili… nije usmerena protiv bilo koje treće zemlje“, rekao je on. „Naprotiv, koja god zemlja to želi, može da se pridruži, uz razumevanje, naravno, da prihvata osnovna načela međunarodnog prava i da potpuno poštuje suverena prava i teritorijalni integritet nezavisnih država“.

Aludirajući na stav Turske, Anastasijadis je rekao da je, umesto „samoizolacije“, saradnja jedini pristup u nestabilnom istočnom evrosredozemnom regionu.

Netanjahu je rekao da će Izrael sa svojim priobalnim rezervama gasa postati „fabrika energije“.

Dodao je da su tri zemlje večeras uspostavile „savez od velikog značaja“ koji će ojačati regionalnu stabilnost.

Izraelski ministar energetike Juval Štajnic je rekao da je za izgradnju gasovoda „IstMed“ biti potrebno sedam godina i da su njegove prednosti to što će biti manje ranjiv na sabotaže i što ne prelazi mnoge državne granice kako bi gas doneo do tržišta.

Pošto je okupirala sever Kipra 1974. godine, Turska ne priznaje Kipar kao državu i tvrdi da je većina ekskluzivne ekonomske zone Kipra deo podmorskog epikontinentalnog pojasa na koji prava ima ona, Turska.

Turska takođe pretenduje na prostrane delove podmorja pod grčkom kontrolom u Egejskom moru i kod Krita.

Posle sklapanja sporazuma o pomorskoj granici s libijskom vladom sa sedištem u Tripoliju krajem prošle godine, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je rekao da se nijedan projekt u istočnom Sredozemlju ne može sprovoditi bez pristanka njegove zemlje.

Kiparska vlada je dala saglasnost italijanskoj energetskoj kompaniji Eni, francuskoj kompaniji Total, američkom EksonMobilu i kompaniji Nobl Enerdži sa sedištem u Teksasu da radi traganja za gasom i naftom sprovedu istražna bušenja u priobalnoj ekonomskoj zoni Kipra.