„Ono što je Putin čekao“: Kakvo je raspoloženje u Moskvi nakon razgovora Trampa i ruskog predsednika?

Tokom svog 90. minutnog razgovora sa Donaldom Trampom, Putin je osetio da njegova dugo tražena vizija dobija oblik: dve velike sile koje određuju sudbinu Ukrajine preko glave Kijeva i njenih evropskih saveznika.

„Direktan poziv sa Trampom je upravo ono što je Putin čekao“, rekao je izvor u ruskom spoljnopolitičkom establišmentu. „To je tek početak pregovora, ali Putin je pobedio u prvoj rundi“, dodao je izvor.

Uprkos katastrofalnim neuspesima na početku njegove invazije, rekordnim gubicima i rastućem ekonomskom naprezanju, ruski predsednik sad se oseća da se zamah čvrsto promenio u njegovu korist, uz rastuću nadu u Moskvi da bi Trampova administracija mogla da pomogne u postizanju ciljeva Rusije u Ukrajini.

„Putin je ostao strpljiv i nije se savijao. Umesto toga, čekao je da se svet promeni oko njega“, rekao je spoljnopolitički izvor, misleći na Trampov izbor i radikalno različite poglede na spoljnu politiku njegove administracije.

Razgovor između dvojice lidera održan je samo nekoliko sati nakon što je američki sekretar za odbranu rekao zvaničnicima u Briselu da će Ukrajina morati da odustane od svojih ambicija da se pridruži NATO-u i prihvati teritorijalne gubitke, efektivno pristajući na neke od ruskih zahteva čak i pre nego što su pregovori počeli.

Gledano u celini, događaji koji se brzo odvijaju verovatno će se u Moskvi posmatrati kao kulminacija Putinovih višemesečnih diplomatskih uvertira Trampu, tokom kojih je pohvalio predsednikovu hrabrost i inteligenciju i ponovio neke od njegovih omiljenih narativa, uključujući neosnovane tvrdnje da su američki izbori 2020. ukradeni Trampu.

„Sada je Putinov glavni fokus Tramp, svi ostali su nebitni“, rekao je spoljnopolitički izvor. „Njegov sledeći potez je da obezbedi sastanak sa Trampom iza zatvorenih vrata, gde može dalje da insistira na svom argumentu“, dodao je izvor, rekavši da veruju da bi se dva lidera uskoro mogla sastati na samitu u Saudijskoj Arabiji.

Raspoloženje u moskovskim političkim krugovima u četvrtak ujutro je bilo živahno.

Nekoliko prokremaljskih posmatrača ukazalo je na tajming razgovora dvojice lidera, napominjući da je Tramp tek nakon toga obavestio Vladimira Zelenskog, čime je praktično nametnuo uslove razgovora ukrajinskom predsedniku.

„Zelenski je više puta pozivao Trampa da prvo razgovara sa njim pre nego što stupi u kontakt sa Putinom. Umesto toga, Tramp je uradio upravo suprotno“, likovao je Sergej Markov, popularni ruski komentator.

Mnogi su takođe slavili Putinov poziv Trampu da poseti Moskvu, za koji je Kremlj kasnije nagovestio da bi bio za Dan pobede 9. maja.

Nekada nezamisliva slika američkog lidera koji sedi pored Putina i posmatra ruske vojnike koji su se borili u Ukrajini kako marširaju preko Crvenog trga u najvećoj demonstraciji moći u zemlji, više se ne oseća tako nategnuto.

Ako bi se to dogodilo, to bi zadalo razoran udarac trogodišnjim naporima Zapada da diplomatski izoluje ruskog predsednika.

„Obećanje o razmeni poseta je pobeda Putina. Svaka poseta američkog predsednika vidi se kao najviši oblik međunarodnog legitimiteta, gotovo magični ritual koji skida diplomatsku kletvu“, rekao je Aleksandar Baunov, politički analitičar Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

Ruski zvaničnici su brzo istakli potpuno isključenje Evrope iz mirovnih pregovora, dok su se evropski lideri borili da se pomire sa tim da budu po strani.

„Frigidna Evropa je luda od ljubomore i besa“, rekao je Dmitrij Medvedev, bivši predsednik Rusije. „Pokazano je gde joj je pravo mesto, njihovo vreme je prošlo“, dodao je on.

Sumirajući dan, državni TV voditelj Evgenij Popov izjavio je u sredu da Tramp efektivno obavlja posao Moskve tako što cepa zapadni svet.

„Hteli smo da lančanom testerom rascepimo zapadni svet na komade, ali on je odlučio da ga sam preseče“, likovao je Popov.

Kao opipljiv znak optimizma moskovske poslovne zajednice, moskovska berza je u četvrtak porasla za više od šest odsto, dok je rublja porasla na najjači nivo od leta.

Akcije velikih ruskih kompanija, uključujući Gasprom i Rostelekom, skočile su za više od osam odsto, pošto su preduzeća očekivala da bi potencijalni mirovni sporazum mogao da poništi neke od hiljada sankcija uvedenih zemlji.

„Investitori su sanjali o ovom scenariju, ali nisu verovali da je to moguće“, rekao je glavni analitičar Cifa Brokera Ovanes Oganisjan za poslovni list Komersant.

Ipak, posmatrači u Moskvi i van nje veruju da bi pregovori mogli da budu razvučeni i ispunjeni neizvesnošću, a ruski uspeh daleko od zagarantovanog.

U svom čitanju u sredu, Kremlj je pokazao trezven ton, zadržavajući maksimalistički stav, a Putin je rekao da je „spomenuo potrebu da se eliminišu osnovni uzroci sukoba“.

Rečeno u Kremlju, ovo signalizira da će Putin verovatno insistirati na većoj teritorijalnoj kontroli u Ukrajini iznad onoga što Rusija sada ima, kao i da će zahtevati promenu režima u Kijevu – uslove koje čak i Trampova administracija možda teško prihvata.

Malo ko veruje da bi Putin ikada pristao na mogućnost da desetine hiljada evropskih mirovnih trupa budu na granici Rusije, scenario koji je Hegset predložio u sredu.

„Pozicije strana se značajno razlikuju i u ovom trenutku izgledaju nespojive“, rekla je Tatjana Stanovaja, istaknuta ruska politička analitičarka i osnivač R Politik, kompanije za političku analizu.

„Za Putina, pravo rešenje znači Ukrajinu koja je ‘prijateljska’ Rusiji – lišena vojne sposobnosti, koja ima izmenjen ustav i garantuje da nema članstva u NATO-u“, dodala je Stanovaja.

Stanovaja je rekla da je Putin „potpuno spreman“ za kolaps pregovora i nastavak borbi, uveren u svoju superiornost na bojnom polju i podržan Trampovim oklevanjem da Ukrajini isporuči dodatno oružje.

„Iz perspektive Kremlja, ne postoji ništa što Zapad može da uradi što bi preokrenulo teritorijalne dobitke Rusije i sprečilo kolaps Ukrajine na duge staze“, rekla je ona.

Bilo je i negodovanja zbog telefonskog poziva i mogućnosti mirovnih pregovora iz ruskog ekstremno desničarskog tabora, koji je stekao značajan uticaj tokom rata.

„Tramp će ‘dopustiti’ Rusiji da uzme ono što je osvojila – ali ne više, naravno. U međuvremenu, on će Ukrajini ponuditi neke garancije“, napisao je istaknuti ruski ultranacionalistički pisac Zahar Prilepin na svom Telegram kanalu.

„Posadiće se tačno usred naše Ukrajine. Da podsetim, cela Ukrajina je naša. Cela Ukrajina je ruska zemlja“, dodao je Prilepin.

Putin je u velikoj meri prihvatio rusku žestoko proratnu frakciju, iako je s vremena na vreme čistio one koji su kritikovali njegovo rukovodstvo da je previše popustljivo u procesuiranju rata.

Ipak, za sada preovladava optimizam u Moskvi.

„Povremeno su se mnogi u elitama pitali da li je bilo mudro da Putin započne rat ili da se postigne mir ranije“, rekao je biznismen u Moskvi sa dobrim vezama sa Kremljom.

„Sada, malo ko postavlja to pitanje – njegovo kockanje počinje da se isplati.“