Policija u trci s vremenom: Kakve su šanse da se pronađe ukradeni nakit iz Luvra?

Kako navode, piše Rojters, samo mala grupa kriminalaca bila bi sposobna za takav posao kao što je u nedelju bila beskrupulozna pljačka u Parizu i možda su već poznati policiji. Ali sami predmeti bi se mogli brzo rastaviti na delove i prodati dalje.

„Ako ukradem Van Goga, to je Van Gog. Ne mogu ga se rešiti ni na koji drugi način osim preko ilegalnog tržišta umetnina“, rekao je Mark Balsels, stručnjak za zločine protiv kulturne baštine sa sedištem u Barseloni. „Ali kada kradem… nakit, mogu ga prebaciti na ilegalno tržište kao drago kamenje.“

Beskrupuloznu pljačku krunskih dragulja iz Luvra, najposećenijeg muzeja na svetu, neki su osudili kao nacionalno poniženje, a ona je izazvala bezbednosne provere na mnoštvu kulturnih lokaliteta Francuske.

„Ako ciljate Luvr, najvažniji muzej na svetu, a zatim se izvučete sa francuskim krunskim draguljima, nešto nije bilo u redu sa bezbednošću“, rekao je istraživač umetnosti Artur Brend.

Zvaničnici Luvra, doma umetničkih dela poput Mona Lize, već su upozorili na nedostatak investicija.

Najmanje četiri francuska muzeja su opljačkana u poslednja dva meseca, prema izveštajima medija.

U utorak su tužioci saopštili da su podigli optužnicu protiv žene kineskog porekla za krađu šest zlatnih grumena vrednih oko 1,5 miliona evra (1,75 miliona dolara) iz pariskog Prirodnjačkog muzeja prošlog meseca. Uhapšena je u Barseloni pokušavajući da se reši rastopljenog zlata, rekli su.

Kristofer Marinelo, osnivač organizacije Art Recovery International, koja prati ukradena umetnička dela, rekao je da su pljačke muzeja u porastu širom Evrope i šire.

Naveo je slučajeve u Holandiji, Francuskoj, Egiptu.

„Ako imate nakit ili zlato u svojim kolekcijama, morate biti zabrinuti“, rekao je Marinelo.

Pariski tužioci su poverili istragu specijalizovanoj jedinici pariske policije poznatoj kao BRB, koja je navikla na rešavanje pljački visokog profila.

Bivši policajac Paskal Škudlara, koji je služio u jedinici, rekao je da je BRB vodio istragu o Kim Kardašijan iz 2016. godine, kada su pariski lopovi ukrali njen verenički prsten od četiri miliona dolara, kao i nedavnom nizu otmica bogatih kripto šefova.

Rekao je da BRB ima oko sto agenata, od kojih je preko desetak specijalizovanih za krađe u muzejima. Istražitelji će pregledati video-snimke, telefonske zapise i forenzičke dokaze, a biće aktivirani i doušnici.

„Mogu imati timove koji rade na tome 24/7 i tokom dužeg perioda“, rekao je Škudlara, izražavajući „sto posto“ poverenje da će lopovi biti uhvaćeni.

Policija će pažljivo pregledati snimke bezbednosnih kamera od pre nekoliko nedelja, pokušavajući da identifikuje sumnjive osobe koje ispituju lokal s ciljem izvršenja krivičnog dela, rekao je Brend.

Korin Šartrel, koja je ranije radila u Centralnoj kancelariji francuske policije za borbu protiv trgovine kulturnim dobrima, rekla je da bi dragulji mogli da završe u globalnom centru dijamanata poput Antverpena, gde „verovatno postoje ljudi koji nisu previše zabrinuti za poreklo predmeta“.

Dijamanti bi takođe mogli biti isečeni na manje kamenje, a zlato istopljeno, ostavljajući kupce nesvesnim njihovog porekla.

Ako lopovi osete da se mreža zatvara, mogli bi da bace ili potpuno unište plen.

Policija je očigledno u trci sa vremenom.

„Kada se iseku na manje komade dragulja, posao je završen. Gotovo je. Nikada više nećemo videti ove komade netaknute“, rekao je Marinelo. „Veoma je mali procenat vraćanja ukradenih umetničkih dela. Kada je u pitanju nakit, taj procenat je još manji.“

Bilo kakva teorija o tome da je predmete naručio misteriozni kupac bila je smešna, rekao je Brend. „To je nečuveno“, rekao je. „To se vidi samo u holivudskim filmovima.“

Kulturne vlasti širom Evrope razmatraće kako bolje obezbediti muzeje u vreme teških javnih finansija.

Brend je rekao da je nemoguće pravilno zaštititi muzej, tako da je najbolje usporiti vreme potrebno za krađu predmeta i bekstvo, dajći policiji više vremena za reakciju tako što će prozori ili vitrine biti deblje ili tako što će se dodati više vrata.

„Znaju da imaju samo pet, šest minuta da se izvuku jer se posle šest minuta policija pojavljuje. Dakle, ako uđu u muzej… i otkriju da je potrebno više od šest, sedam, osam minuta, neće to učiniti“, rekao je.

Generalni direktor Nacionalne galerije Finske Kimo Leva rekao je da finansijska realnost znači teške odluke.

„Svakodnevna ekonomija koja se zaoštrava, naravno, nije najbolja osnova za ulaganja potrebna za ublažavanje potencijalnih pretnji“, rekao je Leva.