Kakvo je to tajanstveno ostrvo zbog kojeg je Tramp napao Britance?

U saopštenju se osvrnuo na odluku Londona da preda ostrva Čagos Mauricijusu, što uključuje i Dijego Garsiju sa britansko-američkom vojnom bazom. Tramp je to nazvao velikim idiotizmom i zaključio da je to „još jedan u dugom nizu razloga“ zašto SAD moraju da preuzmu Grenland, preneo je Index.hr.

„Šokantan VELIKI IDIOTIZAM Britanaca“

Trampovu objavu prenosimo u celosti.

„Šokantno, naš ‘briljantni’ saveznik u NATO-u, Ujedinjeno Kraljevstvo, trenutno planira da Mauricijusu da ostrvo Dijego Garsija, mesto vitalne američke vojne baze, BEZ IKAKVOG RAZLOGA. Nema sumnje da su Kina i Rusija primetile ovaj čin potpune slabosti. To su međunarodne sile koje prepoznaju samo snagu, zbog čega su Sjedinjene Američke Države, pod mojim vođstvom, sada, posle samo godinu dana, poštovane kao nikada ranije. Poklanjanje tako vitalne teritorije od strane Ujedinjenog Kraljevstva je čin VELIKOG IDIOTIZMA i još jedan u veoma dugom nizu razloga nacionalne bezbednosti zašto Grenland mora biti preuzet. Danska i njeni evropski saveznici moraju URADITI PRAVILNU STVAR. Hvala vam na pažnji posvećenoj ovom pitanju, PREDSEDNIk DONALD DŽ. TRAMP, predsednik Donald DŽ. Tramp“, napisao je Tramp.

Istorija i značaj ostrva

Dijego Garsija je najveće ostrvo arhipelaga Čagos, koji se sastoji od oko 60 ostrva. Nakon što je bilo nenaseljeno do kraja 18. veka, Francuzi su 1793. godine osnovali plantaže kokosa koristeći robovski rad.

Vremenom se razvila jedinstvena kreolska kultura poznata kao Iloi ili Čagosijanci. Nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo preuzelo kontrolu nad ostrvom početkom 19. veka, stanovništvo je ostalo do 1971. godine, kada su svi stanovnici prisilno preseljeni kako bi se napravilo mesto za izgradnju američke vojne baze.

Geostrateški značaj i sporovi oko suvereniteta

Dijego Garsija ima ključnu geostratešku ulogu zbog svog položaja duž glavnih međunarodnih trgovinskih puteva između Azije i Afrike. Tokom godina, baza je korišćena kao logistički centar u raznim vojnim operacijama, uključujući Zalivske ratove i operacije u Avganistanu.

U oktobru 2024. godine, britanski premijer Kir Starmer najavio je planove za prenos suvereniteta nad ostrvima Čagos na Mauricijus, dok bi vojna baza na Dijego Garsiji ostala pod zajedničkom britansko-američkom kontrolom tokom početnih 99 godina.

Kontroverzni i dugotrajni pregovori sa Mauricijusom

Premijer Kir Starmer potpisao je u maju prošle godine sporazum prema kojem bi Velika Britanija uzela bazu u zakup na 99 godina, sa mogućnošću produženja na dodatnih 40 godina. Pored zakupa, Velika Britanija će takođe osnovati fond od 40 miliona funti za stanovnike ostrva.

Ostrva su odvojena od Mauricijusa 1965. godine, kada je zemlja još uvek bila britanska kolonija, a Velika Britanija ih je kupila za tri miliona funti. Između 1967. i 1973. godine, celokupno stanovništvo je proterano kako bi se pripremili uslovi za izgradnju zajedničke vojne baze sa SAD.

Grant Šaps, bivši ministar odbrane konzervativaca, rekao je za CNN početkom 2025. da je plan „nerazuman“: „Kina će iskoristiti teritoriju da proširi svoj uticaj. Mnogo osetljivih stvari se dešava u britanskim vojnim bazama. Zato ne želite da budete okruženi potencijalnim protivnicima.“

Britanija kontroliše region od 1814. godine, a 1965. godine je odvojila ostrva Čagos od Mauricijusa pre nego što je bivša kolonija postala nezavisna. London je zadržao kontrolu nad arhipelagom i preimenovao ga u Britansku teritoriju Indijskog okeana.

Stanovnici iseljeni radi izgradnje vojne baze

Zatim je iseljeno skoro 2.000 stanovnika na Mauricijus i Sejšele kako bi se napravilo mesto za vazduhoplovnu bazu na najvećem ostrvu, Dijego Garsija, koju je zakupila SAD. Tajna baza je važna za interese Vašingtona jer mu daje značajno vojno prisustvo u Indijskom okeanu.

Ali njegova budućnost je dovedena u pitanje 2019. godine kada je Međunarodni sud pravde (MSP) presudio da Britanija treba da vrati ostrva „što je pre moguće“ kako bi ih dekolonizirala „na način koji je u skladu sa pravom naroda na samoopredeljenje“. Ta presuda je bila savetodavna, ali ju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija ubedljivo podržala.